0
Prve zrake Sunca uvek prati i želja za preplanulim tenom. Međutim, opšte je poznato koliko je danas neumereno izlaganje Suncu opasno i potencijalno štetno po zdravlje.
Nakon dužeg izlaganja UV zracima prvo što ćemo primetiti je prolazno crvenilo kože, a u težim slučajevima i opekotine. Međutim, i crvenilo i opekotine će u nekom trenutku proći, ali ono što će ostaviti trajne posledice po zdravlje, a što ćemo, nažalost, tek kasnije primetiti, jeste oksidativni stres koje su UV zraci prouzrokovali na ćelijama u organizmu, u prvom redu na koži.
Oksidativni stres pod uticajem UV zraka ima za posledicu oslobađanje slobodnih radikala i ozbiljno oštećenje ćelija u organizmu, koje pored ubrzanog starenja kože, mogu biti odgovorni i za nastanak malignih bolesti, uključujući i maligni melanom.
Način da se oksidativni stres spreči, a višak slobodnih radikala eliminiše jeste adekvatan unos antioksidanata.
Kada govorimo o zaštiti oštećenja kože od UV zraka, onda je na prvom mestu krema za sunčanje sa adekvatnim faktorom zaštite.
Imam utisak da SPF, sun protection factor, odnosno faktor zaštite od sunca stvara dosta nedoumica.
Jedna od najvećih grešaka, svakako je vezivanje vrednosti SPF za broj sati koje možete provesti na suncu.
SPF odnosno faktor zaštite od sunca predstavlja broj koji označava koliko je UV zračenja potrebno da dođe do oštećenja na koži na koju je naneta krema za sunčanje, u poređenju sa kožom na koju krema nije naneta.
Dakle, ako je SPF 30, to nikako ne znači da možete da provedete 30 sati duže vremena na suncu, već znači da je potrebno 30 puta više energije sunčevog zračenja da dođe do oštećenja kože, na koju je naneta krema za sunčanje, u odnosu na kožu na koju krema nije naneta.
Svakako da je vreme jedan od faktora koji utiče na količinu apsorbovanog sunčevog zračenja, ali nije jedini.
Nije isti intenzitet sunčevog zračenja u 9 časova ujutru i u 1 sat popodne. Na primer, 1h vremena provedenog na Suncu u 9h ujutru, prema količini apsorbovanog UV zračenja odgovara vremenu od svega 15 minuta u 13 h.
Pored doba dana, na intenzitet UV zračenja utiče i geografska širina, oblačnost, i slično.
Da bi zaštita bila adekvatna, kremu za sunčanje treba nanositi na svaka 2 sata u količini od oko 2 mg po svakom kvadratnom cm kože. I obnavljati je i češće nakon svakog izlaska iz vode, kao i nakon bavljenja sportom.
Pored zaštitne kreme za sunčanje, koja je obavezna, jedan od moćnih antioksidanata svakako je beta karoten, provitamin vitamina A, tačnije prekursor vitamina A, koji se u telu pretvara u vitamin A.
Beta karoten, u formi suplementa, može da se koristi kao jedan od načina za prevenciju mogućih oštećenja izazvanih upravo UV zracima, naravno zajedno sa kremom za sunčanje.
Pročitajte još:
Kao i vitamin A i beta karoten spada u grupu liposolubilnih (u mastima rastvorljivih) vitamina, koji mogu da se deponuju u organizmu, ukoliko se uzimaju u većim dozama od preporučenih, te o tome treba povesti računa.
Takođe, poseban oprez kod suplementacije beta karotenom moraju da imaju pušači i osobe koje zloupotrebljavaju alkohol u prekomernim količinama.
Studije su pokazale da kod ovih grupa suplementacija beta karotenom značajno povećava rizik za nastanak karcinoma pluća, kao i drugih oblika karcinoma i nekih srčanih bolesti.
Zbog toga se suplementacija beta karotenom ne savetuje osobama koje su pušači ili bivši pušači, kao i osobama koje konzumiraju velike količine alkohola.
Uvek je poželjno da se pre započinjanja bilo koje suplementacije konsultujete sa vašim lekarom.
Zaštitite se od sunca na vreme, koristite kremu sa adekvatnim faktorom zaštite (SPF), izbegavajte sunce između 12 i 16h i ne zaboravite da zaštite i vaše oči, adekvatnim naočarima za zaštitu od sunca.
***
Bonus video: Zdravo misli – Unapređenje kvaliteta kože
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
