34
Nekada zdrava i energična majka troje dece ostala je vezana za krevet zbog simptoma dugog kovida.
Kirsti Hakster, 46-godišnjakinja iz Eseksa, zarazila se koronavirusom u decembru 2022. Mesecima ranije primila je tri doze vakcine, a kao i milioni ljudi, imala je vrlo blage simptome, prvenstveno glavobolju i umor. Ništa nije ukazivalo na pakao koji će je dočekati 12 meseci kasnije u nizu simptoma dugog kovida.
„Jedva da je bilo simptoma, testirala sam se samo zato što je moj muž Dejvid imao glavobolju. U suprotnom, pomislio bih da sam samo malo umorna“, rekla je za Daily Mail.
Četiri dana nakon što je test bio pozitivan vratila se svom poslu menadžerke dobrotvorne organizacije za mlade pošto se „osećala dobro“. Ali kada je krenula na posao, počela je da ostaje bez daha tokom hodanja.
„Takođe sam se umorila do popodneva, tako da sam samo pokušavala da se odmorim“, rekla je.
Iako mnogi ljudi primećuju umor kao nuspojavu kovida, Kristi je osetila da nešto nije u redu kada se nije oporavila posle nekoliko nedelja. Njen umor se čak pogoršao.
„Počela sam da naručujem onlajn umesto da idem u supermarket, jer nisam mislila da mogu da šetam okolo 45 minuta, i radila sam od kuće nekoliko dana u nedelji. U tom trenutku, bila sam umorna, ali sam se inače osećala dobro“, prisetila se.
Ali mesec dana kasnije, u februaru 2023, počela je da se oseća „zaista loše“ i morala je češće da ostaje u krevetu.
Pročitajte još:
„To mi je bio prvi pokazatelj da ovo neće tek tako nestati“, rekla je. „Nastavila sam nekoliko meseci, jedva da sam napuštala kuću, radila sam od kuće, ali sam i dalje obavljala kućne poslove. Kad sam jedne noći izbacila kante napolje osećala sam se potpuno iscrpljeno — mišići su mi goreli.“
Ekstremni umor, kratak dah, lupanje srca, vrtoglavica, magla u mozgu, bol u zglobovima i bolovi u mišićima su sve znakovi stanja poznatog kao dugi kovid.
Gospođa Hakster se priseća da se konačno osećala dobro pet meseci nakon što je test bio pozitivan, ali jedne noći su se vratili iscrpljujući simptomi – i to još gori.
„Nisam mogla dugo da stojim – osećala sam se kao da me guraju na zemlju“, priseća se ona.
U junu prošle godine se probudila u 4 sata ujutru sama kod kuće, srce joj je jako lupalo. Pozvala je hitnu pomoć kada se „uplašila“ da se pomeri „u slučaju da doživi srčani udar“. Ali, otpuštena je iz bolnice i rečeno joj je da je „mlada i zdrava“.
Dva meseca kasnije, u avgustu 2023, bila je vezana za krevet i mogla je da stoji samo da bi došla do toaleta.
„Sve svoje obroke sam jela u krevetu. Moj san nije bio osvežavajući i često bih bila budna satima tokom noći“, rekla je.
Priznala je da se čak i mučila da čita knjige jer su joj „reči bile nejasne na stranici“, te da je mogla da gleda televiziju samo oko 30 minuta jer ju je i to iscrpljivalo.
„Sigurno nije bilo lako mojoj deci da gledaju kako njihova dotad potpuno zdrava mama postaje tako radikalno drugačija. Oslanjala sam se na njih da mi pomognu u osnovnim zadacima, poput donošenja hrane i vode. Moja uloga menadžera dobrotvorne organizacije za mlade je morala da otpadne jer nisam bila sposobna za to.“
Upravo u ovim ‘zastrašujućim i zbunjujućim’ vremenima, Kristi kaže da je zatekla sebe kako mnogo razmišlja o smrti.
Prošlog septembra, ponovo se borila da diše i pozvala je hitnu pomoć, nakon čega je upućena na kliniku NHS za kovid.
Seća se da se osećala kao da je ‘otrovana’, a u to vreme su čak „kupili jeftina invalidska kolica na internetu kada je shvatila da više ne može da hoda bilo gde“.
Nakon duge borbe sa raznim simptomima, „očajnički želeći da pokuša bilo šta“, počela je da koristi neuromodulator, mali uređaj koji šalje blage električne signale koji moduliraju nervni sistem – slično TENS mašini. Iako se zbog toga osećala malo bolje, i dalje se borila sa tekućim simptomima.
„Oni dolaze i odlaze i ponekad će se pojaviti novi simptomi, ali nikada ne postoji razlog zašto će se neki simptom pogoršati ili poboljšati“, rekla je ona. „To otežava kretanje i praćenje bilo čega. Prošla sam kroz ekstremni umor, loš san, anksioznost, maglu u mozgu, peckanje, drhtavicu, bolove u mišićima, glavobolje, mučninu i probleme sa crevima. Neki su došli i otišli. Drugi, poput umora, bili su konstantni“, dodala je ona.
Sada, dve godine nakon što je počela njena borba sa dugim kovidom, ona može da ide u šetnju, da se okupa, da sipa hranu, pa čak i da kratko gleda u svoj telefon ili kompjuter. Ali to je još uvek „svet daleko“ od njenog „normalnog života“.
Pročitajte još:
„Moj dan se meri energijom. Ako zakažem kod doktora, to će biti jedino što mogu da uradim tog dana jer će biti potrebna energija da se obučem i izađem iz kuće“, rekla je ona.
„Moj san da budem pisac nije samo na ledu, on je u zamrzivaču. Ne znam koji ću kapacitet povratiti, kognitivni ili fizički, tako da uopšte ne planiram.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
