Nedavno objavljena korejska studija sugeriše da ljudi sa dijabetesom tipa 2 kojima je propisana određena klasa lekova mogu imati znatno manji rizik od demencije.
Istraživači su uporedili zdravstvene ishode više od 110.000 ljudi starosti od 40 do 69 godina sa dijabetesom tipa 2 kojima su prepisani SGLT2 inhibitori i drugih 110.000 pacijenata koji su uzimali drugu klasu lekova, inhibitore DPP-4. Pratili su učesnike u proseku 670 dana i otkrili da su oni koji su uzimali SGLT2 inhibitore imali 35% manje šanse da razviju demenciju.
Dijabetes je prepoznat kao faktor rizika za demenciju, zato nije toliko iznenađujuće da lečenje dijabetesa može smanjiti rizik. Ali zašto bi jedan lek smanjio rizik više od drugog? I kako su dijabetes i demencija uopšte povezani?
Insulin je hormon koji proizvodi pankreas. Njegov posao je da premesti glukozu (šećer) iz našeg krvotoka u naše ćelije, gde služi kao izvor energije. Dijabetes tipa 2 nastaje kada naš pankreas ne proizvodi dovoljno insulina ili naše ćelije razviju otpornost na insulin.
Demencija je uzrokovana promenama u mozgu i obuhvata nekoliko stanja koja utiču na pamćenje, razmišljanje, raspoloženje i našu sposobnost da obavljamo svakodnevne zadatke.
Dijabetes je odavno prepoznat kao faktor rizika i za Alchajmerovu bolest i za vaskularnu demenciju, dva najčešća oblika demencije. Oba karakteriše kognitivni pad uzrokovan bolešću krvnih sudova u mozgu.
Nije u potpunosti jasno zašto su dijabetes i demencija povezani na ovaj način, ali postoji nekoliko mogućih razloga. Na primer, dijabetes povećava rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara, koji oštećuju srce i krvne sudove. Kada su krvni sudovi u mozgu oštećeni, to može doprineti kognitivnom padu. Takođe, visok nivo šećera u krvi izaziva upalu, koja može oštetiti moždane ćelije i doprineti razvoju demencije, napominje Science Alert.
Bolja kontrola nivoa šećera u krvi kod dijabetesa pomaže u zaštiti krvnih sudova i smanjuje upale u mozgu.
SGLT2 inhibitori (što je skraćenica za transportni protein natrijum-glukoze 2) snižavaju glukozu u krvi pospešujući njeno uklanjanje preko bubrega. Poznato je da ovi lekovi imaju i druge pozitivne efekte na zdravlje, uključujući poboljšanje krvnog pritiska, podsticanje gubitka težine i smanjenje upale i oksidativnog stresa.
Gojaznost i visok krvni pritisak su sami faktori rizika za vaskularnu i Alchajmerovu demenciju, tako da je moguće da ovi efekti inhibitora SGLT2 smanjuju rizik od demencije u većem stepenu nego što se može očekivati samo boljom kontrolom glukoze u krvi.
Važno je naglasiti da je korist od leka koji smanjuje rizik od razvoja bolesti ne znači i da bi lek mogao biti koristan u lečenju te bolesti.
Neki lekovi za dijabetes su ispitivani i kao tretmani za Alchajmerovu bolest i pokazalo se da ima određene koristi. Semaglutid, poznatiji pod imenom Ozempic, trenutno se proučava kao tretman za ranu Alchajmerovu bolest u dva klinička ispitivanja koja su uključila više od 3.500 pacijenata. Ove studije su same po sebi bile podstaknute zapažanjima tokom kliničkih ispitivanja semaglutida za ljude sa dijabetesom, koja su pokazala nižu stopu demencije kod onih koji su uzimali lek u poređenju sa onima koji su uzimali placebo.