0
Sindrom nervoznih creva (SNC) predstavlja jedan od najčešćih problema sa varenjem koji pogađa milione ljudi širom sveta, a karakterišu ga bolovi u stomaku, nadutost, gasovi, dijareja ili konstipacija. I sama sam postala jedan od (ne)srećnih dobitnika ove dijagnoze.
U trenutku kad mi je nakon kolonoskopije dr Njegica Jojić saopštila da nemam Kronovu bolest, niti kolitis, a ni kolorektalni mailgnitet, kao što je pisalo u jednom od laboratorijskih izveštaja koji su mi skratili život za 10 godina. Moja etiketa biće sindrom nervoznih creva, na engleskom poznat pod skraćenicom IBS (Irritable Bowel Syndrome).
Ovaj poremećaj spada u grupu funkcionalnih bolesti, što znači da ne postoji vidljiva fizička povreda creva, već su simptomi povezani s poremećenjem njihove funkcije. Iako nije životno ugrožavajuć, SNC značajno utiče na kvalitet života, jer uzrokuje hronične smetnje i nelagodnosti koje često ometaju svakodnevne aktivnosti.
Na sopstvenoj koži to sam već i te kako osetila. Bolovi su bili nepodnošljivi, u nekim danima čak nisam bila u stanju da ustanem niti da se normalno krećem. Šta je dovelo do toga? U mom slučaju ostaće nepoznato. Uzroci sindroma nervoznih creva još uvek nisu potpuno razjašnjeni, ali se veruje da kombinacija genetike, stresa, nepravilne ishrane i poremećaja u komunikaciji između mozga i creva igra ključnu ulogu.
Prema onome što nauka do sada zna o ovom sindromu, simptomi se mogu ublažiti promenama u ishrani i načinu života, međutim, za mnoge pacijente to nije dovoljno, pa moraju da pribegavaju i lekovima ili terapijama koje pomažu u kontroli stresa i simptoma.
Od dr Jojić sam dobila spisak namirnica koje smem i ne smem da jedem i evo za sada to pomaže. U budućnosti me čeka test na intoleranciju i dalje analize će možda više otkriti šta je moglo da dovede do ovog hroničnog oboljenja u mom slučaju.
FODMAP dijeta je postala popularan pristup u lečenju različitih probavnih problema, posebno sindroma nervoznih creva (SNC). Ime „FODMAP“ je akronim koji označava grupu ugljenih hidrata koji se teško vare u probavnom sistemu i mogu izazvati nadutost, bolove, gasove i druge neprijatnosti u stomaku. FODMAP je skraćenica za fermentabilne oligosaharide, disaharide, monosaharide i poliole, što uključuje određene vrste šećera i vlakana koja nisu dobro apsorbovana u tankom crevu.
Ova dijeta razvijena je na osnovu istraživanja australijskih naučnika 2000-ih godina, a njen cilj je identifikacija i eliminacija namirnica koje mogu pogoršati probavne smetnje. Dijeta je temeljena na tri faze: eliminaciji, reintrodikaciji i personalizaciji.
U ovoj fazi, koja traje oko 4-6 nedelja, iz ishrane se potpuno eliminišu namirnice bogate FODMAP-ovima. To uključuje brojno voće, povrće, žitarice, mlečne proizvode, kao i zaslađivače poput sorbitola. Osobe koje slede ovu fazu često primete značajno poboljšanje simptoma, uključujući smanjenje nadutosti, bolova u stomaku i promene u pražnjenju creva.
Nakon što se simptomi smanje, sledeći korak je postepeno uvođenje eliminisanih namirnica, kako bi se utvrdilo koje konkretne vrste FODMAP-ova izazivaju probleme. Svaka namirnica se uvodi pojedinačno, što omogućava pacijentima da precizno identifikuju uzročnike nelagodnosti. Ova faza može trajati nekoliko nedelja, tokom kojih se pažljivo prati reakcija organizma.
U trećoj fazi, dijeta se prilagođava individualnim potrebama osobe. Na osnovu rezultata ponovnog uvođenja, osoba može nastaviti da konzumira samo one FODMAP-ove koji ne izazivaju simptome, dok će oni koji prouzrokuju probleme biti izbegavani. Ova faza omogućava dugoročnu održivost dijete i poboljšanje kvaliteta života.
FODMAP dijeta se bazira na smanjenju konzumacije određenih namirnica, među kojima su:
Voće: Jabuke, kruške, trešnje, mango, breskve, suve šljive
Povrće: Luk, beli luk, kupus, cvetača, brokoli, špargle
Mlečni proizvodi: Mleko, jogurt, sir, posebno oni sa visokim sadržajem laktoze
Žitarice i mahunarke: Pšenica, raž, ječam, pasulj, grašak, leblebije
Zaslađivači: Sorbitol, manitol, ksilitol, koji se često koriste u bezalkoholnim pićima, žvakaćim gumama i dijetetskim proizvodima.
Banane (ne previše zrele)
Jagode
Borovnice
Kivi
Ananas
Pomorandže
Limun
Šargarepa
Bundeva
Krastavac
Paradajz
Tikvice
Spanać (svež)
Zelena salata
Paprika
Meso (piletina, ćuretina, govedina, svinjetina)
Riba i plodovi mora
Jaja
Tofu (ako nije napravljen od pšenice)
Pirinač
Proso
Ovsene pahuljice (paziti na količinu)
Krompir (ne u prevelikim količinama)
Batat (u umerenim količinama)
Kukuruz (u umerenim količinama)
Mleko bez laktoze
Jogurt bez laktoze
Tvrdi sirevi
Maslinovo ulje
Biljni čajevi (npr. menta, kamilica)
Uglavnom svi začini i bilje
Stevia
Saharoza
Javorov sirup
Glavna prednost FODMAP dijete je u tome što omogućava kontrolu simptoma koji se obično javljaju kod ljudi sa sindromom nervoznih creva (SNC), poput nadutosti, gasova, bolova u stomaku, dijareje ili konstipacije. Iako dijeta nije lek, mnogi pacijenti prijavljuju značajno poboljšanje u kvalitetu života, smanjenje simptoma i bolju probavu.
FODMAP dijeta nije jednostavna i zahteva pažljivo praćenje i planiranje obroka. U početku može biti izazovno, jer podrazumeva značajnu promenu u ishrani i životnom stilu. Takođe, dijeta se preporučuje pod stručnim nadzorom nutricionista ili gastroenterologa, kako bi se izbegli potencijalni nutricionistički deficiti. Na primer, eliminacija mlečnih proizvoda može dovesti do smanjenog unosa kalcijuma, pa je važno obratiti pažnju na alternativne izvore ovog minerala.
Iako nije pogodna za svakog pojedinca, FODMAP dijeta predstavlja efikasan alat za one koji se bore sa hroničnim probavnim problemima, omogućujući im da prepoznaju i kontrolišu okidače koji pogoršavaju njihove simptome. Kao i svaki dijetetski pristup, važno je uputiti se na profesionalnu pomoć kako bi dijeta bila prilagođena individualnim potrebama i zdravstvenim ciljevima.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
