Šta se krije iza znaka koji plaši turiste na jednoj od najlepših destinacija u Srbiji

Krivudav put uz Dunav koji tu izgleda kao more i onda ogroman plato sa dvorcem baš kao iz neke bajke. Na parkingu i srpske i strane tablice, na ulazu ljudi se u redovima tiskaju da dođu do karte.

Golubačka tvrđava je s razlogom jedna od najvećih turističkih destinacija u Srbiji.

I da ne znate skoro ništa o njenoj istoriji, pogled koji se ukaže pred vama kad stignete do nje sasvim je dovoljan da ostavi bez reči.

Ali onda usledi jedno neprijatno iznenađenje od kog se mnogi turisti preplaše.Već na fino uređenom cvetnom platou pred tvrđavom stoji znak na srpskom i engleskom jeziku – opasnost od otrovnih zmija.

Nije nimalo prijatno videti tako nešto, posebno po lepom danu kad zmije inače vole da izađu i sunčaju se.Taj prizor, koji se ponavlja i dalje za zidinama, i te kako može da pokvari utisak, pa umesto da pođete u istraživanje tvrđave, samo se osvrćete oko sebe i gledate da nema negde opasnog gmizavca.

Ali ako pitate gospodina iz održavanja i obezbeđivanja kompleksa koji je tu, saznaćete da znak stoji više radi forme. Kako kaže, zmija je ranije bilo, spuštale su se sa okolnih brda na taj kamen do vode, ali niko ih nije video već dugo, otkad je tvrđava rekonstruisana i otkad brojni turisti dolaze da je vide u svoj njenoj lepoti.Valjda im ne prija gužva, pa su i prestale da se tuda šetkaju.

I mada je znak iz nekog razloga i dalje tu, po svemu sudeći, možete da bez straha pogledate šta se krije iza drevnih zidina.Karte na ulazu odvojeno se uzimaju za različite nivoe. Prvi koji je najlakši za obilazak obuhvata najveći deo donjeg kompleksa gde su kule sa očaravajućim pogledom na moćnu reku, palata sa digitalnom prezentacijom tvrđave, izložbenim prostorom o srednjovekovnim vitezovima…

Ostali nivoi traže posebnu spremnost, opreznost i adekvatnu odeću, a zanimljivo je da se na zvaničnom sajtu Golubačke tvrđave navodi da te zone nisu preporučljive osobama sa akrofobijom (strah od visine) i ofidiofobijom (strah od zmija).U svakom slučaju, ovu tvrđavu vredi videti, makar jedan deo.

Misterija oko nastanka i imena

Prvi put u istorijskim izvorima Golubačka tvrđava se pominje 1335. godine kao utvrđenje sa ugarskom vojnom posadom. Iako je osnovana pre te godine, ne zna se ko ju je i kada tačno podigao. Njeno ime na srednjovekovnim kartama ispisano je na različitim jezicima: Galambas, Galambocz, Colombazo, Columbaz, Columbarum, Taubersburg, Tawbenstein, Peristerin, Giwerdzinlik… i u svakom osnovu čini  reč - golub.

Misteriju imena objašnjavaju srednjovekovne legende, a jedna od najpoznatijih govori o osmanskom zapovedniku grada koji se zaljubio u lepu meštanku Golubanu. Odbijajući da uđe u njegov harem, Golubana je kažnjena tako što je okovana za stenu da bi se pokajala. To što je odbila da se pokori turskom komandantu odvelo ju je u smrt. Po njoj tvrđava je dobila ime Golubac, a stena koja i danas viri iz Dunava nosi ime ”Baba-kaj” (tur.” pokaj se”).

Čuvar Đerdapskog tesnaca

Golubačka tvrđava je podignuta na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, na mestu gde je Dunav najširi u svom toku i prelazi u tesnac Karpatskih planina. Predstavljala je važno srednjovekovno vojno pogranično utvrđenje, planski građeno zbog vojno-strategijskog značaja mesta.Odatle se lako mogao kontrolisati sav kopneni i vodeni put koji je povezivao istok i zapad, a strme i nepristupačne Ridanske litice, na kojima je izgrađena tvrđava, i sama reka bili su joj prirodna zaštita. Zbog takvog položaja tokom 14. i 15. veka pogranične sile, Ugarska i Srbija, a potom i Otomanska imperija, borile su se da osvoje Golubačku tvrđavu jer su time sticale kontrolu i moć nad državnom granicom.

Tokom tridesetih godina 20. veka kroz Tvrđavu je probijen magistralni put kojim su oštećene obe kapije utvrđenja. Tek 70-ih godina domaći istraživači su se zainteresovali za ovo utvrđenje, pre svega, zbog izgradnje hidroelektrane Đerdap I.Golubačka tvrđava danas je kulturno dobro od izuzetnog značaja i pripada rezervatu prirode, prostoru koji predstavlja ulaz u Đerdapsku klisuru i Nacionalni park Đerdap.BONUS VIDEO: