2
Kad pomislite na skijanje šta vam je najvažnije?
Posle godina odlazaka na zimovanje u Francusku autobusom, moje prvo skijanje u Austriji je već na početku delovalo obećavajuće. Auto put od Beograda do mesta Anenhajm, a onda još 15-ak minuta penjanja na samo skijalište Gerlitzen ne umaraju, pa na odredište stigneš radoznalo odmoran.
U Gerlitzenu na moje veliko iznenađenje nema mnogo Srba, iako je nama jedno od najbližih austrijskih skijališta. Nalazi se u pokrajini Koruška, a ispod planine je jezero Ossiacher koje Austrijanci, ali i turisti iz celog sveta leti koriste umesto mora. Znači imate dve opcije – jedna je da budete smešteni u samom skijalištu (gde sam ja odsela) ili u mestu Anenhajm odakle imate gondolu koja 15-ak minuta vozi do Gerlitzena. Dole je naravno smeštaj jeftiniji, ali ski in i ski out imaju svoje prednosti (posebno kada posle celog dana jedva čekate da skinete pancerice). Izbegavajte februar jer je to mesec kad su u Austriji deca na raspustu, pa su veće i cene i gužva. Za skijaše je idealan decembar, januar ili mart.
U centru skijališta odakle kreću žice nalaze se ski rental, škole skijanja, ski servis, info centar, a tu kupujete i ski pas koji za 6 dana košta 320 evra za odrasle, a 160 za decu. Ukoliko planirate ski vikend, dvodnevni ski pas košta 121, odnosno 56 evra.
Kažu da je ovo najsunčanije austrijsko skijalište, ali nemojte da vas zavara utisak koji sam i ja imala usput – da neće biti snega. Kad stignete, i bacite prvi pogled na staze, videćete da čak nema ni nagovešataja trave ili kamenja koje viri ispod snežnog pokrivača. Staze su upeglane taman kako treba, prednost je i što su široke, a sa najvišeg vrha na 1.911 imate širok izbor plavih i crvenih. Ukupno ćete skijati na 52 kilometra staza, a tu je ukupno 20 ski liftova.
Sa mnom su u društvu bili i potpuni početnici i iskusni skijaši. Ovi prvi su imali instruktore koji su ih za samo dva dana popeli na vrh i naučili ih osnovama. Sve u Gerlitzenu je podređeno uživanju, od celodnevnog skijanja, sunca preko čak 15 barova i ski restorana koji su raštrkani svuda po stazama. Moj favorit bio je Huaba Hittn koji ima odličnu hranu (organsko meso, voće i povrće), a cene su kao u Beogradu – od 6 evra za čorbe koje vam mogu biti obrok do 13 evra za glavna jela. Čak i u restoranu prelepog hotela Pacheiner s 4 zvedice, na vrhu planine, cene su prihvatljive, a pizza košta 9 evra. Piće je nešto skuplje nego kod nas. Espreso je oko 3,2 evra, a topla čokolada oko 4 evra.
Prodavnicu u Gerlitzenu nemate, dakle u dolasku, u podnožju planine obavezno kupite sve što vam treba.
Ja sam odsela u hotelu „Bergresort Gerlitzen Alpe by Alps Resorts“ u koji se stiže direktno sa staze i koji nudi onaj komfor koji priželjkuje svaki skijaš – topao je, ušuškan, ali moderan, ima restoran i bar, veliku podzemnu garažu, prostrane sobe apartmantskog tipa koje su opremljene kuhinjom, i imaju terasu s koje puca pogled na planinu, a tu je i SPA.
Ovde je sve podređeno skijanju i uživanju, samo skijališe je odlično za porodice s decom, ali ako tražite noćni život, ne računajte na to. Za akcije tog tipa morate da se spustite u obližnji grad Villach, koji je pak priča za sebe.
Tu sam u povratku obišla Koruške Toplice i termalni hotel „Karawankenhof“, gde sam zaokružila priču opuštanjem u termalnim bazenima, saunama, džakuziju, hamamu, a nisam odolela ni toboganima.
Ujedno na ovom zimovanju sam shvatila da se u jedno putovanje poput ovog može uklopiti dosta novih mesta i sadržaja, ne moram baš kad skijam samo da skijam. Važno je samo da kad planiramo dobro proučimo šta mesto na koje idemo nudi.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
