2
Kako se sačuvati od otrova u vazduhu?
Društvenim mrežama nedavno je počela da se širi reklama sa preporukama o tome šta raditi kada je vazduh jako zagađen, a čiji je autor navodno Gradski zavod za javno zdravlje Beograd. Iz ove institucije za Novu kažu da nemaju veze sa reklamom u kojoj se, između ostalog, kaže da se od zagađenog vazduha treba čuvati tako što ćemo – biti unutra.
„Gradski zavod za javno zdravlje Beograd nije autor pomenutog videa. Gradski zavod za javno zdravlje Beograd ni na koji način nije učestvovao u kreiranju pomenutog videa, čak ni kao konsultant i ne zna ko je autor pomenutog videa niti gde se on prvobitno pojavio.”
A koje onda jesu preporuke i kako iole olakšati sebi život kad napolju ne može da se diše?
Dr Andrej Šoštarić, načelnik jedinice za ispitvanje kvaliteta vazduha iz Gradskog Zavoda za javno zdravlje Beograd, za Novu izdvaja smernice kojima se treba voditi.
„Delatnost Zavoda jeste da, pre svega, vrši monitoring kvaliteta vazduha i da o tome obaveštava građane. To radimo putem internet tranice BeoEko.com. Na toj stranici se nalazi 25 automatskih mernih stanica i podaci se ažuriraju na svakih sat vremena. Na svakoj stanici ima četiri do pet parametara, a kada se to pomnoži sa stanicama, mi dobijamo 125 podataka o zagađujućim materijama širom grada. Na osnovu toga, od padataka, kreira se informacija. To je indeks kvaliteta vazduha koji ima pet kategorija – odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen i svaku prate boje.“
Pročitajte još:
Građani tako mogu da prate stanje kvalteta vazduha u ovim kritičnim mesecima od oktobra do marta i da prilagode svoje ponašanje aktuelnim uslovima.
Šta to zapravo znači?
„Na sajtu BeoEko se nalaze preporuke za opštu populacju i za osetljive grupe. Uz svaku kategoriju kvaliteta vazduha stoji zdravstvena preporuka kako bi se preventivno delovalo.“
Tako, recimo, uz crvenu boju i oznaku zagađen vazduh stoji da se zdravstvene tegobe mogu javiti u celoj populaciji, s tim što se kod osetljivih grupa mogu javiti ozbiljnije zdravstvene tegobe nego u populaciji zdravih osoba. Osetljive grupe su stari, deca, osobe sa oboljenjima srca i pluća.
Preporuke za te osetljive grupe su – izbegavati naporne aktivnosti u spoljašnjoj sredini, preusmeriti obavljanje aktivnosti u zatvorenom prostoru dok se ne poboljša kvalitet vazduha.
Preporuka za ostale u populaciji je – skratiti dužinu i smanjiti intenzitet napornih aktivnosti. Praviti češće pauze u svim aktivnostima u spoljašnjoj sredini.
Naš sagovornik kaže i da iskustvo pokazuje da su glavni izvor emisije zagađenja u Beogradu saobraćaj i individualna ložišta.
„Ako je moguće, koristite gradski prevoz, koristite bicikl ili pešačite kad je vazduh kvalitetan, ukoliko ste u mogućnosti, poboljšajte energetsku efikasnot svojih domova, koristitie ako je mguće ekološki prhvatljivija goriva i načine grejanja, tj priključenje za toplovodnu mrežu, gasovod gde je to moguće. Uz to ide i redovno čišćenje odžaka i menjanje starih peći jer od toga zavisi i emisija zagađujućh čestica.“
Šoštarić ističe i da je u svemu vrlo bitno doba dana.
„Ujutru i uveče je zagađenje po pravilu veće jer kad sunce zađe, tj. kad ga nema, prestaju te fotohemijske reakcije koje su povoljne za razilaženje zagađujućih materija i počinju da se javljaju te temperaturne inverzije, pa se zagađujuće materije teže razilaze. Taj period kad se ljudi vraćaju s posla, jači je saobraćaj, aktiviraju se ložišta, po pravilu znači i veće zagađenje.“
Zato je, kaže, najbolji savet pratiti podatke o zagađenju i tome prilagoditi ponašanje koliko je moguće.
„Ako je vazduh jako zagađen, preusmerite se aktivnostima u zatvorenom prostoru, to je svakako preporuka ako je situacija napolju loša. A ako je vzduh bolji, a ne možete napolje na neku fizičku aktivnost, provetrite svoje prostorije. Poenta je takođe na duže staze smanjiti emisije i podizati svest ljudi. Primetno je da ljudi u krajevima gde je gasovod prošao i dalje lože. Treba se informisati i o subvencijama nadležnih za toplotnu efikasnost – ako nam je kuća bolje izolovana samim tim ćemo sagoreti manje goriva i manje će biti zagađujućih materija“, zaključuje Šoštarić.
Dakle, pojedine smernice Gradskog zavoda o ponašanju kad je vazduh zagađen se poklapaju sa onima iz spornog videa, s tim što se u svemu jasno ističe da je problem zagađenja složen i da zavisi od svih nas. A dok se stanje iole ne popravi – treba se nekako sačuvati.
BONUS VIDEO: Kakve veze imaju CIA i zagađenje vazduha u Srbiji?
