2
Kako se osećate danas, a kako vam je bilo juče? Svi mi smo skloni promenama raspoloženja. Ponekad se osećamo srećno, zadovoljno, ali nekada i tužno i mrzovoljno. Ipak, postoji granica od koje se neke promene raspoloženja posmatraju kao patološke - a koju je važno da umemo da prepoznamo. Psihijatar dr Mirjana Dimitrašković za naš portal objašnjava šta je ciklotimija.
Za mentalno zdravlje vas i vaših bližnjih, obrazovanje je jako važno. Dosta ljudi nije ni čulo za ciklotimiju, poremećaj ličnosti koji se teško prepoznaje i dijagnostikuje, a koji može da ostavi nesagledive, razarajuće posledice po naš život i stanje uma.
Dr Mirjana Dimitrašković, psihijatrica, objasnila je sve najvažnije o ovom poremećaju ličnosti.
Ciklotimija se ispoljava putem našeg raspoloženja, stoga je važno da razumemo i kako ono može postati problematično.
Pročitajte još:
„Za mnoge, promena raspoloženja je kada pozitivno raspoloženje odstupi od melanholije i osećaja umora. Takva stanja obično uzrokuju određeni događaji u našem životu, a normalno raspoloženje se ubrzo vraća, ali se to dešava i na drugi način. Poremećaje raspoloženja delimo u dve velike grupe. U prvu grupu spadaju depresivni poremećaji koji se ispoljavaju simptomima koji pripadaju isključivo depresivnom sindromu. Drugu grupu čine bipolarni poremećaji, koji pored depresivnih, imaju i manične, odnosno hipomanične epizode“, na početku govori dr Dimitrašković.
Kada su u pitanju dugotrajna depresivna stanja, obično se uzimaju u obzir ciklotimija i distimija.
„Ciklotimični poremećaj je hronična fluktuacija raspoloženja koja traje duže od dve godine (ili jedne kod dece i adolescenata) i uključuje brojne depresivne simptome i hipomanične epizode. Radi se o nestabilnosti raspoloženja koje traje jedan duži vremenski period i uključuje brojne periode blage depresije i blage hipomanije“, definiše psihijatrica.
Ciklotimija se dakle odlikuje naizmeničnim, naizgled bezrazložnim, spolja nemotivisanim smenjivanjem perioda ushićenja i hiperaktivnosti, s jedne strane, i tuge i neaktivnosti, s druge.
Zbog toga se često poredi sa bipolarnim poremećajem. Doktorka objašnjava sličnosti i razlike.
„Uzrokuje emocionalne uspone i padove, ali nisu toliko ekstremne kao kod bipolarnog poremećaja ličnosti. Možete osećati da ste na vrhu najviše planine, nakon čega sledi pad i period kada se osećate potišteno i tužno. Između ovih ciklotimičnih uspona i padova, možete se osećati stabilno i fino“, govori.
Iako su promene raspoloženja u ciklotimiji manje ekstremne od onih kod bipolarnog poremećaja i u tome je njihova razlika, ipak je izuzetno značajno potražiti pomoć, jer mogu ometati vašu sposobnost da funkcionišete normalno, ali i povećavaju rizik od nastajanja bipolarnog poremećaja, upozorava dr Dimitrašković.
„Rekla bih da je ciklotimija blagi oblik bipolarnog poremećaja. To je dugoročno stanje u kojem se raspoloženje koči između hipomanije i depresije – ali razlika je da te osobe nisu suicidalne. Hipomanija je ‘visoka’, može biti blago do prilično teška, ali ne uključuje halucinacije ili druge psihotične osobine. I to je ono po čemu se ova dva poremećaja razlikuju“, kaže nam psihijatrica.
Simptomi ciklotimije se naizmenično smenjuju, od emocionalno pozitivnih do negativnih, kaže dr Mirjana Dimitrašković.
„Emocionalni usponi kod ciklotimije uključuju simptome pojačanog raspoloženja, ushićenosti i hiperaktivnosti (hipomanični simptomi). Emocionalni padovi, tuga i neaktivnost manifestuju se blagim ili umerenim depresivnim simptomima“, objašnjava.
Kada je osoba u „plus“ fazi oseća ekstremni optimizam, nedostatak samopoštovanja, govori više nego obično. Često ima slabu procenu, koja može dovesti do rizičnog ponašanja ili neadekvatnih izbora.
Dešava se i da “skače” s jedne na drugu misao, ispoljava nadražujuće ili uznemireno ponašanje, prekomerno se bavi fizičkim aktivnostima. Takođe, ima povećane potrebe i nagon za ostvarivanjem ili postizanjem ciljeva – seksualnih, radnih ili socijalnih. Osoba oseća i smanjenu potrebu za spavanjem, navodi dr Dimitrašković.
„Minus“ fazu prati osećanje tuge, beznadežnosti ili praznine, plačljivost, razdražljivost, posebno kod dece i tinejdžera. Dešava se i gubitak interesa za obavljanje aktivnosti koje su nekad smatrane prijatnim, promene u težini.
Javlja se osećanje bezvrednosti ili krivice, problemi sa spavanjem, nemir, uznemirenost, nelagoda, osećanje usporenosti, malaksalosti, problemi s koncentacijom. Veoma retko se javljaju i razmišljanja o smrti ili samoubistvu, objašnjava psihijatrica.
Osobe sa ciklotimijom obično mogu da funkcionišu u svakodnevnom životu, mada ne uvek podjednako dobro i uspešno, dodaje dr Dimitrašković.
Pročitajte još:
„Neočekivana priroda promena raspoloženja može značajno narušiti vaš život, jer nikad ne znate kako ćete se osećati. Dijagnozu je teško postaviti bez dugotrajnijeg posmatranja. Kako oscilacije raspoloženja obično ne idu u ekstreme, osobe s ciklotimijom često nikada i ne završe kod lekara“, uviđa doktorka.
Česte promene raspoloženja vrlo često uništavaju i socijalne kontakte i karijeru. Takvim ljudima je teško pronaći partnera, jer su skloni promiskuitetnim odnosima, ili su im veze burne a kratke. Impulsivno ponašanje može dovesti pacijenta u probleme sa zakonom ili čak naštetiti njegovom životu.
„Ukoliko imate neki navedenih simptoma, nemojte izbegavati da posetite lekara. Simptomi ciklotimije neće i ne mogu proći sami od sebe. Nema sigurnog načina da se spreči ciklotimija. Ipak, lečenje pri najranijim indikacijama i manifestacijama poremećaja mentalnog zdravlja može pomoći da se izbegne ciklotimija. Dugotrajno preventivno lečenje takođe može pomoći da se spreči da manji simptomi postanu potpune epizode hipomanije, manije ili velike depresije“, upozorava dr Dimitrašković.
Ciklotimija zahteva doživotno lečenje, čak i tokom razdoblja kada se osoba oseća bolje. Za lečenje ciklotimije, psihijatar ima za cilj smanjiti rizik od bipolarnog poremećaja, budući da ciklotimija nosi visok rizik za razvoj težeg bipolarnog poremećaja, kaže dr Dimitrašković.
„Osobi sa ciklotimijom treba zabraniti alkohol ili druge supstance koje uzrokuju probleme, jer mogu pogoršati simptome ciklotimije. Glavni tretmani za ciklotimiju su psihofarmaci koji otklanjaju simptome i uvode osobu u eutimiju, tj. stanje bez jakih oscilacija; kao i psihoterapija“, objašnjava.
Ukoliko adekvatno i na vreme ne tretiramo simptome ciklotimije, mogu se razviti značajni emocionalni problemi, koji utiču na svaku oblast života osobe sa ciklotimijom, dodaje lekarka.
„Takođe, postoji veliki rizik od kasnijeg razvoja bipolarnog poremećaja. Česta je i zloupotreba lekova, kao i opijata. Moguće je i da se jave anksiozni poremećaji“, rekla je dr Mirjana Dimitrašković.
***
Bonus video: Šta znamo o postporođajnoj depresiji? – gosti Milica Marković i Tatjana Vešović
Pratite nas i na društvenim mrežama:
