Istorija hemoterapije: Od ratnog otrova do leka za obolele

Drugog decembra 1943. godine Nemačka je napala italijansku luku Bari. Stradalo je tada preko 1.000 ljudi i potopljeno je 17 brodova. Jedan od njih nosio je 2.000 bombi napunjenih smrtonosnim gasom. Od tog gasa, koji je zapravo bio u tečnom obliku, vojnici su dobili strašne rane po koži, a narednih dana bolnice su bile pune pacijenata sa otocima i privremenim slepilom, pišu na sajtu Nature.com.Knjiga „The Great Secret: The Classified World War II Disaster that Launched the War on Cancer“ autorke Dženet Konant Norton iznova oživljava tu noć i prati priču vojnog lekara koji se trudi da otkrije istinu hemijskog oružja. On je svojim naporima nemerljivo doprineo razvoju hemoterapije.A koji otrov je zapravo uzrokovao strašne rane i posledice na vojnicima – dalje je delom misterija jer je hemijsko oružje iz Barija bilo strogo čuvana tajna. Ženevskom konvencijom 1925. zabranjeno je korišćenje hemijskog oružja, ali ova pošiljka je bila smeštena u Bariju u slučaju da Hitler posegne za sličnim arsenalom.Jedan od junaka knjige je Stjuart Aleksander, američki ekspert za hemijsko oružje. Njega je zapanjilo to kako je ovaj gas uništio leukocite pacijenata. Prethodno je nešto slično video samo na eksperimentima na životinjama.То је dalo nadu za razmišljanja da bi hemija mogla da se koristi u stopiranju ćelija raka kod leukemije i llimfoma. Ideja je bila da se telo preplavi otrovnim supstancama da bi se bolest povukla ili se makar usporila.Aleksander je dalje prosledio svoj izveštaj o svemu što je uvideo, a cilj je bio da se u hemiji nađše lek za rak.Ipak, ideja za hemoterapiju nije došla iz Barija jer je bilo rano povezati sve konce. Istraživači sa Univerziteta Jejl u Konektikatu prvi su lečili rak hemijskim sustancama 1942, mada neuspešno. Ipak, na sve to, Aleksandrova zapažanja iz Barija uverila su istraživače da vredi razmisliti o tom pristupu lečenju.https://www.facebook.com/fox29philadelphia/photos/a.274398993854/10155565895453855/?type=3Do tada su operacija i radioterapija bile jedine opcije.Drugi junak knjige, kontroverzni lekar Kornelijus Rouds takođe se svim silama zalagao za novi vid terapije, posebno kad se rat završio. Autorka knjige verno opisuje i koliko nade je lekarima donela prva pozitivna reakcija pacijenta na hemoterapiju.Međutim, protivnici ove ideje bili su zgroženi time što se pacijenti doslovno truju, a ni rezultati ih nisu oduševili. Uprkos tome, Rouds je postavio temelje za ono što istraživači i danas rade – usavršavaju terapiju za maligne bolesti.Stoga je ova knjiga važna jer govori o počecima ovog bitnog segmenta medicine.Danas je hemoterpaija napredovala, neki lekovi su manje toksični, daju se u manjim dozama ili su bolje usmereni na ono u čemu treba da pomognu, posebno ciljana terapija, i sve to daje veliku nadu za oporavak.BONUS VIDEO:https://www.youtube.com/watch?v=LVz78_vxp9g***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram