Najveći skijaški centar u Srbiji "pobedio" je po cenama, ali navodno nije dovoljno izazovan za iskusne skijaše.
„Kopaonik, vrhunski skijaški centar u Srbiji, prekriven je prelepom šumom, dobar za početnike i iskusne, a lak za novčanik… Pa da li je ovo prava alternativa Alpima?“, zapitao se Sem Hadad, novinar lista „Guardian“ u tekstu kojim predstavlja ugođaj u najvećem ski centru naše zemlje.
Staze Kopaonika on je testirao na snoubordu. U periodu u kojem je išao, sunce je, navodi, sijalo svaki dan, ali bilo je hladno, često oko -15C.
„Nalazim se u snežnoj šumi, okružen smrekama i jelama, sa granama toliko natovarenim snegom da s vremena na vreme čujem kako popuštaju i sneg pada na zemlju. Uprkos obilnim snežnim padavinama, staza na kojoj vozim snoubord, koja seče tačno kroz ovu magičnu šumu, savršeno je uređena“, primetio je, a šumu i kasnije u tekstu izdvaja kao poseban adut Kopaonika u odnosu na Alpe.
U tom poređenju je ipak, kako kaže, najveća prednost cena – ma koliko to zvučalo čudno domaćim skijašima.
„Zimski odmor ovde je znatno jeftiniji nego na Alpima. Nedeljna karta za žičaru sa iznajmljivanjem skija košta oko 170 funti – skoro upola manje od Val d’Isera. I mada ima manje izazova za naprednijeg skijaša ili snoubordera, 24 žičara i 55 km staza su dobrog kvaliteta i nisu pretrpani. To je mesto gde početnici mogu da naprave pravi napredak“, zaključuje, a daje i cenovnik smeštaja – on je u organizaciji Turističke organizacije Srbije odsedao u hotelu gde je noćenje s doručkom 120 evra, a za one s plićim džepom kaže da „na Airbnb-u postoje dobro locirani apartmani počevši od 25 evra po noćenju“, te hostel u kojem za 15 evra dobijate polupansion i prevoz do staza.
Više zanimljivih utisaka Sem je, čini se, dobio van ski staze.
„Na dnu padine je simpatična drvena koliba sa izrezbarenim prozorima, panelima obojenim u menta zeleno, a iznad vrata stoji lobanja jelena sa rogovima. Pravim obaveznu sliku za Instagram i ulazim. Udara me dim cigarete i prizor praseta koje se okreće na ražnju, ali brojni gosti, lokalno stanovništvo i skijaši iz Beograda i šire, su prijateljski nastrojeni i žele da saznaju kako sam došao ovde. Nijedna turistička kompanija iz Velike Britanije trenutno ne vodi odmor na Kopaoniku, tako da je poseta britanskih skijaša nešto kao kuriozitet. Uskoro pijem rakiju s mojim novim prijateljima“, navodi autor.
Uživao je i u kuvanom vinu, kukuruzu i kobasicama iz drvenih kućica, tradicionalnim restoranima, ali i atmosferi noćnih klubova.
Međutim, kad sumira svoje iskustvo na kraju teksta, Kopaonik ne preporučuje svima.
„Za suštinsko skijaško iskustvo, Kopaonik neće biti pogodak za svakoga (vegani i vegetarijanci možda više vole mesta sa širim izborom menija). Ali za drugačiju vrstu snežnog odmora, sa dobrim opcijama za početnike u predivnom prirodnom šumskom okruženju, čini zanimljivu alternativu uobičajenim destinacijama – i onu koju biste teško mogli nadmašiti po ceni“.