75
U ovom čudesnom zamku u prelepoj prirodi, u svom kabinetu okružen njenim fotografijama i skulpturama, a tužan i sam - car Franc Jozef potpisao je objavu rata Kraljevini Srbije.
Idilični Bad Išl (Bad Ischl) je poznata austrijska banja i Evropska prestonica kulture za 2024. godinu. U vreme Habzburške monarhije bilo je top destinacija među aristokratijom, nakon što su upravo car Franc Jozef I i carica Sisi poče za svoj odmor. Carsku vilu dobili su kao venčani poklon od careve majke Sofije, a danas je ona pretvorena u muzej.
Pretpostavljam da deluje još raskošnije u proleće kad ozelene puzavice na ulaznim stubovima, a plavo nebo napravi savršenu podlogu za karakterističnu žutu boju ove prelepe građevine. S druge strane, jesenja atmosfera možda je prikladnija za ono što smo videli unutra.
Unutra ne sme da se fotografiše, ali hiljade i hiljade lovačkih trofeja dočekuju posetioce već na ulazu, uz podatak da je car bio strastveni lovac, te da se broj životinja koje je ubio procenjuje na jezivih 50.000 – od najmanjih kakvi su zečevi i divokoze pa do medveda, jelena, divljih svinja.
Dobar deo ih je završio na zidovima ili izloženo u prostorijama vile, uključujući i lobanje dva jelena isprepletanih rogova – pobili su se zbog ženke i zaglavili rogove tako da više nisu mogli da ih razdvoje. Tako su i stradali, a sad u ovoj čudnoj vili podsećaju da „ne treba praviti ludosti zbog žene“. Mada, Franc Jozef je navodno bio toliko zaljubljen u svoju caricu Sisi da je zbog nje bio spreman da uradi sve.
Elizabeta od Bavarske, poznata i po nadimku Sisi, upoznala je mladog cara (istovremeno i svog rođaka) baš tu u Bad Išlu. Ona je zapravo krenula kao pratnja svojoj starijoj sestri Heleni, koja je trebalo da bude predstavljena Francu Jozefu, ali on se odmah zagledao u Sisi. Venčali su se u proleće sledeće godine, kada je Elizabeta imala samo 16 godina.
Palata u Bad Išlu krije tajne njihovog zajedničkog života. Ona je bila mlada i prelepa, ali i obrazovana, moderna, otvorenog duha, tako da nikako nije uspevala da se navikne na habzburške ustaljene modele ponašanja i odbacivala je dvorske norme. Zato su u dvorcu su i najzanimljivije prostorije koje razotkrivaju njene navike i hobije, tako neuobičajene za to vreme. Bavila se fotografijom i mnogo je putovala, učila je jezike i pisala poeziju. Imala je posebnu salu za gimnastiku, navodno je bila jako ponosna na svoj utegnuti struk od samo 50 cm . Kosa joj je bila duga do zemlje i češljala bi je tri sata dnevno, a u lokalnoj apoteci još prave kreme koje su joj obezbeđivale mladolikost – kažu bila je opsednuta lepotom.
Bila je i jako nesrećna. Njihova prva ćerka Sofija umrla je sa samo dve godine, zbog čega je pala u depresiju i udaljila se od muža. A kad je njen sin jedinac i prestolonaslednik Rudolf izvršio samoubistvo 1889. godine – od toga se nikad nije oporavila i utočište je našla u svom dvorcu Ahileon na Krfu.
Imala je 60 godina kad ju je mladi anarhista Luići Lukeni ubo u grudi oštrom turpijom na obali Ženevskog jezera. Niko nije bio svestan ozbiljnosti napada, jer joj je čvrst steznik sprečavao krvarenje, međutim, kad su ga raskopčali, iskrvarila je i umrla istog dana.
Sisine fotografije i skulpture su po celom zamku, prikazuju je kao devojčicu i zrelu ženu, jedna čak stoji na stolu koji nam je vodičkinja predstavila s posebnom pažnjom.
U pitanju je sto za kojim je Franc Jozef potpisao objavu rata Kraljevini Srbiji, što je bilo okidač za početak Prvog svetskog rata.
Nakon Elizabetinog ubistva Franc Jozef je sve češće odlazio u Bad Išgl, gde se zaljubio u svoju Sisi. Opuštao se u termalnim vodama i uživao u čistom vazduhu, šetnjama kroz šume i kraj reke. Tako se i u vreme sarajevskog atentata na njegovog nećaka, nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju, zatekao u ovom mestu.
U manifestu „Mom narodu“ 28. jula 1914. godine u svim delovima Austrougarske imperije najavio je početak neprijateljstava protiv Kraljevine Srbije, a ceo tekst može se naći na sajtu austrijskog državnog arhiva. Tekst ove deklaracije narodima Habzburške monarhije formulisan je istovremeno sa ultimatumom Srbiji, odnosno pre nego što je kraljevina odbila da prihvati austrougarske uslove, po čemu je jasno da je Austrougarska računala na rat od samog početka.
Manifest se, doduše, odnosio samo na rat protiv Srbije, ali ratno stanje sa Rusijom, Francuskom i Velikom Britanijom je nastupilo samo nekoliko dana kasnije.
Na Vikipediji se navodi da „Prvi svetski rat zatiče celu državu u ratnom zanosu osim starog Franje Josifa koji izjavljuje: „Sada viču, zahtevaju rat, a sutra će plakati“.“ Umro je 1916. godine u Beču, a nasledio ga je njegov rođak Karl, koji postaje poslednji austrijski monarh.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
