0
"Dugi grip".
Verovatno poznajete nekoga ko je iskusio „dugi kovid“, što je naziv za hronične tegobe (umor, „moždana magla“, bolove) koje ostaju nakon preležanog kovida 19. Međutim, i drugi virusi, čak i oni veoma česti, mogu izazvati slično dugotrajne i iscrpljujuće simptome. Studija objavljena 14. decembra u The Lancet Infectious Diseases fokusira se na rizike „dugog gripa“ nakon teškog slučaja gripa.
„Od kovida 19 smo naučili da infekcije za koje se u početku smatralo da izazivaju samo akutne bolesti mogu izazvati hronične bolesti“, kaže koautor studije dr Zijad Al-Ali, šef istraživanja i razvoja u Zdravstvenom sistemu za pitanja veterana Sent Luisa i klinički epidemiolog na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu. To važi i za grip, pokazuje novo istraživanje.
Al-Ali i njegove kolege koristili su evidenciju američkog Ministarstva za boračka pitanja da uporede dugoročne zdravstvene rezultate oko 11.000 ljudi hospitalizovanih zbog gripa od 2015. do 2019. sa onima od oko 81.000 ljudi hospitalizovanih sa kovidom od 2020. do 2022. godine. Istraživači su pratili koliko je ljudi razvilo bilo koji od 94 zdravstvenih rizika povezanih sa dva virusa u godinu i po dana nakon što su hospitalizovani.
U odnosu na one koji su preležali grip, ljudi koji su imali kovid 19 bili su pod povećanim rizikom od 64 identifikovane komplikacije, uključujući umor, probleme mentalnog zdravlja i plućne, gastrointestinalne i srčane probleme. Takođe je bila veća verovatnoća da će umreti tokom perioda istraživanja, u skladu sa drugim istraživanjima koja su upoređivala dugoročne ishode dve bolesti, prenosi Time.
Pročitajte još:
Osobe koje su imale grip imale su povećan rizik od samo šest zdravstvenih problema, od kojih se većina odnosila na respiratorni i kardiovaskularni sistem.
„Kovid je i dalje ozbiljniji od gripa“, kaže Al-Ali, napominjući da utiče na brojne organske sisteme, dok je grip uglavnom respiratorna bolest. Ali dugoročni zdravstveni problemi bili su uobičajeni u obe grupe tokom 18 meseci praćenja. Istraživači su zabeležili oko 615 zdravstvenih problema na 100 ljudi u grupi obolelih od kovida, u poređenju sa oko 537 na 100 ljudi u grupi obolelih od gripa. Te brojke odražavaju činjenicu da neki ljudi doživljavaju brojne hronične simptome nakon infekcije, kaže Al-Ali.
Važno je napomenuti da su svi ljudi uključeni u studiju bili hospitalizovani, što znači da su bili veoma bolesni tokom akutnih faza svoje bolesti. Ispitanička populacija je takođe bila pretežno muška i starija, sa prosečnom starošću učesnika od 70 godina. Poznato je da su starije osobe ranjive na najgore posledice i kovida i gripa. Zbog toga se rezultati možda neće preneti na celu populaciju.
Međutim, prethodna istraživanja pokazuju da čak i blaže bolesti mogu dovesti do dugotrajnih zdravstvenih problema. Dugo se smatralo da grip, kao i drugi uobičajeni virusi kao što je Epštajn-Barov (koji izaziva mononukleozu), izazivaju mijalgični encefalomijelitis (sindrom hroničnog umora), post-infektivnu bolest koja deli mnoge simptome sa dugim kovidom.
Pročitajte još:
Novija istraživanja takođe ukazuju na potencijalne dugoročne efekte i drugih bolesti, nekih prilično čestih. U studiji objavljenoj u oktobru, istraživači su pratili ljude koji su se razboleli od neke respiratorne bolesti, uključujući kovid 19, grip i običnu prehladu, i otkrili da su se dugotrajni simptomi pojavili u svakoj grupi.
Slično tome, u jednoj studiji iz 2022. o ljudima sa različitim respiratornim bolestima, od kojih većina nije bila hospitalizovana, oko polovine ljudi koji su bolesni od nečeg drugog osim kovida prijavilo je stalne probleme tri meseca kasnije. Studija iz 2021. koja je proučavala i hospitalizovane i nehospitalizovane pacijente takođe je otkrila da je oko 40% ljudi sa gripom iskusilo najmanje jedan simptom koji se obično povezuje sa dugim kovidom u šest meseci nakon bolesti.
Uzeti zajedno, kaže Al-Ali, ovi nalazi sugerišu da moramo da počnemo da razmišljamo o virusima drugačije. „Pre pandemije, trivijalizovao sam infekcije. [Mislio sam] da se razboliš na dan ili dva ili tri, a onda se oporaviš i sve je gotovo“, kaže Al-Ali. Ali sve veći broj studija pokazuje da to nije uvek slučaj. Tako da treba da činite sve što je moguće da izbegnete zaražavanje i širenje, kaže on, uključujući nošenje maske tokom perioda teške transmisije, dobijanje svih preporučenih vakcina i boravak kod kuće kada se ne osećate dobro.
