0
Znaci upozorenja da žena mora da se obrati ginekologu.
Česte promene raspoloženja, smanjenje seksualne želje, nezadovoljstvo, zaboravnost kod žena u ranim četrdesetim godinama nisu sigurni razlozi da joj je neophodna pomoć psihijatra, već je verovatnije da ulazi u perimenopauzu. To je period koji prethodi menopauzi, trajnom gubitku ciklusa, a koja se javlja u sve ranijem dobu i ume neprijatno da iznenadi, priča za Nova.rs prof. dr Snežana Rakić, specijalistkinja ginekologije i akušerstva i nekadašnja direktorka GAK „Narodni front“.
Pročitajte još:
Kvalitet života žene direktno je proporcionalan trajanju njenog menstrualnog ciklusa, naglašava doktorka.
“Što žena duže ima ciklus, kvalitet života će joj biti bolji. Menopauza uglavnom nastupa oko 50. godine, ali u poslednjih nekoliko godina žene se u sve ranijem dobu javljaju lekaru sa simptomima perimenopauze. Sa 45 godina žene već počinju da osećaju prve tegobe, izostanke ciklusa, promene raspoloženja, ali i osećanja, razmišljanja. Telo se takođe menja, a sve to pokazuje da se u organizmu nešto dešava. To su znaci upozorenja kada se mora obratiti ginekologu”, savetuje prof. dr Rakić.
Promene kreću sa hormonima.
“Oni su najvažniji u održavanju ciklusa. Ukoliko žena želi da produži trajanje ciklusa i da odloži menopauzu, može to učiniti hormonskom terapijom, ali uz stalni nadzor lekara. Za pacijentkinju se pravi program koji podrazumeva usklađivanje odnosa estrogena i progesterona, koji su i zaslužni za postojanje menstrualnog ciklusa. Ovi hormoni utiču i na raspoloženje, ali i na libido, na kardiovaskularne bolesti. Korišćenje hormona i odlaganje menopauze prevenira nastanak osteoporoze, hipertenzije i brojnih problema koji mogu nastati u ovom periodu života”, objašnjava prof. dr Rakić.
Međutim, da bi doktor uopšte mogao da tretira menopauzu, pacijentkinja prethodno mora da obavi čitav niz pregleda.
„Mora da obavi redovne ginekološke kontrole, Papa test, ultrazvuk ginekološki, kao i dojki, da bismo u zadatom momentu mogli da znamo o čemu se radi, odnosno da li postoje neke kontraindikacije za uključivanje hormonske terapije. Prvi savet je da pacijentkinja izvadi hormone koji se rade između drugog i šestog dana ciklusa, a taj spsiak daje lekar. Po hormonskim analizama vidi se da li žena ulazi u menopauzu. Na osnovu toga, ako nema nikakvih kontraindikacija, kreće se sa preparatima koji regulišu kompletan ciklus. Moguće je održavati ga do 55. godine, a u zapadnoevropskim zemljama to rade čak i duže. Međutim, ako žena ne želi da ima menstrualni ciklus, onda se opet uvodi hormonska terapija, pod strogom kontrolom lekara, jer u tom slučaju sprečava promene raspoloženja i sve prateće simptome koji se javljaju sa gubitkom ciklusa, a negativno utiču na kvalitet života i na psihu žene“, kaže doktorka.
Žene u perimenopauzi prolaze kroz jako težak i nestabilan period.
„Tada dolazi do smanjenja seksualne želje, žena više ne oseća potrebu za seksualnim odnosnom i to ume da potraje, pa se odražava generalno na odnose sa partnerom, ali i na nju samu i doživljaj sopstvenog tela. To se takođe može rešiti estrogensko-progesteronskom terapijom. Tada nema krvarenja, ali se ne smanjuje libido, nema zaboravnosti, depresije i sličnih simptoma“, navodi doktorka Rakić.
Veliki broj žena u četrdesetim godinama zbog simptoma menopauze odlazi kod psihijatra umesto kod ginekologa.
“Pacijentkinje koje dolaze kod nas kažu da su prethodno bile kod psihoterapeuta ili psihijatra, koji im je propisao lekove za smirenje, a njima je samo bilo potrebno nadomešćivanje hormona. One osećaju promene raspoloženja, depresivne su, nezadovoljne i misle da sa njima psihički nešto nije u redu, a u stvari prolaze kroz uobičajene simptome perimenopauze“, priča dr Rakić.
Nisu svi lekari pristalice hormonske terapije.
„Terapija nadomešćivanja hormona ranije je bila široko rasprostranjena, ali zbog pojave karcinoma dojke, sada postoji strah i među ženama i među lekarima, pa je mnogi preskaču. Međutim, kada se terapija daje pod nadzorom lekara, onda nema bojazni ni od kakvih kontraindikacija, a mnogo je opasnija opcija uzimanje lekova koje propisuju psihijatri, jer nisu u pitanju psihička oboljenja“, upozorava doktorka.
U periodu koji prethodi menopauzi menja se i fizički izgled žene.
„Usled nedostatka hormona ženama opada kosa, slabi kvalitet dlake, koža je takođe drugačija, počinju bolovi u zglobovima, ekstremitetima, javlja se čitav dijapazon tegoba, a upravo zato lekar treba pažljivo da odredi koji su pacijenti za koje lekove”, obašnjava dr Rakić.
Stres ubrzava dolazak menopauze.
“Ako su u stalnom stresu, kod žena će se menopauza javiti ranije. A današnje žene plaćaju danak ovom brzom i stresnom tempu života. Sve više njih odlučuje se na rađanje kad su već u poznim tridesetim ili ranim četrdesetim godinama, ali treba da znaju da menopauza stiže sve ranije i ukoliko žele dete, ne bi smele da čekaju predugo. U suprotnom će začeće biti moguće isključivo od doniranog reproduktivnog materijala. U perimenopauzi žene postaju depresivne, smanjuje im se radna sposobnost, sve su manje socijalno aktivne i menjaju svoj odnos prema ljudima“, priča profesorka Rakić.
Ženama u menopauzi potrebna je pomoć, u suprotnom ovaj period po njih može biti jako opasan.
“Ranije su postojala savetovališta za žene u menopauzi i mislim da ih pod hitno treba vratiti u državne bolnice, jer ih sada ima još samo u privatnim klinikama, a ženama u tom periodu potebna je pomoć ginekologa, endokrinologa, psihologa, čitavog tima lekara“, zaključuje prof. dr Rakić.
BONUS VIDEO: Dr Bajec: Šta je vikend migrena i kako je sprečiti?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
