Omiljena plaža u Barseloni na kojoj može da se kupi samo jedna stvar

Kako je lako biti srećan u Barseloni! Čini se da ništa ne može poremetiti savršeni sklad života u prestonici Katalonije (autonomne pokrajine na severoistoku Španije). Odlazak u čarobni grad na obali Sredozemlja oslobađa (bar nakratko) svake brige, stresa, nervoze, negativnih misli, skida mrzovoljno lice i vraća široki osmeh, a to je, složićete se, i više nego dovoljno, posebno ako dolazite sa Balkana, gde su neizvesna budućnost, priprema za „crne dane“ i hronična panika već odavno deo životnog stila.

Odlazak iz Beograda u Barselonu je, naravno, najbrži i najlakši avionom, direktnim letom. Ukoliko kupite kartu dva do tri meseca unapred, a ne idete u letnjoj sezoni, i ako znate da vas ništa neće poremetiti u odlasku, cena je niža, pa se povratna karta može naći i za nešto više od 100 evra.Prvi kontakt sa „Gaudijevom“ Barsom, na aerodromu, dok smo čekali prtljag, bio je - pesma. Zaposleni su radili „trijažu“, tačnije čekirali, proveravali „zdravstveno stanje“ turista, takozvani QR Code (zdravstvena potvrda koja je neophodna pri ulasku u zemlju, a popunjava se i dobija na mejl preko Ministarstva spoljnih poslova Španije). Ukoliko nemate ovaj kod, obavezno je posedovati evropski priznat sertifikat o vakcinaciji ili negativan test na koronavirus, ne stariji od 48 sati.Ti radnici, na aerodromu, kojima je zapalo da se između ostalog bave medicinom i koronavirusom, pevali su i plesali iza pulta dok su nas pozdravljali, pregledali dokumenta i želeli dobrodošlicu u njihov osunčani, veseli grad.Sa osmehom smo, u početku iznenađeno, a potom oduševljeno, posmatrali performans, iščekujući da konačno pregledaju sve i puste nas da izađemo iz zgrade, a zvanično uđemo u zemlju.Gde god da ste se uputili u Barsi, sa aerodroma je najpametnije prvo otići na Plaza Catalunju (Katalonski Trg), u centar grada. Krenuli smo aerobusom A2, koji vozi direktno tamo (karta u jednom pravcu je četiri evra, dok je taksi minimum 20), a usput prolazi pred Monžuika (kako bi moj prijatelj Katalonac rekao, „Kalemegdana Barselone“), potom čuvenog stadiona FK Barselone „Kamp Nou“, Trujumfalne kapije i brojnih znamenitosti koje putnici razgledaju dok ne stignu do centra.Katalonski trg je jednom rečju – ludnica, koja nikome ne smeta. Gužve su ogromne, turisti iz celog sveta neprestano pristižu, kupuju mape, mlate njima kroz vazduh pokušavajući da shvate gde se nalaze i kuda dalje. Odatle najčešće metroom, taksijem (taksi stanice su svuda okolo) ili autobusom nastavljaju do svog smeštaja, samo da ostave kofere.

Karta za metro za vožnju u jednom pravcu iznosi jedan evro. Najduže se čeka tri do pet minuta i do najudaljenije stanice (od kojih su neke i u gradovima izvan Barselone, na primer Badalona) stiže se za najviše 20 minuta.E, kad ste se smestili, osvežili, presvukli, obujte udobne patike i izađite jer Kataloncima kuće služe samo za spavanje, a život je – napolju. Sad ste sa njima i među njima, pa probajte da se uklopite.

U Barseloni nikada ne pada kiša, možda jednom do dva puta godišnje, i to je sigurno najlepši grad za šetnju u proleće, pre velikih, letnjih vrućina. Svakako, ako vam je vruće, tu je Barseloneta, gradska plaža, koja spaja ovaj grad sa Kosta Bravom i pruža se duž nekoliko kilometara, a kupanje u (još uvek ledenom) Sredozemnom moru, počinje već krajem aprila, jer turistima iz severnih delova Evrope niska temperatura vode - ne smeta.

Leti se sve dešava na Barseloneti. Tamo ljubav cveta. U „ćiringuitosima“ (kafićima na obali) svakoga dana sačekaće vas degustacije koktela, bendovi koji sviraju od jutra do mraka i uz čiju muziku se obavezno pleše. U vreme ručka, oko 13 sati, kad u Španiji počinje „siesta“ (vreme za odmor koje traje oko dva sata), koju lokalci u Barsi ne poštuju, mesto u ćiringuitosima je nemoguće pronaći, a mirisi morskih plodova i sveže ribe opijaju čitav grad. I ko nije gladan moraće da jede.

Osim užitka hrane, mirisa i zvukova, na plaži sa najčistijim peskom, gde je zabranjeno pušenje, unošenje ležaljki ili bilo kakvog mobilijara, može se kupiti samo jedno - arapska marama.Naime, arapski trgovci u bosoj šetnji po vrelom pesku obavijeni su širokim maramama za plažu, ali i za glavu, protiv vrućine. Lokalci kažu da su arapske marame najbolja zamena za peškir jer mogu da se vežu i oko glave, kad sunce uprži, a kad se skupe, stanu u džep i ne zauzimaju prostor u torbi. Ove tanke pamučne marame, oslikane istočnjačkim radovima, vijore se na povetarcu koji neprestano duva sa Sredozemlja, a ne znaju svoju cenu. Za njih morate da se cenkate, pa je i sa 30 moguće spustiti na 10 evra.

Osim za kupanje i koktele, Barseloneta je glavno mesto za džoging. Na šetalištu iznad plaže svi trče ili se kreću uz pomoć skejta, bicikle, rolera. Retkost je pored plaže videti čoveka koji hoda. Grad je u potpunosti prilagođen vožnji bicikala jer lokalci izbegavaju automobile, a turistima se takođe nudi da iznajme dvotočkaša, za lakši obilazak.

Ukoliko se nađete u šetnji kroz centar grada, od Katalonskog trga spustite se do La Ramble (glavne i najveće ulice, koja vodi do mora). Na kraju ovog čuvenog šetališta je spomenik Kristoferu Kolumbu, pa kad produžite još pet minuta „samo pravo“, stižete baš na Barselonetu.

Ako se odlučite da ipak malo odmaknete od mora, krenite u obilazak Sagrada Familije (katedrala Svete porodice), zaštitnog znaka Barselone, zaostavštine najčuvenijeg španskog arhitekte Antonija Gaudija. Do tamo vas vozi metro, a možete se upustiti i u malo dužu šetnju. Isto važi i za obilazak Gaudijevog i Gueljovog parka, najšarenijeg mesta u gradu, odakle se pruža pogled koji doslovno oduzima dah i koji ne smete da propustite.Takođe, nezaobilazno mesto je „Stari grad“. Sva mistika i istorija ovog veličanstvenog grada na obali Sredozemlja staje u Barrio Gotico (Gotsku četvrt), koja je na samo pet minuta hoda od Katalonskog trga, a Catedral de la Santa Cruz y Santa Eulalia de Barcelona ili skraćeno Velika katedrala (Gran catedral), jeste njena lepotica, koja na ulazu dočekuje goste. U ovom najstarijem delu grada osetićete dodir gotske istorije, dah katoličke crkve u mračnim i pomalo zastrašujućim hodnicima starih bogomolja tamnosive fasade, ali impozantne veličine. Uske ulice i kaldrmisani put vratiće vas daleko u prošlost.

U Barseloni, koja je za mnoge sinonim za slobodu i opuštanje, nema klasnih, modnih, trendi pritisaka. Mladi u šetnju gradom, ali i u noćne izlaske, odlaze bez pripreme, a provod često počne u 17 sati kada se pije piće u kafiću, pivo, vino, šotovi, kokteli, potom sledi večera oko 20 časova, da bi u 22 sata prešli u barove, a oko ponoći pravac diskoteka na didžjeve ili u klub na bendove. Ulaz se plaća samo u ekskluzivnim klubovima, za koje je neophodna rezervacija, u suprotnom vam ne gine stajanje u redu minimum sat vremena i cena ulaznice je oko 20 evra.Noću se Barsa pretvara u grad muzike, alkohola i slobodne ljubavi. LGBTQ+ parovi su uobičajena pojava na ulicama, a transvestiti bez straha da će ih neko uvrediti ili napasti sede u lokalima, piju piće. Pojedini rade i kao konobarice u popularnim kafićima i barovima na Plaza Real, još jednom omiljenom trgu, u blizini La Ramble. Upadljive haljine, štikle i šminka na ulicama katalonske prestonice uglavnom su autfit transvestita. One služe i zabavljaju goste, dok zamahuju dugim perikama, pozdravljajući turiste piskavim glasom, a svi im sa osmehom uzvarćaju „Hola“ (Ola - Ćao). Dugine boje na balkonima ovde se mešaju sa katalonskim zastavama, dajući do znanja posetiocima da su svi dobrodošli.

Niko vas u Barseloni neće gledati popreko, nikoga ne zanima kako ste obučeni, kom se bogu molite i koga i kako volite, sve dok ne ugrožavate svoju okolinu i sami sebe.Osim zagarantovano nezaboravnog noćnog provoda, za one koji vole mirniji odmor spremni su brojni restorani sa jelima iz svih ćoškova sveta. U centru grada, večera za dvoje košta oko 50 evra, a ako ste za špansku kuhinju, onda se podrazumeva da ćete naručiti nekoliko tapasa i flašu crnog vina ili čuvenu paelju, kao glavno jelo. Za kafu posle večere dovoljno je odvojti od 1,80 do 2,50 evra, dok ljubiteljima piva treba od tri do pet evra, koliko je i čaša vina.Ako vas konobari u restoranu ili trgovci u butiku čudno gledaju dok im pružate keš kako biste platili obrok ili kupili nešto od garderobe, nemojte se iznenaditi. Turisti sa Zapada, ali i lokalno stanovništvo, sve plaćaju putem QR koda na telefonu ili karticom, dok je keš ostao u nekom od prethodnih vekova, zaboravljen. Tako da nemojte se čuditi ako se desi da nemaju da vam vrate kusur koji iznosi i samo nekoliko evra. Njihove kase su prazne, ali su računi puni.Odlazak iz Barse uvek je težak. Sloboda i mir kojom odišu njene ulice nateraće i najvećeg skeptika, hejtera, depresivca da zastane i zamisli se: „Da li da ipak ostanem još malo?“... Možda će neko i ostati, još dan, dva ili tri, ma još mesec dana, godinu ili duže jer tek kad na kašičicu, samo malo osetite Barselonu, trebaće vam još. Bićete je gladni i shvatićete zašto bi svako trebalo da živi u ovom gradu, pa makar i samo jedno leto.***BONUS VIDEO: Skrivena plaža Meksiko

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiskrivenaplazadsplatf-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2099571"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram