2
Cenjena virusološkinja je dala mišljenje.
Institut za javno zdravlje „Batut“ saopštio je da je u Srbiji registrovan prvi importovan potvrđen slučaj obolevanja od majmunskih boginja. O zaštiti od ovog virusa govorila je i Ana Gligić, virusološkinja.
„Mi smo možda i poslednja zemlja koja je imala masovnu vakcinaciju protiv variole vere, a ta vakcinacija štiti i od majmunskih boginja – i jedino ta vakcina štiti. Osobe koje su je primile mogu da se razbole kao i posle svake vakcine, ali će imati blažu kliničku sliku i neće im biti potrebno bolničko lečenje, a možda neće ni znati da preživljavaju tu bolest. To je sada prednost Srbije i onih koji su 1972 vakcinisani“, kaže za Novosti virusološkinja Ana Gligić, koja je kao direktorka „Torlaka“ u vreme variole vere zaustavila epidemiju te zarazne bolesti u našoj zemlji.
Kako je Svetska zdravstvena organizacija 1980. saopštila da više nema opasnosti od variole vere, zbog čega je tada zaustavljena obavezna vakcinacija, generacije rođene nakon 1980. su potpuno nezaštićene, kaže Gligić.
Ali i pored toga, važno je znati da bolest nije opasna u najvećem broju slučajeva. Dr Gligić pravi poređenje sa koronom, pa napominje da za razliku od korone koja je prelazila sa divljih životinja na čoveka i pritom mutirala postavši sve više zarazna i stvarajući težu kliničku sliku, virus koji izaziva majmunske boginje spada u DNK viruse, pa zbog evolutivne srodnosti majmuna i čoveka neće mutirati.
Pročitajte još:
„Virus nema potrebu da se prilagođava čoveku, ali može da ojača, ne daj bože, pa može da dobije na virulenciji. On nije opasan kada pređe sa majmuna na čoveka, ali ako pređe na čoveka na čoveka, situacija se može promeniti. Ukoliko se muškarac koji je doputovao iz Nemačke inficirao od čoveka, napravljen je time već jedan skok, pa bi zbog onog narednog pa zatim i onog sledećeg, virus mogao da dobije na jačini“, napominje Gligić.
Nedavno je prof. dr Jovan Ranin, infektolog, govorio za Nova.rs o karakterističnim simptomima ove bolesti i objasnio kako je možemo razlikovati od nekih drugih.
„Simptom koji razlikuje majmunske boginje od, recimo, sifilisa ili herpesa jeste povišena telesna temperatura. Temperatura se ne javlja kod ospe sifilisom, pa ni kod herpesa, a karakteristična je za majmunske boginje“, objasnio nam je prof dr Jovan Ranin, i dodao: „Osim temperature, to su i opšta slabost, kao i ospa.“
Dakle, kombinacija temperature i osipa je siguran znak za uzbunu.
Ipak, prve simptome majmunskih boginja lako je pomešati s nečim drugim. Od zaraze do pojave simptoma obično prođe desetak dana, a simptomi traju obično dve do četiri nedelje.
Poznato je da na početku sve liči na grip – javlja se groznica, malaksalost, glavobolja, bolovi u mišićima, otečeni limfni čvorovi, umor. Onda se negde nakon dva do tri dana razvija osip, koji je ključni simptom. Osip se uglavnom prvo javlja na licu, a zatim širi i na ostatak tela. Stvara plikove i kraste preko njih.
„Ima i težih slučajeva kod kojih nastupa slabost bubrega i jetre, vitalni ogani su ugroženi, što je jako opasno, ali srećom retko. Pritom, ova situacija se razlikuje od kovida jer imamo lek, a za kovid nismo imali u prvih godinu dana. Uz to, znamo tu infekciju od pre 50, 60 godina. Imamo rešenje, i terapijsko i preventivno“, kaže prof. dr Ranin.
BONUS VIDEO: Prof. dr Zoran Radovanović o epidemiji majmunskih boginja
***
