5
Početkom februara Dr Milan Jovanović Batut objavio je da je za nedelju dana registrovano 13.400 slučajeva oboljenja sličnih gripu. U Srbiji čekaonice u domovima zdravlja su prepune, ali nisu samo prisutni virus gripa i oboljenja slična gripu. Zapravo, narušen imunitet pojedinih građana koji nisu preležali varijaciju adenovirusa za koji smatraju da je prehlada, doveo je do pridruženih virusnih i bakterijskih infekcija i znatno komplikovanije zdravstvene slike.
Na početku razgovora sa doktorom Biserkom Obradović rekla nam je da je iz ordinacije izašlo toje ljudi sa upalom pluća i četiri sa gnojnom anginom, kao i da je na njenom radnom mestu zbog velikog broja pacijenata povećan broj lekara na opštoj praksi kako bi sve postigli.
„Čekaonice su prepune, verujte mi da pacijenti samo ulaze i izlaze“, kaže doktorka Biserka Obradović.
Šta je razlog velikog broja pacijenata?
U zvaničnoj statistici Batuta u prvoj nedelji februara zabeleženo je 13.400 slučajeva oboljenja slična gripu. Međutim, gužva nije samo zbog pacijenata koji su zaraženi virusom gripa ili zato što je nastupila sekundarna bolest, tj. bakterijska infekcija zbog virusa – upala pluća, gnojna angina…
Pročitajte još
5
0
1
„U našoj usnoj duplji ima preko 700 mikroba. Ima više bakterija u usnoj duplji, nego u kupatilu. Kupatilo stalno čistimo, a usnu duplju speremo pastom za zube. Nismo naviknuti da ispiramo u toku dana usnu duplju žalfijom ili troprocentnim rastvorom hidrogena, naročito sada kada postoji veliki broj virusa. Ali, nije dovoljno samo isprati, bitno je držati tu tečnost u ustima 10 minuta kako bi se pojedini mikrobi ubili i napustili usnu duplju“, objašnjava Obradović.
„Postoji preko 60 vrsta adenovirusa. To su virusi koji izazivaju blaže infekcije, blaže simptome, temperaturu do 38 stepeni. Prati ih kijavica, bol u grlu, ali ljudi uglavnom simptome vezuju za ono što se u narodu zove prehlada. Kada neko kaže – oprala sam kosu i izašla sam napolje, pa sam se prehladila – to nije prehlada, već je takav način ponašanja (prema sebi) samo doprineo da se adenovirusi razviju jer je oboren imunitet i „otvaraju se vrata“ za virusnu infekciju.
Pored adenovirusa, prisutni su noro i rotavirus koji napadaju digistivni trakt. Izazivaju mučninu, povraćanje, dijareje – i te kako ih imamo. Imamo i virus kovida. Samo što je ovaj put prisutna flirt varijanta čiji su simptomi blaži, nego što je to bilo ranije. Ljudi koji su se testirali na kovid, prema podacima, starosne su strukture oko 59 godina, što znači da mladi često „nose na nogama“ virus, ali to ne znači da oni ne šire taj virus. U tome i jeste problem, što se mnogi javljaju lekaru kada dođe do sekundarnih infekcija i upornog kašlja“, kaže Biserka Obradović.
„Adenovirusi su prisutni tokom cele godine, ali nagle promene vremena im pogoduju. Javljaju se ljudi i kažu mi – nisam ja gripozan, ja sam se prehladio. A izazivači su velika grupa virusa“, pojašnjava doktorka.
Naime, pad imuniteta je glavni krivac zašto je veliki broj ljudi trenutno bolestan. Kako objašnjava doktorka, ugrožen imunitet adenovirusom je ranjiv, naročito ako se ne vodi računa i bolest nije preležana, čime se pridružuju i drugi virusi.
„Imamo situacije da osoba ima dva do tri virusa ili bakterijsku i virusnu infekciju. Kod virusnih infekcija, ovo ponavljam po stoti put, ne koriste se antibiotici, već samo kod bakterijskih infekcija. Često kažem šta je starije – da li je prethodilo bakterijska, a potom se nadovezala virusna infekcija. U zavisnosti od klinčke slike dobija se antibiotik“, kaže Obradović.
Kada je imunitet ugrožen događaju se situacije da pacijent ima rotavirus, grip, ali bakterijsku infekciju kao što je gnojna angina.
„Da, to se i te kako događa. Tada osoba može da bude bolesna i do mesec i po dana jer samo infekcije jedna za drugom nadovezuju. Kod respiratornih infekcija i gripa, neretko se događa da pacijenti imaju kašalj koji može da traje dve do tri nedelje, u nekim slučajevima i do dva meseca“, objašnjava Obradović.
Bez obzira da li je sezona virusa ili ne, ako imunitet nije pripremljen, odbrana organizma lako pada. Kada se govori o imunitetu doktorka kaže da ishrana i san su važni, ali nisu jedini važni faktori.
„Moramo pravilno da se hranimo, da ne preskačemo obroke, što više svežeg voća i povrća u ishrani, ali i dobar san. Dobar san je preduslov za dobar imunitet i treba da bude u trajanju od šest do osam sati. Fizička aktivnost je jako bitna jer može da zameni mnoge lekove, a ne postoji lek koji može da zameni fizičku aktivnost. Kada kažem fizička aktivnost ona naravno mora biti umerena i prilagođena trenutnim vremenskim uslovima, godinama starosti i potencijalnim oboljenjima. Nećemo sigurno izaći da trčimo na minus pet ujutru.
Vodite računa da ne unosimo toksične napitke jer je to dodatno opterećenje za organizam. Mislim na velike količine kafe i energetskih napitaka jer se organizam bori da anulira te toksine, umesto da snagu preusmeri na ono što je važno da bi bio zdrav. Takođe je važno da vodimo računa o krvnoj slici, težini, masnoćama jer su to sve faktori koji utiču na imunitet. Na kraju ono najvažnije – dobro raspoloženje jer mi biramo stres, a stres bira bolest“, zaključje Biserka Obradović.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare