Koronavirus SARS-CoV-2 je smrtonosniji po starije od 75, pa i zdrave, nego po mlađe, i ako su bolesni, kažu novi podaci.
Nova studija Univerziteta u Firenci, Univerzitetske bolnice u Kaređi i Zaklada Poliambulante u Breši sprovedena je na uzorku od 516 pacijenata zaraženih koronavirusom. Oni su se u tim ustanovama lečili između 22. februara i 10. aprila ove godine. Na osnovu tih podataka naučnici su sastavili algoritam koji odgovara na početno pitanje – kolike su kome šanse za preživljavanje kovida 19, objavio je milanski Corriere della Sera.
Pročitajte još:
Cilj istraživanja je bio da se u što kraćem roku od ulaska u hitnu pomoć postavi objektivna prognoza koja će pomoći u trijaži bolesnika, a najpre odgovoriti na pitanje kojoj terapiji ih odmah podvrgnuti da bi imali veće šanse da prežive. Istovremeno cilj je da se pomogne da se kapaciteti intenzivne nege ne zaguše bez potrebe jer oni mogu da budu presudni za preživljavanje drugih pacijenata. Kao najkraći rok postavljena su dva sata, a to je značilo da treba otkriti koji se podaci iz anamneze i koji bitni testovi se mogu sprovesti u tako kratkom roku.
Potom je bilo potrebno, na toj osnovi, odlučiti koga uputiti na odeljenje niže nege (ili kućnu negu), koga na negu srednjeg ranga (uključujući neinvazivne sisteme ventilacije pluća), a koga na intenzivnu negu (reanimaciju, uključujući i plućne respiratore).
Primenjena shema uzima u obzir šest varijabli. To su: starost pacijenta (podeljena u tri starosne grupe: 18-62, 63-74, 75+), broj hroničnih oboljenja, frekvencija udisaja (broj udisaja u minutu), Horovicov indeks oksigenacije (pokazatelj nivoa delimičnog pritiska kiseonika u arterijskoj krvi ili PaO2 u milimetrima žive i procenta kiseonika u udahnutom vazduhu ili FiO2; u zdravim plućima, zavisno od starosti, mera je 350-450, a ispod toga, što je manji, pluća su više oštećena), količina kreatinina (što je viši, to bubrezi lošije funkcionišu), kao i broj trombocita (radi procene eventualnog stvaranja tromba, što je jedna od najopasnijih komplikacija kovida 19).
Nikolò Markijoni, redovni profesor gerijatrije na Univerzitetu u Firenci i načelnik Kardiotorakovaskularnog odeljenja u Kaređi, kaže za Corriere della Sera da su u obzir bili uzeti još neki pokazatelji, ali su odbačeni. Na primer, troponin, koji pokazuje oštećenje srčanog mišića, ali se njegova vrednost brzo menja, ili pak merenje upalnih citokina, relevantnih, ali za to treba mnogo više od dva sata. A svrha je bila “brzo i precizno utvrditi kliničke parametre kako bi se uvideo nivo rizika pacijenata koji su već u hitnoj pomoći”, objasnio je on.
Od svih tih parametara, kako je pokazalo istraživanje, najkritičnija je starost: pacijenti sa 75 i više godina su u osam puta većem riziku da bolnicu napuste u kovčegu. Uostalom, i bez tog istraživanja je poznato da su vremešniji, sa sistemskim i hroničnim bolestima, kao i gojazne osobe, prvi kandidati za smrt od kovida.
Italijanski ministar zdravlja Roberto Speranca prekjuče je najavio da će država vakcinisati prvo i besplatno zdravstvene radnike i građane starije od 65 godina. Istraživanje ipak govori da su i zdravi, ali stariji od 75 godina ugroženiji od bolesnih i debelih, ali mlađih. Čini se da je zato u regiji Bergam stradala cela generacija, napominje Markijoni. Stoga, studija tvrdi da je najvažnije štititi vremešnije stanovništvo merama bezbedne distance i maskama, čak i u porodici.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare