Srpske Atlantide: Potopljene kuće i crkve na dnu jezera

Putovanja 14. jun. 202023:34
Podeli:
Srpske Atlantide
Valjevska Gračanica Foto: Shutterstock/Nebojsa Markovic

Srbija je puna prelepih jezera, a neka pod vodom čuvaju tajne srpske istorije.

Priča o „đerdapskoj Atlantidi“, idiličnom ostrvu koje je progutao Dunav, nije jedina – Dunav teče nad desetinama naselja iz različitih istorijskih perioda. Cela srpska sela tonula su i u dubine jezera iz različitih razloga, talasi su prekrivali dvorce, a svi se sećamo i dirljivog prizora Gračanice koju guta voda… Predstavljamo vam nekoliko „srpskih Atlantida“, koje danas mame ronioce, čuvajući svoje tajne pod površinom vode.

Zavoj, selo nestalo u prirodnoj katastrofi

Potop sela Zavoj

Izveštaj iz sela Zavoj je jugoslovenski kratki dokumentarni film snimljen 1963. godine u režiji Krste Škanate. U njemu se prikazuju dramatični događaji sa početka godine, kada je iznenadni odron zemlje zaprečio tok reke Visočice na jugoistoku Srbije i poplavio selo Zavoj, te potakao akciju spasavanja i izgradnje brane kojom se stvorilo današnje Zavojsko jezero.

Posted by Dmb_video on Среда, 10. јул 2019.

Početkom 1963. godine, usled obilnih padavina i naglog otapanja snega na Staroj planini, došlo je do stvaranja klizišta koje je preprečilo tok reke i stvorilo prirodnu branu visoku više od 40 m. Nivo vode ubrzo je počeo da raste, a novonastalo jezero se sve brže širilo ka selu Zavoj, smeštenom u dolini Visočice, petnaestak kilometara severno od Pirota. Suočeni s poplavom, stanovnici Zavoja panično su krenuli da beže iz svojih kuća u okolna brda, noseći samo najosnovnije stvari. Sa brda su gledali svoje selo dok je nestajalo pod vodom – više od 160 kuća brzo je potonulo. Tako je Zavojska dolina postala Zavojsko jezero, koje je desetak dana kasnije progutalo“ i sela Mala i Velika Lukanja. Posle nekoliko meseci radova probijen je tunel i jezero je počelo da se prazni. Odlučeno je da se dno uredi, kuće poruše, rastinje počisti i tu podigne jezerska akumulacija sadašnje Hidroelektrane Zavoj. Zavojci su morali da potraže novi dom, a većina njih naselila se između Pirota i Gradašnice.

Tajne Zaovinskog jezera

Na dnu Zaovinskog jezera na Tari potopljeno je selo Stara Vežanja. Nekad je bilo jedno od najvećih sela i administrativni centar toga kraja, sad su pod vodom od većine objekata ostali samo temelji, ali ronioci na ovoj lokaciji nailazili su i na voćnjake, tarabe, predmete od metala, kose za travu… Jedini objekat u koji se može ući je mala kapela koja je napravljena u potpunosti od betona. Sa druge strane, tu postoji još jedna zanimljiva lokacija za ronjenje, na mestu gde je pre izgradnje brane bila klanica. Desno od nje se i dalje prepoznaje mali bunker, a malo dalje i ogromna hala koja je bila skladište za ekploziv. Stare vojne karte iz perioda pre nastanka jezera pokazuju još nekoliko potopljenih objekata kao i malo groblje. Zaovinsko jezero nastalo je u periodu od 1975. do 1983. godine, kada je tok Belog Rzava pregrađen branama kod vrha Kik.

Dvor Jelene Anžujske pod jezerom Gazivode

Jezero Gazivode na severu Kosova i Metohije, nastalo je 1977. pregrađivanjem reke Ibar u njenom gornjem toku, u komplikovanom procesu u kome je potopljeno 14 srpskih sela, više crkava i grobalja, kao i dvori Jelene Anžujske iz perioda Stefana Nemanje. Tokom 2017. i 2018. godine međunarodni tim arheologa i naučnika je izvršio niz podvodnih istraživanja i na dnu jezera Gazivode otkrio ostatke palate Jelene Anžujske, ostatke manastira Čkilje, zvonika iz 13. veka, dve srednjovekovne crkve, devet rimskih nekropola… Među podvodnim otkrićima nalaze se i ostaci prve škole za dame. Osnovna namena ovog jezera je navodnjavanje Kosovske nizije, ali ima i manju hidrocentralu. Bogato je ribom, a leti služi i za kupanje.

Pročitajte još:

Najlepše selo pod Zlatarskim jezerom

Zlatarsko jezero, najveće od tri jezera u kanjonu Uvca, lokalci i danas radije zovu Kokin brod, zbog istoimenog sela koje je preklopilo. Do potapanja, Kokin Brod je bio centar života tog kraja i jedno od najlepših sela Srbije. Pod vodom su ostale seoske kuće, vodenica, pošta, ambulanta, stanica milicije, osnovna škola, ciglana, biblioteka i bioskop. Zlatarsko jezero nastalo je šezdesetih godina prošlog veka izgradnjom Hidroelektrane Kokin Brod, koja je pregradila reku Uvac.

Valjevska Gračanica, bolna tačka vernika

Valjevska Gračanica Foto: Shutterstock/Nebojsa Markovic

Crkva svetog Arhangela Mihaila, poznatija kao valjevska Gračanica, u selu Tubravić, potopljena je 2016. godine, izazvavši burne reakcije javnosti, a ima vernika koji se još nisu pomirili s tim. Crkva je po procenama nastala u 15. veku, a narodna predanja njenu izgradnju pripisuju braći Svetog Simeona. Kroz istoriju je tri puta obnavljana, a dugo je čuvala i najstarije zvono u Srbiji. Valjevska Gračanica posebna je i po arhitekturi, različitoj od ostalih srednjovekovnih zdanja – apsida je sedmostrana, što može da ukazuje na to da je svaka od njih posvećena sedmorici arhangela. Nakon izmeštanja vrednosti i zidanja nove crkve, potopljena je formiranjem jezera Rovni u okviru pripreme za branu Stubo-Rovni.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar