0
Nesporno je da su zdravstveni radnici bili pod ogromnim pritiskom da saniraju posledice epidemije i zbog toga su trpeli, trpelo je njihovo i fizičko i mentalno zdravlje, kaže Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".
Dodaje da je takozvano „sagorevanje na poslu“ (burnout) pojava koja je uočena među zdravstvenim radnicima u prethodnom periodu, a da se tek očekuju posledice ovog zamora nakon završetka pandemije.
Već punih deset meseci lekari i medicinsko osoblje rade u uslovima koji su do izbijanja pandemije bili nezamislivi. Širenje koronavirusa zdravstveni sistem je, prema nekima, dovelo do pucanja, a najveću žrtvu podnose oni u belim mantilima i u skafanderima. Osim rizika od zaraze virusom, pod pritiskom je i njihovo mentalno zdravlje, zbog toga je Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ pokrenula liniju za psihološku podršku zdravstvenim radnicima, pod sloganom „Ni heroji ne mogu sve sami!“.
„Deset meseci traje pritisak na zdravstvene sisteme širom sveta, svi su na početku očekivali da će pritisak popustiti, ali se desilo suprotno… Mi smo to osetili u nekom najgorem obliku krajem prošle godine, kada smo imali najviše obolelih i kada je bio najveći pritisak na zdravstveni sistem“, izjavila je Stašević Karličić.
Zbog pritiska kojem su bili izloženi medicinari, trpelo je i njihovo fizičko i mentalno zdravlje, dodaje.
„Nesporno je da su zdravstveni radnici imali ogroman pritisak da saniraju posledice epidemije i da su zbog toga trpeli. Sagorevanje na poslu je pojava koja je uočena u prethodnom periodu od strane stručnih krugova… Rad u zdravstvenim ustanovama, odgovornost koju nose za ljudske živote su inače jedan od faktora rizika za ‘burnout’. Na to smo mislili i kad je ova kriza počela, bilo je neizvesno koliko će trajati, kada će se završiti, a prenatrpanost bolnica je uticala da se ionako opterećeni zdravstveni radnici dovedu u situaciju kada im je potrebna pomoć od spolja“, ocenila je gošća N1.
Pročitajte još:
Dodaje i da fizički umor i opterećenost poslom nisu jedini i prejudicirajući faktori, da mnogo toga zavisi i od same ličnosti, uslova rada i dr.
„Za ovakvu situaciju niko nije mogao da se pripremi, ceo svet je iznenađen ovom krizom, ne samo u psihološkom smislu, već i u svakom drugom, kriza je dotakla politički i ekonomski život. Zbog toga smo u martu još ponudili pomoć, ustanovljena je linija 0800 309 309 za psihološku pomoć, Institut za mentalno zdravlje imao je posebnu liniju za pomoć zdravstvenim radnicima i maloletnim licima i njihovim roditeljima“, kazala je Stašević Karličić.
Nova akcija pod sloganom „Ni heroji ne mogu sve sami!“ je priprema za naredni period, kaže.
„Ono što sada radimo je priprema za naredni perido, problemi s mentalnim zdravljem i kod stanovnika i kod zdravstvenih radnika nisu sada toliki koliko mogu biti posle završetka pandemije. Sama činjenica da se sagorevanje na poslu definiše kao prolongiran odgovor na hronični stres govori o tome da mi tek očekujemo posledice ovog zamora“, naglasila je direktorka klinike.
Ona je pozvala da se sada, kada je, kako kaže, u bolnicama manje pacijenata, zdravstveni radnici kojima je potrebna profesionalna pomoć, jave i razgovaraju sa stručnjacima, koji će im pomoći da se sa krizom izbore ili preduprede novu.
Stašević Karličić savetuje sve da se sa krizom bore tako što će dati veći značaj sadržajima i ljudima koji im prijaju.
„Sadržajima koji nas relaksiraju, hobiji, zatim dobar režim spavanja, zdrava ishrana, posvećivanje dragim ljudima koji mogu da vam budu podrška… Izdvojite vreme i prostor samo za sebe da biste uspeli da se dekontaminirate od ogromnog opterećenja na poslu“, savetuje gošća N1 i dodaje da se sve ostale informacije u vezi sa stručnom pomoći mogu naći na sajtu Klinike.
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
