0
Vest da Rusi "imaju delotvornu vakcinu" veoma zanima javnost, ali i naučnike. Oni se pitaju zašto nema više podataka o vakcini, ali i zašto nisu sprovedena ispitivanja.
Prof. dr Stipan Jonjić, imunolog s Medicinskog fakulteta u Rijeci, za portal Jutarnji.hr odgovara na goruća pitanja.
Kako komentarišete ovu rusku vakcinu i kako je moguće da se pojavila u tako kratkom roku?
„Objektivno, platforma te ruske vakcine nije jedina jer se koristi i u nekim drugim projektima od njih oko 200 kojima je zajednički cilj doći do delotvorne vakcine. Dakle, Rusi su koristili rekombinantne adenovirusne vektore koji nose gene SARS CoV-2. Konkretno, gene koji određuju S protein pomoću kog se virus veže za ćelije i inficira ih. Rusi su zapravo koristili takva dva rekombinantna adenovirusa i očito dobili uspešnu indukciju imunološkog odgovora.“
Pročitajte još:
U čemu je onda problem?
„U toj priči čudno je da su izašli iz konteksta uvreženog ponašanja kad je reč o vakcinama koje, da bi bile prihvaćene, moraju da prođu sve faze ispitivanja koje se traže u naučnom svetu. Nisu oni izmislili ništa novo, ali je vrlo važno testirati vektorski kapacitet da ne bi nešto pošlo po zlu. Neizbežna je stepenica da takva vakcina prođe sve kritične tačke, a posebno treću fazu kliničkog testiranja.
Naime, koliko god in vitro rezultati govore da će sve biti u redu u smislu neutralizacije virusa, kad vakcina krene ‘u život’, u stvarni svet, situacija može biti drukčija. Mi ne znamo šta je još u toj vakcini jer ona se sigurno ne sastoji samo od vektora, već ima i dodatke za koje ne znamo šta mogu da izazovu ako to ne ispitamo u različitim fazama ispitivanja. Svi ti podaci o rezultatima kliničkih ispitivanja moraju biti poznati regulatornim agencijama, a Rusi o tome nisu dali nikakve podatke.“
I neke druge vakcine na kojima se radi imaju sličan način funkcionisanja?
„Istina je i da već poznata oksfordska vakcina funkcioniše na sličan način, samo što je upotrebljen drugi adenovirus. Problem je što ne znamo detalje učinka u drugoj fazi ispitivanja koju su Rusi navodno sprovodili od polovine juna. Inače, postojeće platforme za izradu vakcine mogu da se grubo podele u četiri grupe.
Pored pomenute vektorske vakcine u visokoj fazi testiranja su i vakcine koje se temelje na imunizaciji pomoću sintetskih virusnih gena (RNK i DNK) koji su se dosad koristili uglavnom u istraživanju eksperimentalnih vakcina, ali je izgledno da će biti uspešni u zaštiti od kovida 19. Takođe, izolovani su antigeni ovog virusa koji su temelj nekih vakcina, a i klasične tehnologije na inaktiviranim virusima.“
Pročitajte još:
Ipak, nije dovoljna samo tehnologija?
„Strani antigenski materijal koji se unosi u organizam nije uvek predvidiv, a da bi se saznalo šta će se događati, moraju da se rade studije, a takve studije su vrlo skupe i uglavnom dugotrajne. Treća faza bi trebalo da pokaže zaštitni kapacitet i moguće štetne učinke.“
Hoće li EMA odobriti tu vakcinu pod trenutnim uslovima?
„Sigurno neće pod tim uslovima, odnosno sve dok Rusi ne dokažu da je vakcina delotvorna i sigurna, ali i ako ne pristanu da urade dodatna istraživanja. Ipak, ako u tome uspeju, međunarodna zajednica je vrlo pragmatična po tom pitanju i moguće je da će i ova vakcina ući u globalnu primenu nakon što se potvrdi efikasnost. U trenutnim uslovima tu vakcinu neće registrovati nijedna nacionalna agencija.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
