0
Žana Samsonova (40), poznata i kao Žana D’Art, bila je popularna influenserka koja je živela u jugoistočnoj Aziji i promovisala sirovu vegansku ishranu.
Njena prehrambena rutina poslednjih pet godina uključivala je isključivo voće, klice semenki suncokreta, voćne frapee i sokove, piše Daily Mail. No, prema tvrdnjama njenih prijatelja, Žanine prehrambene navike postale su zabrinjavajuće restriktivne u poslednjih nekoliko meseci.
Njena majka Vera Samsonova, u intervjuu za ruske novine Večernjaja Kazan izjavila je da je Žana preminula 21. jula od “infekcije slične koleri”, koja je bila pogoršana “iscrpljenošću tela veganskom ishranom”. Službeni uzrok smrti još nije potvrđen jer porodica pokušava da vrati telo u Rusiju.
Pročitajte još:
Žanina majka nije odobravala ćerkin ekstremni način ishrane i pokušavala je da je uveriti da uvede uravnoteženije prehrambene navike, no Žana je odbijala da promeni svoj način ishrane.
Nije slušala ni prijatelje.
„Topila se pred našim očima, ali je mislila da je sve u redu“, ispričao je jedan njen prijatelj. „Samo njene oči, vesele oči i raskošna kosa kompenzovale su užasan prizor tela mučenog idiotizmom. Oprostite mi ako zvuči grubo.“
Drugi prijatelj prisetio se kako su pre nekoliko meseci videli Žanu na Šri Lanki i primetili da izgleda iscrpljeno. Pokušali su da je pošalju kući na lečenje, ali je opet pobegla. Kada su je videli na Puketu, bili su šokirani njenim stanjem.
Žana je bila na veganskoj ishrani oko 10 godina, a tokom godina njena ishrana je postala sve restriktivnija. Prema tvrdnjama jedne prijateljice, poslednjih sedam godina jela je samo durian, voće poznato po jakom mirisu, a imala je epizode „suvog fastinga“, kad danima ne bi ništa jela ni pila.
Navodno ni inače nije pila vodu više od šest godina, već ju je zamenila sokovima od voća i povrća.
Tvrdila je da je njenih deset godina na sirovoj biljnoj bazi značilo da je „savršenog zdravlja“ i da „nikada nije dobila uobičajenu sezonsku prehladu“.
Žana je na Instagramu imala gotovo 10.000 pratilaca, a objavljivala je fotografije i videe “šarenih jela”, uključujući salate, kolače i veganske hamburgere. U jednoj od poslednjih objava, objavljenoj 7. juna, izrazila je uzbuđenje zbog sezone voća na Tajlandu i rekla da je “vreme za gojenje”.
Žanina smrt ponovo je aktuelizovala pitanja o frutarijanstvu – frutarijanci su ljudi koji se hrane samo voćem. Dijeta koja isključuje čitave grupe hrane postala je popularnija u poslednjih nekoliko godina, čemu su doprinele poznate ličnosti i ogroman broj video snimaka i postova na društvenim mrežama ljudi koji veličaju ovaj način ishrane.
Nije precizirano koliko voća treba pojesti, ali često citirano „pravilo“ je da između 55 i 75 procenata ishrane treba da se sastoji pretežno od sirovog voća, a neki ljudi to dopunjuju orašastim plodovima, semenkama i žitaricama. Zagovornici trenda tvrde da pomaže u varenju i hidrataciji, poboljšava kogniciju, pa čak može da vam da više energije ili da ‘detoksikuje’ vaše telo.
Poznato je da je Stiv Džobs neko vreme bio frutarijanac i tvrdio da je to podstaklo njegovu kreativnost. U pokušaju da ga u tome isprati – pripremajući se za ulogi Džobsa u biografskom filmu – glumac Ešton Kučer pokušao je da jede samo voće mesec dana. Ali Kučer je zbog toga završio u bolnici.
Iako je voće nesumnjivo hranljivo, ono ne daje telu sve što mu je potrebno.
Niskokalorična dijeta koja se sastoji od pretežno sirovog voća u početku će dovesti do gubitka težine, ali konzumiranje manje kalorija nego što vam je potrebno na duži rok znači da telo razgrađuje sopstveno mišićno tkivo da bi ga koristilo za gorivo, ističe Daily Mail.
Voću takođe nedostaje proteina i njihov nedostatak će uticati na zarastanje rana, nervnu signalizaciju i varenje.
Prema Britanskoj fondaciji za srce, odraslima je u proseku potrebno 0,75 g proteina po kilogramu telesne težine — oko 45 g za žene ili 55 g za muškarce u proseku.
Nedostatak značajnih kalorija i masti, od kojih oboje nedostaje voću, takođe može uzrokovati suvu kožu, a kosa postati lomljiva i opadati, kaže Nacionalno udruženje za poremećaje u ishrani.
Neadekvatna ishrana takođe može da smanji broj određenih vrsta krvnih zrnaca, a može da izazove i pankreatitis, potencijalno opasnu upalu pankreasa, čiji simptomi uključuju bol, mučninu i povraćanje.
Dok se većina voća smatra zdravim, sa mnogim bogatim vitaminom C i beta-karotenom, ishrana koja se isključivo oslanja na voće imaće manjak gvožđa, kalcijuma, vitamina B — uključujući vitamin B12 — i D, cinka i omega-3 masnih kiselina, upozoravaju stručnjaci. Nedostatak ovih hranljivih materija, posebno vitamina B, može dovesti do omekšavanja kostiju, medicinski poznatog kao osteomalacija, ili čak anemije gde telo ne proizvodi dovoljno crvenih krvnih zrnaca.
Sertifikovana registrovana dijetetičarka Lisa DeFazio je takođe rekla za Broadli: „Frutari često imaju nizak nivo vitamina B12, kalcijuma, vitamina D, joda i omega-3 masnih kiselina, što može dovesti do anemije, umora i slabog imunog sistema.“
