Egzotični delikates koji "krive" za koronavirus

Kada je u pitanju Covid-19, aktuelni koronavirus, sumnja se da je sisar pangolin (ljuskavac) prenosnik na ljude, navodi Paunović i dodaje da je u pitanju sisar pokriven noktima, krljušti, da ga ima u Africi, kao i da su prisutni u tradicionalnoj istočnjačkoj medicini i kuhinjama.“Stradaju mnogo i završavaju na trpezama bogatih ljudi na Istoku. Važe za afrodizijake i lekove”, rekao je Paunović za N1.On navodi da velike pijace u Aziji, na kojima se trguje na veliko i gde se dovode životinje, izložene stresu, iz različitih krajeva sveta, možda pružaju odgovor na pitanje kako je neki potencijalni virus dospeo sa slepog miša na ljuskavca pa na čoveka."Životinje su pod velikim stresom jer se tu hvataju. Tada dolazi do (mogućeg) prelaza sa jedne na drugu. Stres je jedno stanje kada organizam reaguje na neku promenu. Pokušava da je prenebregne na neki način, i tada ide adrenalin gore, a imunitet dole. To su trenuci kada je organizam podložan infekciji, na takvim velikim pijacama su mnoge životinje u teškom stresu, mnoge i uginu jer se brane od hvatanja, mnoge se izgladnjuju pre nego što idu na klanje odnosno na žrtvovanje", objašnjava Paunović.Dodaje da je i sa virusološkog i sa bakteriološkog stanovišta problematično postojanje takvih pijaca u mnogim zemljama jugoistočne Azije i gde je pijaca puna krvi i delova životinja."Imali smo prilike da vidimo da se jedu fetusi od pangolina (ljuskavaca) i supa od slepog miša. Na tim pijacama se trguje sisarima ali i zmijama. Tu su i druge ptice i životinje koje se vrlo rado koriste u ishrani", naglasio je on.

Kada je reč o slepim miševima, Paunović kaže da se Srbija susreće sa insektoidnim slepim miševima, koji se hrane insektima, te da je u Srbiji utvrđena 31 vrsta."Naši slepi miševi, koliko smo utvrđivali, nemaju infektivni soj virusa", napominje on.Prema njegovim rečima, slepi miševi su zaštićeni u Srbiji, ali i u svim zemljama Evrope, jer je naučno konstatovano da predstavljaju prirodne insekticide."Jer i bez zagađivanja životne sredine slepi miševi uništavaju leteće noćne insekte, koji mogu predstavljati štetočine za čoveka i useve. Slepi miševi mogu za jedno veče da pojedu između 600 i 1000 komaraca. Oni to rade fizički i tako nas praktično štite", istakao je Paunović.Takođe, on napominje da su slepi miševi važna komponenta u svakom kopnenom eko-sistemu, jer, kako kaže, donose dobrobit."Pećinski ekosistemi, posebno na Balkanu, čuvaju mnoge endemične vrste koje se snabdevaju hranom i hranljivim materijama samo pomoću slepih miševa. Slepi miševi izađu iz pećina, pojedu insekte i vrate se i tu u pećinama izlučuju produkte varenja hrane što je uslov opstanka i tih endemskih vrsta. Nestankom slepih miševa naše pećine bi bile potpuno sterilne", tvrdi Paunović.Na konstataciju da je na početku pandemije bilo priče o tome da se "priroda sveti", on ukazuje da priroda nije osvetoljubiva već da ljudi nanose štetu i drugima i sebi.