Ukoliko ste spremni da otputujete na odmor ovog leta važno je da se naoružate maskama koje će vam biti potrebne kada ste u kotaktu sa hranom i ljudima, ali ne brinite, jer je uživanje u polupraznoj Turskoj itekako moguće.
Kada je došao trenutak da sednem u avion i krenem za Tursku, bio sam pod blagim izgarajućim stresom jer su me polovične i promenljive informacije koje smo dobijali od vlasti zabrinule – da li ću uopšte uspeti da pređem granicu i hoću li, kada se odmor završi, moći da se vratim u svoju državu?
Iako sam još uvek na odmoru, više ne brinem o tome jer Turci apsolutno ništa ne prepuštaju slučaju. Neobično je reći, ali ovde se osećam sigurnije nego igde drugo, a već dva dana uopšte ne razmišljam o koronavirusu, jer domaćini hotela o svemu misle za mene.
Već po sletanju sa aerodroma upoznali smo sa lokalnim domaćinom, koji je u ime agencije organizovao prevoz od aerodroma do hotela. On nas je obavestio o svemu – merama zaštite i predostrožnosti, gotovo uništenoj letnjoj sezoni za koju se nada da će oživeti krajem jula meseca kada će, kako kaže, dolaziti Rusi i Nemci, ali nam je ispričao i pregršt zanimljivih stvari o Beleku, turskom gradiću koji obično u ovo vreme vrvi od života i turista.
Već u kolima je rekao da ne brine o koronavirusu, jer ima poverenja u zdravstveni sistem države i mere predostrožnosti koje je Turska uvodila od početka februara. Dao nam je nove maske i dezinfikaciona stredstva, a onda nas je po dolasku u hotel prepustio ljubaznoj Kristini zbog koje sam se osećao kao na izolovanom rajskom ostrvu čistoće.
Na recepciji su nam izmerili temperaturu, dezinfikovali kofere i uputili nas u načine na koji hotel vodi računa o svojim gostima.
Socijalna distanca je obavezna. Svuda na podu su obeležena polja za stajanje. Svako od zaposlednih u hotelu nosi masku i rukavice a podovi, zidovi, plafoni, kvake, vrata, stolice, stolovi, posteljine, zavese, terase i sve ostalo – dezinfikuje se tri puta dnevno.
Kada se prođe sigurnosna provera na recepciji, nastaje pravi odmor. Kristina nam je objasnila da je neophodno nositi masku jedino u restoranu prilikom kontakta sa drugima ljudima i hranom, a da je već za svojim stolom možemo skinuti. Maska nije obavezna u ostatku hotelskog kompleksa koji se grad za sebe – u najbukvalnijem mogućem smislu.
Ovde postoji sve. Kafići, barovi, restorani, otvoreni i zatvoreni bazeni, akva park, privatna plaža, prodavnice itd. Prilikom svakog ulaska u bilo koji od zatvorenih objekata, osoblje nam je merilo temperaturu i davalo nove maske – u slučaju da smo želeli da zamenimo one koje smo već nosili.
U sobama smo takođe imali sveže, čiste maske, rukavice i dezinfikaciona sredstva, a posteljina i dezinfekcija prostorije se vršila svakog jutra.
Turci ništa ne prepuštaju slučaju i kako je Kristina objasnila, sigurnost gostiju hotela je najbitnija. Iz tog razloga postoji i udaljenost koja je veća od dva metra između svakog stola u restoranima i barovima, ali i na plaži, gde ima svega petnestak ležaljki.
Rečeno mi je da hotel obično prima oko pet hiljada gostiju, ali da ih trenutno ima svega pet stotina. Subjektivni osećaj je da ih je bilo i manje od toga, ali je iznenađujuće videti veliki broj porodica sa malom decom koje bezbrižno uživaju u odmoru.
Kao što sam već spomenuo, već po ulazak u restoran osoblje nam je merilo temperaturu. Ponuđene su nam i nove maske, ali je bila obavezna i dezinfekcija ruku. Kada jednom zakoračite u restoran, možete birati da jedete šta god poželite – od morskih plodova i mesa, sve do voća i povrća i kolača – koji su u Turskoj najbolji.
Ispred svakog stola na kome se nalazi hrana postoji i dezo barijera sa malenim otvorom na dnu, poput onih na kasama u Maksiju, a iza dezo barijere nalaze se konobari i kuvari koji su nam sa maskama i rukavicama stavljati šta god smo poželeli u tanjir.
Na privatnoj plaži hotela ima svega petnaestak ležaljki. Gosti se mahom kupaju u nekim od bazena unutar hotelskog kompleksa, iako je i plaža ograđena i nalazi se u sklopu istog. More je kristalno bistro i čisto, jako toplo, a talasi bi u nekim drugačijim okolnostima bili idealni za učenje surfovanja.
Na plaži se nalazi i jedan od barova, te dok sam se sunčao, imao sam prilike i da pijem jedan od najboljih koktela koji sam u životu probao.
Pesak je sitan i lepi se za stopala, a plažu nagledaju i zaposleni u hotelu koji su pre i nakon svakog mog dolaska i odlaska dezinfikovali čak i ležaljku.
Ovo je prvi put da letovanje doživljavam na ovaj način – kao svojevrsnu životnu avanturu. Nalazim se na drugom kontinentu u vremenu pandemije koronavirusa i, verovali ili ne, sigurniji sam nego u Beogradu.
Ono što je ipak ostalo isto još od mog prethodnog dolaska u Tursku, negde 2013. godine, jeste da su Turci carevi turizma i da su fenomenalni domaćini zbog kojih ćete se u svakom trenutku osećati prihvaćeno i poželjno. Tako da, kofer u ruke, trk po avionsku kartu i spremite se da uživate.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare