0
Velika Britanija se suočava sa naletom zaraženih koronavirusom za koji, kako kaže jedan lekar, nisu bili spremni. Preko 5.000 potvrđenih slučajeva i više od 230 smrti dovele su do urušavanja zdravstvenog sistema, koji teško izlazi na kraj sa nevidljivim neprijateljem.
Doktor, koji je rešio da ostane anoniman, a trenutno se nalazi u prvoj liniji odbrane u jednoj velikoj bolnici u Londonu, napisao je svoje iskustvo za „Dejli mejl“.
„Jeste li nekad videli čoveka kako pokušava da dođe do poslednjeg daha? Većina ljudi to nikad ne vidi, ali oni koji su prisustvovali takvoj sceni, nikad ne mogu da zaborave taj horor. Voleo bih kada bih mogao da zaboravim sva lica umirućih ljudi koja sam video prošle nedelje. Čista panika na licu, i onaj zvuk koji prave dok pokušavaju, i ne uspevaju da unesu kiseonik u pluća. To vas nikad ne napušta. Više od deset godina radim kao lekar. I mislio sam da sam za to vreme sve video. Ali ništa nije moglo da me pripremi za horor koji je koronavirus napravio“, piše on.
Doktor se priseća kako je sve krenulo. Bila je subota, vreme ručka, kada mu je pejdžer zazvonio, jer je pacijent od 70 i nešto godina, koji je primljen zbog Kovida-19, prestao da diše.
„Ono što me je zateklo kada sam došao u bolnicu, bila je čista panika. Osoblje nije znalo kako da reaguje, i nisu za to krivi. Bio je to prvi pokazatelj koliko je naša zemlja nespremna za ovaj virus. Svi naši napori da ga spasemo nisu imali efekta. Dve sestre, jedan lekar i anesteziolog, svi smo bili nemoćni dok je Kovid-19 odnosio žrtvu pred našim očima. Pokušavao je da dođe do vazduha svakim delićem snage. Video sam mu užas u očima. Znao je.
Pročitaj još:
Sličan izraz užasa bio je i na licima mojih kolega. Svi su oni, kao i ja, iskusni profesionalci i nije trebalo da se plaše. Ali jesu se uplašili. Video sam to. I mene je savladao strah, priznajem.
Ja sam iskusan doktor i pokrivam sva odeljenja, uključujući i intenzivnu negu u bolnici u Londonu. Navikli smo da radimo duge smene i da ne pravimo pauze, kako bismo pomogli svim hitnim slučajevima koji nam uđu u bolnicu. Ali, prošla subota je bila drugačija.
Da, znali smo da virus dolazi, ali nismo bili spremni za njega. Nekoliko sati pre nego što je u našoj bolnici preminuo prvi pacijent od koronavirusa, morali smo da reorganizujemo sva odeljenja, kako bismo uspeli da primimo sve kritične slučajeve koji stižu.
Ja sam doktor. Navikao sam da utišam svoj unutrašnji glas panike, koji svi imamo u situacijama velikog stresa. Ali, ovog puta nisam mogao da ga blokiram. Slušao sam ga kako mi viče ‘O, Bože, šta se ovo dešava’?“, nastavlja doktor.
Kako kaže, znali su da je to samo prvi pacijent kog će izgubiti . I nije bilo vremena za tugovanje, jer je ubrzo celo odeljenje bilo prepuno ljudi u kritičnom stanju. Da stvar bude još gora, ubrzo se ispostavilo da virus hara po bolnici. I to je bio samo početak.
Nedugo nakon prve smrti, doktoru je ponovo zazvonio pejdžer. Ovo puta je bio u pitanju pacijent sa regularnog odeljenja, koji je odjednom razvio strašne simptome, sa izuzetno visokom temperaturom. Iako je pacijent primljen zbog nečeg potpuno drugog, ubrzo im je postalo jasno da se zarazio koronavirusom u bolnici – u koju je došao da bi bio izlečen. Budući da je pacijent ležao da regularnom, a ne izolovanom odeljenju, svi ljudi oko njega su bili nezaštićeni. Drugi pacijenti. Sestre. Lekari. Svi su izloženi virusu. Malo po malo, novi slučajevi su počeli da se pojavljuju širom bolnice. Pejdžer sada nije ni prestajao da zvoni.
„Znam da je jednom delu populacije teško da ovo shvate. Video sam jednu grafiku koja kruži društvenim mrežama, a koja pokazuje da je Kovid-19 tek malo gori od običnog gripa. Da vam kažem, mnogo je, mnogo gori.
Pored toga što izaziva mnogo ozbiljniju bolest pluća, opasan je i jer se širi drugačije i brže od svakog gripa. Mnogi od vas koji ovo čitate, verovatno misle da je ova bolest opasna zamo za ljude sa prethodnim zdravstvenim problemima. To nas distancira od virusa. Ali video sam uživo kako se širi“, nastavlja on.
Brzo i agresivno širenje zaraze po bolnici znači da svi pacijenti koji su sumnjivi, moraju da se testiraju. Pacijent se onda odvodi u odvojenu sobu, uzima mu se bris i rezultat se čeka dva dana. Tu nastupaju logističke poteškoće. Jer, pacijenta u tom periodu ne možete da vratite na obično odeljenje, jer je možda zaražen. Ali, ne možete ni da ga stavite u zaštićeno odeljenje sa drugim obolelima od Kovida-19, jer možda nije zaražen.
Sam doktor kaže da nema nikakve simptome, ali pošto je svakodnevno izložen virusu, svestan je toga da je verovatno prenosilac. Kao i veliki broj medicinskih radnika. Niko mu nije ni predložio da se testira, a stav britanske Nacionalne zdravstvene službe je da se medicinski radnici izoluju tek onda i ako osete simptome. Zašto? Zato što, jednostavno, ne postoji dovoljno veliki broj lekara, sestara, tehničara i ostalog osoblja koje bi obavljalo posao.
„Kao lekari, trebalo bi da spasavamo živote. Ali, prvi put u karijeri, moram da se suočim sa činjenicom da ih, kao doktor, možda tiho ubijam. Ali nemam drugi izbor, nego da blokiram strah i nastavim sa poslom“, poručuje on.
Pročitaj još:
Kako kaže, krajem prošle nedelje je postalo jasno da malo toga mogu da urade kako bi sprečili širenje virusa. Mnogi od kritičnih pacijenata jednostavno ne reaguju na terapiju i kiseonik, i doktori jedino mogu da se postaraju da im bude što „udobnije“. Tu na scenu stupaju morfijum i drugi sedativi, koji umanjuju bol onih na samrti. Ali, i pored toga, smrti kojima lekari danas svedoče su poput noćne more. Iz koje nema buđenja, jer to je sada naša realnost.
Povrh svega, pandemija koronavirusa je sada dovela lekare u sitaciju da rade ono što nikada ne bi trebalo: da glume Boga. Jer, kako piše ovaj doktor, moraju da donose odluke kome će pomoći, a kome neće – pošto broj kreveta na intenzivnoj nezi i respiratora nije dovoljan za sve.
„Nije lak zaradak kada nekome morate da saopštite da njihova majka, otac, žena ili muž nisu dobri kandidati za intenzivnu negu, jer imaju druge ozbiljne zdravstvene probelme, i da zbog njihovih godina jednostavno ne možemo da uradimo ništa da im pomognemo. Italija je već prestala da vrši intubaciju pacijenata starijih od 60. Kad god pozovete nekog člana porodice i saopštite mu da će im neko drag umreti, oni pitaju da li mogu da ih vide. Za sada smo dozvoljavali da dođu da se orproste, pod punom opremom. Ali koliko dugo ćemo moći to da radimo, ako broj preminulih nastavi da raste, a zaštitne opreme ima sve manje?“, pita se doktor.
Prošlo je malo više od nedelju dana od te subote kada je tornado počeo, i bolnica u kojoj ovaj doktor radi ima 150 potvrđenih slučajeva – iako on sumnja da ih ima dosta više koji nisu potvrđeni. Ako se ovako nastavi, veoma brzo će biti više pacijenata nego što bolnica uopšte može da primi. Kaže da je prestravljen kada pomisli šta ih tek čeka u narednim nedeljama i mesecima. Pored svega doga, medicinsko osoblje nema adekvatnu opremu.
„Mnogi su videli strašne snimke iz italijansksih bolnica krajem prošle nedelje. Brutalna istina je da i nas čeka nešto slično u bliskoj budućnosti. Ovaj virus uništava sve pred sobom. Neka vam bude jasno da smo blizu tačke pucanja, a tek je prošlo malo više od nedelju dana od početka. Osećam se kao da igramo neku igricu, i svaki dan se nalazimo na sve težem nivou. Koliko još gore može da bude?
Iskreno, plašim se i da pomislim“, zaključuje on.
