28
Ishrane sa većim odnosom biljnog u odnosu na životinjski protein mogu biti korisne za kardiovaskularno zdravlje.
Novo istraživanje objavljeno u časopisu The American Journal of Clinical Nutrition pokazalo je da su osobe koje su konzumirale najviši odnos biljnog prema životinjskom proteinu imale 19% manji rizik od kardiovaskularnih bolesti (CVD) i 27% manji rizik od koronarne srčane bolesti (CHD) u poređenju sa onima koji su unosili najniži odnos biljnog prema životinjskom proteinu.
„Prosečan Amerikanac konzumira odnos biljnih i životinjskih proteina od 1:3. Naša istraživanja sugerišu da je odnos od najmanje 1:2 daleko efikasniji u prevenciji CVD. Za prevenciju CHD, preporučuje se odnos 1:1,3 ili veći u korist biljaka“, izjavila je Andrea Glenn, vodeći autor studije i gostujuća naučnica na Odeljenju za ishranu na Harvard T.H. Chan School of Public Health.
Istraživači su analizirali 30 godina podataka o zdravlju srca, ishrani i načinu života skoro 203.000 muškaraca i žena koji su učestvovali u studijama Nurses’ Health Studies I and II i Health Professionals’ Follow-up Study, piše „Healthline„.
Učesnici su svakih nekoliko godina izveštavali o svojoj ishrani, a istraživači su iz tih podataka izračunali dnevni unos proteina u gramima, uključujući i biljne i životinjske proteine.
Nakon prilagođavanja podataka za zdravstvenu istoriju učesnika, kao i faktore načina života i socioekonomske uslove, istraživači su utvrdili da su osobe koje su unosile veći odnos biljnih u odnosu na životinjske proteine imale najniži rizik od kardiovaskularnih i koronarnih bolesti srca.
Pročitajte još
Rizik od kardiovaskularnih bolesti počeo je da se stabilizuje na odnosu od 1:2 biljnih prema životinjskim proteinima, dok je rizik od koronarne srčane bolesti nastavio da se smanjuje sa povećanjem unosa biljnih proteina.
Smanjenje rizika verovatno je posledica zamene crvenog ili prerađenog mesa biljnim izvorima proteina poput orašastih plodova i mahunarki. Ovi izvori često sadrže zdrave masti, vlakna, antioksidanse, vitamine i minerale, a takođe pomažu u poboljšanju kardiometaboličkih faktora rizika, poput upalnih markera, krvnog pritiska i lipida u krvi.
„Većina nas treba da počne da preusmerava ishranu ka biljnim proteinima“, rekao je Frank Hu, MD, viši autor studije i profesor ishrane i epidemiologije na Harvard Chan School. „Možemo to učiniti smanjenjem unosa mesa, posebno crvenog i prerađenog, i povećanjem unosa mahunarki i orašastih plodova. Ovakav obrazac ishrane nije koristan samo za ljudsko zdravlje već i za zdravlje naše planete.“
Kristofer Gardner, PhD, stručnjak za nauku o ishrani na Stanfordu, kaže da su rezultati inovativni, ali ne i iznenađujući. „Ovo nije oštar prelazak na potpuno biljne dijete, već jednostavno znači jesti manje mesa, posebno u poređenju sa količinama koje konzumiramo u SAD.“
Istraživanje sugeriše da ishrana sa većim unosom biljnih proteina u odnosu na životinjske može imati značajne koristi za kardiovaskularno zdravlje.
Tridesetogodišnja studija pokazala je da su osobe koje su unosile više biljnih proteina imale 19% manji rizik od kardiovaskularnih bolesti i 27% manji rizik od koronarne srčane bolesti.
Stručnjaci smatraju da je to rezultat visokog sadržaja vlakana i niskog nivoa zasićenih masti u biljnim izvorima proteina.
