12
Mediji danas donose priču o sjajnom prijateljstvu koje je započelo - girosom.
Jedan Srbin podelio je svoju priču o ljubavi i prijateljstvu koje je počelo u njegovim studentskim danima, kad je krenuo u Grčku s tadašnjom devojkom, a traje i dan danas – kad se čitava porodica vraća na isto mesto kako bi pojela giros kod jedne Duške.
„Mogao sam da osetim kako mi se uši polako ugljenišu a trepavice napuštaju gnezdo na vrelom parkingu iza Sava centra dok smo čekali autobus. Sudeći po količini belih maramica kojima su preko čela mahali ostali sapatnici, ni njih Helios nije štedeo. Džaba rođaci mašete belim zastavama, skot je nemilosrdan, ne uzima taoce. Dok se šklopocija maskirana u autobus visoke turističke klase valjala ka nama, mene je zanimala samo ONA. Ne ta u roze miniću, OVO moje devojče. Nikako nisam uspevao da objasnim devojčetu da sam ja medicinski fenomen- imam hroničnu insuficijenciju dopamina koju lečim grčkim specijalitetima. Dakle konzumacija u čisto medicinske svrhe. U svakom slučaju, ne verujem da je bila puka slučajnost da tog dana nabasamo na baš taj restoran. Seli, naručili po giros i pivo i utonuli u neke svoje priče. Baš sam krenuo da razvijam teoriju o žutim mravima kada me je iz oratorskog zanosa prenula simpatična Grkinja donoseći porudžbinu“, priča ovaj Srbin, a prenosi Telegraf.
Ispostavilo se da simpatična Grkinja uopšte nije te nacionalnosti, već da se zove Duška. Ova žena postala im je simpatična na prvi pogled. Iako je u nekoliko navrata nabacila junaku naše priče da možda ima koji kilogram viška, nikada nisu prestali da je posećuju, pa se osim ljubavi, paralelno razvilo i jedno dugogodišnje prijateljstvo.
„Sledeći put kad smo se vratili u isto mesto, već smo bili u srednjim dvadesetim. Devojče vala devojka, već je babe zapitkuju svašta… – Gde ćemo na ručak? Pa kod Duške. Kako nas je videla: OOOO golupčići moji, vratili ste se, sedite. Čekaj, za tebe da vidim dal’ ima jača stolica… JAAAOOO Duška, imaš sreće što ti je hrana strava… Treći put nismo došli sami. Zakoračivši u tridesete, u naručju noseći jednog malog devojčurka, moja žena je bila nestrpljiva da ponosno pokaže Duški šta smo mi to radili. – IIJAAAOOOO! Koga mi vi to dovodite!!! Pa ko je ovo??! Pogledaj ti njih, golupčiće moje… Naš inače rezervisani devojčurak je momentalno pohrlio u njen zagrljaj. Šta su ti deca, osećaju kada neko… – Au ala si ti osedeo! Jesi ti dobro?“…
Pročitajte još:
12
50
14
Kako dodaje, često po Fejsbuku piše da se u Grčku vraća i zbog nekih poznatih duša, a sada je sugrađane upoznao sa jednom od njih. I njene kritike na račun kilaže sada više ne prihvata sa ljutnjom, već kao majčinski savet.
„I evo nas, na pragu četrdesete, Hurem i ja sa naša dva anđela sinoć zapucasmo pravo kod Duške. Oduševljena što vidi i naše prvenče i superćelijsku oluju, ipak je prvo prišla meni otvorene ruke i blagog osmeha. Ustao sam od stola kao da se pozdravljam sa najrođenijim. – Dobro veče Duška, eto opet nas, dovodimo pojačanje!!! Pružamo ruku jedno drugome i razmenjujemo srdačan pozdrav. – Jel’ mogu da ti kažem nešto iskreno? -Recite. – Brada ti je katastrofa, izgledaš ko taliban!!“, završava Srbin svoju priču o ljubavi i prijateljstvu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare