20
Ovih dana sa raznih strana čujemo zastrašujuće priče o testiranju na koronavirus, gužvama, čekanju rezultata koje obeshrabruju. Četvoro ljudi je sa nama podelilo svoja iskustva sa testiranja, a dali su i nekoliko saveta onima koji tek treba da se upuste u tu "avanturu".
Kada se u sredu pojavio snimak reda ispred Instituta „Torlak“ u kom je na testiranje čekalo 50-ak ljudi, masa u komentarima se pitala, pa i osuđivala one koji su se u tom redu našli. Kao što i obično biva, nije teško proglasiti nepoznate ljude zaludnim, glupim, besnim, jer šta nam teško…
Zato na početku da razjasnimo ko čeka u redovima i ko se sve testira ovih dana, i ne, nisu samo oni koji planiraju na more.
Testiraju se oni sa simptomima kovida 19, kao i oni koji nemaju simptome, ali su bili izloženi virusu, tu su ljudi kojima je test potreban da bi nastavili da rade, a nađe se i poneki uporan putnik. Još jedna razlika je što u redovima čekaju oni koji su platili i zakazali, ali i oni koji ne plaćaju a lekar ih je poslao na testiranje posle izvršenog pregleda.
Ovo su iskustva naših sagovornika koji su se testirali poslednjih nedelju dana:
R.M. (39) sa simptomima
Zvao sam Dom zdravlja, uputili su me na kovid ambulantu na Zvezdari gde sam otišao na pregled. Ispred, u dvorištu se otegao veliki red, neki ljudi su došli po rezultate, drugi na pregled. Atmosfera je užasna jer se lekari baš trude, a mnogi koji čekaju nemaju strpljenja pa ih vređaju, viču na njih. To je bilo u ponedeljak, još nisam dobio rezultat testa. Kod kuće sam, osećam se loše, temperatura, izlomljenost, glabobolja ubija,…besmisleno je i da dobijem nalaz kad ova akutna faza prođe..Ne znam ni sam čemu testiranje.
J.S. (31) sa simptomima
Ja sam se testirala u petak, a rekli su mi da je nalaz gotov za pet do 10 dana. Meni je na poslu pozlilo, zvala sam onaj broj telefona za zakazivanje, i rekli su mi da nemaju testove na Zvezdari, a nisu mogli da mi zakažu na drugom mestu. Morala sam da odem na Novi Beograd, samoinicijativno, a sestra nije htela da me primi jer nije moja opština. Ja joj kažem loše sam, imam tempereturu, dali su mi broj s kojim sam u tom stanju čekala četiri sata. Unutra su me pregledali, pa dali uput za laboratoriju i rendgen pluća, sve je u istom hodniku, svi zajedno čekaju, a ljudi stoje i po pet sati. Onda sačekaš krvnu sliku i rendgen pa odlučuju da li će te testirati.
Pročitajte još:
Mom kolegi nisu ni radili bris jer nije imao temperaturu, ali mu se stanje pogoršalo i za par dana je imao početak upale pluća. Ta klinička slika se kod kovida brzo menja…
Rekla mi je lepo jedna doktorka koja radi privatno da testovi trenutno ni nemaju smisla jer trenutno nema drugih virusa koji cirkulišu osim korone. Terapija se daje čim imaš kliničku sliku. Nije ovo za zezanje, bole me oči, imam danima temperaturu, posle dva dana antibiotika stanje mi se pogršalo, temperatura mi je preko noći rasla i nisam mogla da je spustim, a onda sam izgubila i čulo miris i ukusa. Glava sve vreme jako boli, i celo telo, a kad dišeš osećaš kao da udišeš stakliće.
M.Š. (42) bio u kontaktu sa zaraženim, bez simptoma
Zakazao sam juče za danas testiranje u Domu zdravlja Palilula. Ispred kovid ambulante je bila gužva i više nema veze u koje vreme si zakazao, mora da se čeka. Ja sam zakazao za 11, a na red sam došao za sat vremena. Rekli su mi da će rezultati biti tek za šest dana. Primetno je da su medicinari nervozni jer su umorni. Već sam se zbog posla jednom testirao krajem juna i bilo je drugačije, nije bilo gužve ni čekanja. Moji saveti za one koji tek treba da se testiraju su: naoružajte se strpljenjem, ponesite vodu i obavezno držite rastojanje od drugih ljudi.
J.M. (36) bila u kontaktu sa zaraženim, bez simptoma
Kako bih ja drukčije otišla na testiranje nego preko Nacionalnog kontakt centra. Po tim pitanjima, zdravstvenim, sam velika štreberka. Radim kako mi se kaže.
Prvi put kada sam okrenula broj pre mesec dana, rekli su mi – nema šansi, puno je sve, sada nema zakazivanja. Tada sam pomislila, ok ništa od ovoga, ko zna kad, kako, s kim i gde ću se testirati. U međuvremenu sam bila u kontaktu sa vrlo pozitivnim ljudima (ok, lol) i morala sam na testiranje.
Zvala sam baš početkom jula, i zakazali su mi za 16. Pitala sam da li mogu da biram? Ne. Ok, karton mi je NBG, tamo nisam bila 15 godina, sve sam to uredno ispričala ženi u Nacionalnom kontakt centru. Osećala sam se važno što se uopšte neko javio na taj broj, pa sam bila detaljna. Ljubazno mi je zakazala za 16. jul u Medicini rada na NBG. Wow! Medicina rada, tamo nikad nisam bila. Taj Dom zdravlja se skoro ni ne vidi, u nekoj šumi je.
Došla, ponela sa sobom vodu, knjigu i slušalice jer sam mislila da ću da kampujem, s obzirom na priče koje sam čula o testiranju – gde su ljudi čučali, tresli se, čekali po pet sati – ja sam prošla kao u Holivudu. Nije bilo nikoga, poslali su me u sobu 137 – lepo, fino, čisto, ljubazna sestra me je primila, druga uzela bris. Kažu rezultati za tri, četiri dana. Molim?
Izašla sam vrlo pozitivna, nisam mogla da verujem. Dakle, ili sam imala sreće, ili kako mi je rekla medicinska sestra: „Mi smo vrlo ekspeditivni“, kad sam je pitala kako je moguće da je tako bezbolno i da nema gužve.
Po iskustvima koja smo čuli od naših sagovornika, reklo bi se da je sreća veliki faktor iako tako ne bi trebalo da bude. Pa, ukoliko se spremate za zakazivanje i testiranje – srećno!
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare