0
Boka Kotorska bi sa svojim mitovima koje Bokelji i dan-danas prepričavaju, mogla da konkuriše za najdramatičnije holivudske priče. Istražili smo koja su to "nemila mjesta" koja zbog legendi izazivaju blagu jezu.
Ispred Perasta nalaze se dva ostrva – Sveti Đorđe i Gospa od Škrpjela. Na ovom prvom su se u drugoj polovini 17. veka desile dve pogubne stvari – prvo su ga Turci opljačkali, a onda je zemljotres oštetio crkvu i tada su stradali mnogi ljudi koji su došli na uskršnju molitvu. Zbog legendi i životnih priča nazivaju ga i „Ostrvo mrtvih kapetana“.
Legenda kaže da je jedan francuski vojnik, gađajući iz topa tvrđavu na Perastu, pogodio u kuću devojke koju je voleo i ubio je. Odmah posle toga je napustio vojsku, otišao u kaluđere i ostao na Perastu do svoje smrti, da bi bio sahranjen u grob voljene devojke. Čuveni švajcarski slikar Beklin je inspirisan ovom legendom naslikao remek delo – „Ostrvo mrtvih“.
Pročitajte još:
Letnjikovac kotorske plemićke porodice Buća, na šta ukazuju porodični grbovi koji su na nekoliko mesta uklesani u zidove palate, potiče iz 15. veka i najstarija je palata u Prčnju, ali daleko je čuvenija po živoj legendi koja se pročula daleko. Legenda kaže da su tri sestre koje su živele u ovoj kući, po imenima Fiomena, Gracijana i Rina, nadaleko čuvene po svojoj lepoti, poštenju, čestitosti i vrednoći, bile zaljubljene u istog muškarca – kapetana Jerka Novanjanina.
Prema prvoj verziji, mladi kapetan je bio neodlučan, pa je odlučio da svojim jedrenjakom odluta na pučinu i u miru donese odluku o tome kojoj će sestri uzvratiti ljubav. U drugoj, on je jednoj obećao ljubav do groba, što je kod druge dve sestre izazvalo ljubomoru. Osećajući bol svojih sestara, ona kojoj je bila uzvraćena ljubav, odlučila je da se i sama žrtvuje. Kada je Jerko saznao za tu odluku svoje voljene, otplovio je i više se nikad nije vratio. Treća verzija kaže da je zanosni kapetan bio u vezi sa sve tri sestre i svakoj obećao večnu ljubav, a potom otplovio.
Kraj ove legende je isti – godine su prolazile, a sestre su, svaka na svom prozoru, čekale nadajući se da će jednog dana ugledati Jerkov jedrenjak. Tako su dočekale starost, a kako je koja umirala, ne dočekavši svog mornara, tako joj je prozor simbolično zaziđivan. Treći prozor nije imao ko ni da zazida, te je on ostao otvoren.
Iz tog vremena ostala je i priča da se, upravo, sa ove tačke Ivo Vizin, moreplovac, uputio da otputuje put oko sveta i po povratku, iscrpljen, u Prčnju, na Markovom rtu, vratio je snagu. Zahvalan Prčnju, odaslao je svetu poruku: „Ovo je najlepše mesto na svetu, najlepše, najlekovitije, magično mesto. Ovde nisu potrebni ni lekovi ni lekari, ovde leči govor vode i govor vazduha“.
Ostrvo Gospa od Škrpjela se nalazi u Boki Kotorskoj i zaista se ističe lepotom. Današnja crkva je najvećim delom nastala oko 1667. godine.
Pomorci su decenijama pre odlaska na duge plovidbe posećivali ovo svetilište i molili se pred čudotvornom ikonom za dobar vetar i mirno more. Tom ritualu su uvek prisustvovali i članovi njihovih porodica i sveštenici. U znak zahvalnosti, pomorci su u crkvi ostavljali takozvane zavetne pločice koje su i danas izložene. Nisu pločice jedina stvar koju ova crkva krije.
Pročitajte još:
Tu je i legenda o tužnoj sudbini Jacinte Kunić, Peraštanke koja je čak 25 godina čekala svog voljenog i tokom tog perioda je radila goblen koji se i danas čuva jer je delom vezen od kose nesrećne devojke. Umesto platna koristila je damast, a tu su i raznobojni biseri. Njena kosa je na glavama anđela, Bogorodice i Isusa. Kada je počela da veze goblen, kosa joj je bila tamna, a posle 25 godina je postala seda. Vezla je iglom uz pomoć lupe, a na nekim mestima ima oko 650 uboda iglom.
Legenda kaže da je grad trebalo da nastane na kamenom brdu iznad grada, na mestu gde se nalazi jedna pećina. Kada je car Stefan počeo da kopa pećinu, prikazala mu se vila koja mu je rekla da to nije dobro mesto za život i da grad treba da podigne u zalivu. Car je naravno poslušao i sagradio Kotor. Kada je gradnja završena, on je pozvao ljude i vilu i hvalio se time kako je lep grad sagradio. Vila se naljutila i rekla mu da je to postigao uz njenu pomoć i da to bez nje ne bi mogao da uradi. Car je udario vili šamar, što je izazvalo njen gnev pa je otrovala sve izvore oko Kotora, a svi gosti koji su pili sa njih su gubili razum. Car je ubrzo tražio oproštaj, a vila je skinula čini ludila sa ljudi, i očistila samo jedan izvor iza južnih gradskih vrata. Mit kaže da su od tada i dan danas sve vode u Kotoru slane, a posebno leti, osim onog jednog izvora.
Prema legendi dva putnika koja su obilazila svet, zatekli su se u Zalivu. Bili su umorni od puta i seli su na jednu stenu da se odmore. Tu su videli natpis “Izmjeri deset dužina, kopaj i stani ”. Uzeli su ploču, odmerili deset dužina i otkopali rupu u kojoj su našli malu škrinju. Kovčežić se sma otvorio a na dnu je pisalo „ovo je svačija dobrota“. Ta poruka im je zvučala kao zavet, pa su na tom mestu napravili kolibu. Tokom noći ih je probudio sjaj kovčega u kome su pronašli novu poruku – „poželi šta god hoćeš prije sna“. Putnici poželeše kamene kuće i lepe žene. Ujutru su na tom mestu zatekli dve kuće i u njima lepe žene. Od tad su svako veče pre spavanja poželeli po još jednu lepu kuću koja bi se ujutru pojavljivala. Legenda kaže da je tako nastala Dobrota.
BONUS VIDEO:
