0
Prema novom istraživanju na miševima, ciljanje imunskih ćelija u mozgu zvanih mikroglije pokazalo je izvesno obećanje u pravcu razvoja potencijalnog načina za lečenje Alchajmerove bolesti.
Primarni zadatak mikroglije je da zaštiti mozak, ali oni mogu da nose određenu mutaciju gena koja je ranije bila povezana sa povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti. U ovoj studiji, istraživači su uspeli da utvrde molekularni otisak prsta te mutacije.
Blokiranjem efekata mutacije u testovima na miševima, tim je uspeo da preokrene neke od zapaljenskih efekata i sinaptičke toksičnosti (oštećenja neurona) koji se obično vide kako Alchajmerova bolest napreduje u mozgu.
„Mikroglije su čuvari mozga u zdravim uslovima, ali mogu da budu štetne u uslovima bolesti“, kaže fiziolog Li Gan sa Univerziteta Kornel u Njujorku.
„Naš cilj je da identifikujemo kako oni postaju toksični i doprinose patogenezi Alchajmerove bolesti i da vidimo da li možemo da identifikujemo imunološke modulatore da preokrenu toksičnost bez smanjenja njihove normalne zaštitne funkcije“.
Gen TREM2 je receptor na koji se tim koncentrisao, on signalizira preko enzima zvanog AKT za modulaciju upale i metabolizma. Za svoje modele miševa, istraživači su koristili genetski soj koji kombinuje mutaciju TREM2 sa drugom za koju se zna da proizvodi tau proteinske grudvice, koje su takođe povezane sa Alchajmerovom bolešću, piše N1.
Miševi sa ovim sojem su pokazali probleme sa pamćenjem, dok je mikroglija u njihovom mozgu pokazala visok nivo inflamatornih molekula i preaktivan AKT signalni put. Efekti su se poklapali sa onima u mozgu pacijenata sa Alchajmerom.
Kada je lek nazvan MK-2206 korišćen da inhibira AKT, upala i oštećenje su preokrenuti. Što je još bolje, bezbednosne agencije već procenjuju MK-2206 kao potencijalni lek protiv karcinoma, što znači da ne bi trebalo da traje toliko dugo, kao obično, da se dalje razvija ako se otkrije da obećava i u istraživanju Alchajmerove bolesti.
„Naši nalazi podržavaju dalje proučavanje ovog jedinjenja kao potencijalne terapije za Alchajmerovu bolest“, kaže Gan.
Postoje brojne genetske varijacije koje su povezane sa povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti, a mnoge od njih su visoko izražene u mikroglijama, što ukazuje na to da su promene ovih ćelija nekako povezane sa napredovanjem stanja.
Pročitajte još:
Ono što posebno otežava istraživanje bolesti je to što se još uvek ne može sa sigurnošću reći šta je tačno prouzrokuje ili kako počinje, ali naučnici su u stanju da proučavaju efekte Alchajmerove bolesti kako ona napreduje i mogu da rade unazad kako bi pronašli tragove, prenosi Science alert.
Sa oko 46 miliona ljudi širom sveta za koje se smatra da su pogođeni Alchajmerom, svaki napredak u borbi protiv ovog stanja je ohrabrujuća vest, i nadamo se da će jednog dana dovesti do boljih tretmana za neurodegenerativne bolesti.
„Identifikovali smo jedinjenje malog molekula koje je testirano kod pacijenata sa karcinomom, koje lako ulazi u mozak, snažno modulira imunski odgovor mozga i štiti od sinaptičkog gubitka u životinjskim modelima sa Alchajmerovom bolešću“, kaže Gan.
Istraživanje je objavljeno u „Science Translational Medicine“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Siva pustinjska oaza za lečenje raznih bolesti
