Dve hiljade, 170, 51… Postoji li brojka na nalazu za antitela koja je "ona prava"? Da li nam samo baš visoke cifre govore da smo zaštićeni da kovida? O nedoumicama oko testova na antitela razgovarali smo sa dr Danicom Ćujić, koja je medicinski biohemičar i naučni saradnik INEP-a.
Antitela na S protein dve nedelje nakon druge doze Sinofarma. ??? pic.twitter.com/uKV4EJ6y51
— milica (@milichica) February 22, 2021
Ako se nisi pohvalio na društvenim mrežama nalazom antitela na SARS-CoV-2 – kao da ih nisi ni uradio. Objava fotografija na Tviteru u Srbiji počinje da liči na ljutu borbu ciframa, na takmičenje – ko ima bolji štit od korone.
Ko voli ja volim, antitela 7.89 ? pic.twitter.com/wdNNyVy3dC
— петкмил (@petkmil) January 20, 2021
Samo, te cifre mogu da prilično zbune. Negde su u hiljadama, negde u stotinama, negde u desetinama.
Fajzer, nakon druge vakcine
Dr načelnica iz Tiršove ?
(Neću ime da delim, nije bitno) pic.twitter.com/LDIYCPKTNU— krava muzara ? (@kravicamuuu) February 16, 2021
„Nema jedinstvenog univerzalnog parametra za određivanje antitela. Laboratorije imaju svoje parametre, pa otuda i ovi različiti podaci“, priča za portal Nova.rs Danica Ćujić, medicinski biohemičar i naučni saradnik INEP-a, kako ne možemo da poredimo hiljade iz jedne laboratorije sa desetinama iz druge laboratorije.
A te razlike su vrlo evidentne – na jednom nalazu rezultat bude oko 2.500, na drugom oko 50, na trećem 170… I onda se zbune i oni koji su test radili i oni kojima taj test pokazuju. Ta poređenja pak nikako nisu poželjna.
„Treba se voditi referentnim brojkama određene laboratorije. Uz svaki nalaz treba da ide objašnjenje. Iako su parametri u laboratorijama drugačiji, ono najvažnije je da li je test pozitivan ili negativan na antitela, a toga ima na svakom nalazu“, kaže naša sagovornica.
Dakle, ako na nalazu piše pozitivan, odnosno reaktivan (telo je reagovalo), to znači da imamo antitela i da smo stvorili zaštitu od bolesti, a ako je test negativan, tj. nereaktivan, antitela nema.
A koliko je bitna sama brojka? Šta znači ako na nalazu stoji 3.000, a granični parametar je, recimo, 50?
„Što je brojka veća, logično, to je bolje. Znači da je odgovor tela jači i da je stvorena bolja zaštita od kovida. Međutim, nemamo prave kvantitativne testove koji govore tačnu količinu antitela koju imamo. Dostupni su nam semikvantitativni testovi koji okvirno govore tu količinu antitela. S druge strane, svaki test je kvalitativan – pokazuje da li antitela ima ili ne. Ali ako birate, bolje je raditi semikvantitativan test, a ne kvalitativan jer ćete, uz pozitivan, odnosno negativan rezultat, dobiti i informacije o količini antitela.“
Dakle, najvažnije u svemu je da li je test pozitivan ili ne i to je u svakoj laboratoriji jasno naznačeno. Dodatni plus je i ako znamo otprilike koliko antitela imamo, kao i ako je cifra na nalazu znatno veća od granične vrednosti.
Naša sagovornica kaže i da vrlo malo laboratorija može da pruži sve relevantne podatke, pa je zato dobro znati šta treba tražiti i koji test raditi ako bismo da proverimo antitela.
Za početak ono osnovno – za proveru antitela na koronavirus treba raditi serološki test (iz krvi) klase IgG. On pokazuje odgovor tela na infekciju, bilo da ste preležali kovid, bilo da ste primili vakcinu.
Sledeća stavka je razlika između S proteina i N proteina u testu, budući da neki testovi obuhvataju jedan, a neki drugi. Taj parametar zavisi od vakcine koju ste primili.
„Ko je primio Fajzerovu vakcinu, Sputnjik i AstraZeneku, treba da radi test koji detektuje antitela na S protein. Oni koji su primili kinesku vakcinu, koja je zasnovana na mrtvom virusu, treba da rade test koji detektuje antitela na S ili N protein. Pritom, nećete pogrešiti ako posle bilo koje vakcine uradite test na S protein jer se on odnosi na sve vakcine“, kaže Danica Ćujić iz INEP-a.
Dakle, ako se uputite u laboratoriju da biste proverili jeste li zaštićeniji od korone, najbolje je da tražite – IgG serološki semikvantitativni test za antitela na S protein. Tako ćete znati imate li antitela i okvirno koliko ih imate. I vodite se parametrima laboratorije u kojoj ste se testirali, a ne onim tuđim, jer nam svrhe mešati babe i žabe.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare