6
Zlatna viza je program koji omogućava stranim državljanima da za određenu investiciju dobiju boravak u nekoj zemlji ili čak status državljanina.
Vest da Mađarska od 2025. uvodi zlatne vize zaintrigirala je građane Srbije, međutim ovakvi programi nisu novost i sprovode se u brojnim zemljama. Posebno su bile aktuelne nakon pandemije, međutim, danas sve više raste i broj država koje ih ukidaju, a protivnici ovih programa upozoravaju na dva glavna problema, a to su korupcija i stambena kriza u zemljama koje ih nude.
Naime, zlatne vize i zlatni pasoši predstavljaju moderne instrumente migracione politike koje sve više zemalja koriste kako bi privukle investitore, preduzetnike i bogate pojedince. Ovi dokumenti omogućavaju stranom državljaninu da stekne status rezidenta ili čak državljanina u određenoj zemlji u zamenu za značajnu finansijsku investiciju.
Zlatne vize su vrsta dozvole za boravak koju vlade nude strancima u zamenu za odgovarajuću investiciju – kupovinu nekretnina, otvaranje biznisa ili ulaganje u lokalne projekte. Za prijavu je obično dovoljno samo da aplikant bude stariji od 18 godina, da ne poseduje kriminalni dosije i da ima dovoljno sredstava da izvede potrebnu investiciju.
Cilj zlatnih viza je privući bogate pojedince koji mogu doprineti ekonomiji zemlje kroz svoje investicije i potrošnju. Ove vize obično nude pravo na dugoročan boravak u toj zemlji, a ponekad i putovanje unutar šengenskog prostora, ukoliko su izdate u zemljama članicama EU.
Na primer, grčki „Golden Visa“ program podrazumeva kupovinu nekretnina u vrednosti od minimum 250.000, odnosno 500.000 evra (u zavisnosti od regije u kojoj se nekretnina nalazi), što je jedan od nižih pragova među zemljama EU. Zlatna viza se izdaje na period od pet godina, ali uz mogućnost obnavljanja sve dok je nekretnina u vlasništvu onoga ko aplicira za vizu, a važno je napomenuti da boravišna dozvola na osnovu zlatne vize ne uključuje pravo na rad u Grčkoj.
Zlatna viza omogućava boravak u Grčkoj neprekidno tokom važenja zlatne vize, a u isto vreme ukoliko ne želite da boravite, možete imati vizu bez da živite u Grčkoj (tj. boravak u Grčkoj nije uslov za posedovanje vize); putovanje u zemlje Šengena; pristup zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju; pravo na prijavu za grčko državljanstvo nakon 7 godina boravka; članovi porodice takođe stiču pravo za uživanje privilegija i to supružnik, deca, nevenčana izdržavana deca do 21 godine, i izdržavani roditelji oba supružnika; povraćaj investicije: možete ostvariti prihode iznajmljivanjem nekretnina ili kroz dividende ukoliko uložite u grčke kompanije, navodi Nikana.gr.
Pročitajte još:
Zlatni pasoši, s druge strane, predstavljaju državljanstvo koje se može steći kroz finansijske investicije. Oni omogućavaju nosiocima pasoša ne samo pravo na stalni boravak, već i pravo na državljanstvo koje dolazi sa svim pravima i obavezama, uključujući pravo na rad, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.
Proces dobijanja zlatnog pasoša često uključuje detaljne provere i zahteva značajnije iznose novca, a često je povezan sa minimalnim periodom boravka u zemlji.
Oko 60 zemalja nudi zlatne vize, kaže doktorka Kristin Surak, vanredna profesorka političke sociologije u Londonskoj školi ekonomije i autorka knjige „Zlatni pasoš: Globalna mobilnost za milionere“, a oko 20 zemalja daje državljanstvo na osnovu zakonske odredbe o ulaganju.
Među njima, je, kaže, najpopularnija Turska, koja nudi zlatni pasoš strancima koji kupe nekretninu u vrednosti od oko 375.000 evra ili više.
„Turska je najveći prodavac državljanstava“, navodi Surak, a prenosi BBC.
Zahtevi za zlatni turski pasoš čine oko polovine godišnje prodaje državljanstva u svetu, pokazuje istraživanje doktorke Surak.
Ona kaže da se programi izdavanja prebivališta u zamenu za ulaganja najviše nude na jugu, a da su Malezija i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) posebno tražena odredišta. Sent Kits, Dominikanska Republika, Vanuatu, Grenada, Antigva i Malta su, takođe, među zemljama koje izdaju najveći broj zlatnih pasoša.
Evropska unija (EU) je jedno od najpoželjnijih odredišta tražilaca zlatne vize, jer pravo na život i rad u svim članicama EU omogućava putovanje unutar šengenskog prostora bez vize.
U 2020. godini, 14 zemalja EU je nudilo zlatne vize, a od ukupnog broja odobrenih viza u EU, više od 70 odsto izdale su Grčka, Letonija, Portugal, i Španija.
Međutim, upravo u nekim od tih zemalja sada se odustaje od te priče, a Evropska komisija je 2022. pozvala nacionalne vlade da prestanu da prodaju investitorima državljanstva zbog bezbednosti. Ispostavilo se da ta praksa pravi realan problem s prezasićenjem stambenog tržišta, a dolazi i do zloupotrebe i veće stope kriminala.
Pročitajte još:
Španija je sredinom aprila ove godine najavila da ukida svoje zlatne vize, jer želi da poveća obim pristupačnog stambenog prostora za lokalne stanovnike. Irska je ukinula zlatnu vizu, takođe i Holandija, dok je Portugal uveo izmene i više ne odobrava prebivalište za kupovinu imovine, već zahteva prenos sredstava u fondove i ulaganje u istraživačke delatnosti.
Među EU zemljama koje i dalje imaju programe zlatne vize su Malta, Grčka, Italija… Svaka zemlja ima svoja pravila, pa je važno dobro se informisati o uslovima.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
