Kako ojačati imunitet leti?
U ovo doba godine posebno treba brinuti o zdravlju, najpre jer vrućine umeju da jako iscrpe organizam. Tu su i česte dijareje i temperature na moru, ali i sunčanica… Kako ojačati imunitet leti, kako se čuvati od sunca i koje suplemente vredi piti kad je toplo, za Novu priča doktorka Katarina Bajec, koja vodi emisiju „Zdravo misli“ na TV Nova.
Za početak doktorka Bajec priča da li suplementi tokom leta zaista znače ili ih treba izbegavati.
„Mi lekari uvek kažemo da su preduslovi zdravlja uravnotežena ishrana sa dosta voća, povrća i vlakana, redovna fizička aktivnost i uredan san. Međutim, svedoci smo promena u životnoj sredini, činjenice da je sadržaj pojedinih minerala u zemlji izmenjen, što posledično utiče i na sadržaj određenih vitamina i minerala i u hrani koju konzumiramo. Zbog svega toga suplementi poput vitamina C, vitamina D, cinka, magnezijuma i slično imaju svoje mesto kada je priča o zdravlju u pitanju.“
Važno je ipak, kaže doktorka, da suplemente uvek treba da koristite uz konsultaciju sa vašim lekarom, na tačno propisan način, i kada je vrsta suplemenata u pitanju, i njihovo adekvatno doziranje.
U toj priči o suplementima posebno se izdvaja jedan „letnji“.
„Jedan od suplemenata koji može da nam koristi tokom letnjih meseci jeste beta karoten. U pitanju je snažan antioksidans koji štiti sve naše ćelije od oštećenja izazvanih oksidativnim stresom, a posebno ćelije kože od oštećenja ultraljubičastim zracima. Pored nezaobilazne kreme za sunčanje sa adekvatnim faktorom zaštite, beta karoten je dobar način očuvanja i nege kože, posebno u letnjim mesecima.“
Ipak, sa njim treba jako oprezno.
„Važno je naglasiti da poseban oprez kod suplementacije beta karotenom treba da imaju pušači i osobe koje zloupotrebljavaju alkohol u prekomernim količinama. Studije su pokazale da kod ovih osoba suplementacija beta karotenom značajno povećava rizik za nastanak karcinoma pluća, kao i drugih oblika karcinoma i nekih srčanih bolesti. Zbog toga se suplementacija beta karotenom ne savetuje osobama koje su pušači ili bivši pušači, kao i osobama koje konzumiraju velike količine alkohola“, upozorava doktorka.
Leto je vreme i kada mnogi od nas polaze put mora, a to znači da sa sobom uvek treba imati i putnu apoteku. Naša sagovornica priča šta sve ona treba da sadrži.
„Sadržaj putne apoteke je tema kojom se moji gledaoci i ja tradicionalno bavimo kada se približi kraj naše televizijske sezone. U putnoj apoteci treba da se nađe neki antiseptik (alkohol, povidon jod, betadin), nekoliko sterilnih gazica i sterilnih iglica, kao prva pomoć ukoliko dođe do uboda na trn ili na ježa. Iako je kovid pandemija uspešno okončana, antipiretik, analgetik i toplomer, po mom mišljenju, takođe treba da budu sastavni deo putne apoteke. Kao oftalmolog uvek savetujem da se ponese i nekoliko bočica sterilnog fiziološkog rastvora i veštačke suze. Korisno je poneti sa sobom i probiotik koji se može preventivno uzimati i neko vreme pre samog putovanja“, kaže doktorka i dodaje da je naša putna apoteka samo prva pomoć na putu, a za svaki ozbiljniji problem jedina prava adresa je lekar.
Dodatni problem na moru neretko budu povišena temperatura i dijareja. Kako ih izbeći da ne upropaste letovanje?
„Ponekad je zaista teško izbeći respiratornu ili stomačnu infekciju, ali opšti savet bi bio da i na putovanju povedemo računa o higijeni ruku, da biramo sveže namirnice, da imamo urednu, balansiranu ishranu i dovoljno odmora i sna. Voda je takođe nešto na šta treba da obratimo pažnju i uvek proverimo, u zavisnosti od zemlje u koju putujemo, da li je voda iz gradskog vodovoda pijaća ili ne. Preventivna primena probiotika nekoliko dana pre i tokom putovanja može da bude dobra prevencija putnih dijareja.“
A šta nikako od hrane i pića ne treba uzimati leti jer diže temperaturu tela, pa vrućine još teže podnosimo?
„Leti se uvek savetuje konzumacija takozvane lagane hrane. Kada kažem lagane hrane, prvenstveno mislim na unos voća, povrća, vlakana i proteina kroz biljne izvore, ribu ili nemasno meso. Na visokim temperaturama treba izbegavati masnu, prženu, kao i procesovanu hranu. I naravno, ne zaboraviti dovoljan unos tečnosti. Kada kažem tečnosti, ne mislim na zaslađene napitke prepune šećera, već na vodu, čajeve ili limunadu, bez dodatog šećera.“
Kad smo već kod vode – uz koje trikove da unosimo onih neophodnih osam čaša vode dnevno, što je pnaročito važno leti?
„Jedan od trikova, koje i sama primenjujem, jeste da uvek nosim flašicu vode sa sobom. Ukoliko ste u kući ili kancelariji, onda ispred sebe stavite bokal sa vodom, kao podsetnik. Često vodi dodam i par kapi limuna, narezan krastavac i list peršuna ili nane.“
Poseban problem leti može da bude sunčanica. Doktorka Bajec priča koji su prvi znaci ovog opasnog stanja i šta tada činiti.
„Sunčanica je ozbiljno stanje koje predstavlja akutno oštećenje mozga usled pojačanog izlaganja suncu. Prvi simptomi se najčešće javljaju šest do 12 sati nakon izlaganja suncu, u vidu vrtoglavice, bola u glavi, povišene telesne temperature, muke i povraćanja. Ukoliko se pojavi sunčanica, lekar je jedina prava adresa, a terapija se sastoji u rashlađivanju, ukoliko je telesna temperatura povišena, neophodni su lekovi za njeno snižavanje, kao i dovoljan unos vode i rehidratacija.“
Za kraj, doktorka Bajec priča kako se u ovo letnje vreme ona čuva od sunca i kako brine o koži, kao i šta ne smemo da smetnemo s uma kod SPF faktora.
„Još kao dete sam od mame naučila da poštujem i negujem svoju kožu i to se nije promenilo do danas. Koža je naš najveći organ i odraz i naših navika i nege, ali i određenih medicinskih stanja. Moja letnja nega podrazumeva adekvatno čišćenje, hidrataciju i kremu za sunčanje sa visokim SPF-om. Treba imati na umu da je zaštitna krema sa dovoljno visokim faktorom zaštite od sunca (SPF) samo dodatna zaštita i nikako ne znači da, kada je nanesete, možete bezbedno provesti ceo dan na suncu. Jako je važno, uz korišćenje kreme za sunčanje sa visokim SPF-om, i ne izlagati se suncu između 10 i 16 h, nositi šešir, kao i naočare za sunce“, kaže doktorka i zaključuje da svi oni kojima je preplanuli ten važniji od zdravlja treba da znaju da koža pamti svako oštećenje, a neumereno izlaganje suncu će povećati rizik od malignog melanoma, ali i učiniti da se znaci starenja kože pojave mnogo ranije.
BONUS VIDEO: