Mlada i zdrava, Ejmi Durant je mislila da nije u rizičnoj grupi da dobije kovid 19. Sada, godinu dana kasnije otkad se zarazila koronom, ona priča kako se i dalje bori s posledicama bolesti.
Ejmi Durant (31) iz Sarija ima takozvani dugi kovid još od marta prošle godine, pa se sve više potvrđuju pretpostavke da pojedini oboleli i mesecima nakon zaraze osećaju brojne zdravstvene tegobe. Kako to zaista izgleda, Ejmi je ispričala za Independent.
„Zarazila sam se 14. marta prošle godine, najverovatnije u supermarketu, jer nigde drugde nisam ni išla. Međutim, pošto sam bila potpuno zdrava, mislila sam da će sve proći brzo i lako. To se ipak nije desilo“, kazala je Ejmi.
One year on from catching #covid, I shared my #LongCovid journey with @Independent
It’s been a pretty relentlessly awful year and there are hundreds of thousands of others like me. Hopefully we will get the treatment we need soon ? https://t.co/P0vNNeHmrh
— Amy Durant ??? (@SavingBooks) March 17, 2021
Simptomi kovida isprva su bili kao i kod većine – visoka temperatura, bol u telu i suv kašalj.
„Prvih nekoliko dana nisam mogla da ustanem iz kreveta. Nisam imala ni apetit, ali sve sam to i očekivala. Međutim, otprilike osmog dana počela sam sve teže da dišem i osećala sam pritisak u grudima. Tada sam se konsultovala sa doktorom. Pozvala sam ga, a on me je pitao mogu li da se koncentrišem i gledam televiziju. To mi je bilo čudno, ali kada sam mu potvrdila da mogu, rekao je da je u redu“, priča Ejmi.
Međutim, kako je vreme išlo, početkom aprila, njoj je bilo sve gore. Disala je sve teže, pa je ponovo pozvala lekara.
„Čim su čuli kako pričam, poslali su hitnu pomoć po mene. Stavili su mi masku sa kiseonikom i rekli da ostanem kod kuće jer u bolnicama nije bilo mesta. Kiseonik mi je pomogao, ali nekako sam umislila da moram što pre da se oporavim, pa sam počela da radim. Međutim, telo mi je bilo toliko iscrpljeno da nisam mogla ni da sedim na stolici“, kaže Ejmi.
Početkom juna ona je počela da dobija i vrtoglavice, više se nije ni trudila da radi, a svakog dana se budila sve umornija.
„I običan razgovor bi me iscpeo. Takozvana moždana magla je bila poput nekog užasnog pritiska u glavi, nisam mogla da kuvam, da čitam, da gledam televiziju… U lošim danima nisam mogla ni da se sama istuširam, ni da se popnem uz stepenice“, kazala je ova devojka.
Krajem leta vrtoglavice su postale sve gore, pritisak u glavi joj je rastao, a počela je da ima i problem sa govorom. Često nije mogla da se seti prave reči ili bi kazala pogrešnu reč.
„Baš sam se uplašila. Od tada više nisam smela da ostanem sama kod kuće. Pokušavala sam da odem da malo prošetam, ali to je bilo nemoguće. Kad se ujutru probudim, mogla sam samo da ostanem da ležim u krevetu.“
Na jesen je Ejmi bilo malo bolje, ali onda se u decembru sve ponovo vratilo.
„Analize koje sam uradila su pokazale da su mi pluća ozbiljno oštećena, što nažalolst može da bude trajno.“
Nedavno, posle tačno godinu dana od kada se zarazila koronom, Ejmi se probudila sva srećna i ustala iz kreveta. Ipak, nije sve bilo tako lepo.
„Toliko mi se vrtelo u glavi i toliko sam teško disala da nisam mogla ni da se obučem. Osetila sam neopisiv očaj. Pomislila sam ima li kraja svemu ovome. Ja sam u katastrofalnom psihičkom stanju. Da li će se ova agonija ikada završiti i da li ću više ikada moći da živim normalno?“, pita se i dalje nesrećna Ejmi.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare