42
Leti Budva, zimi Zlatibor?
Prošle godine, nakon vikenda provedenog sa društvom u jednom zlatiborskom selu, pukla nam je guma čim smo krenuli za Beograd. Iako je to najveća noćna mora svakoga ko putuje, pogotovo kada ste u nekoj divljini, nama nije bila jer smo bili na Zlatiboru. Po selu se uvek brzo pročuju stvari, pa je tako vest o našoj jadnoj gumi, koju je trebalo promeniti, stigla i do meštana. Celo selo se uključilo.
Muškarci iz sela su se odmah bacili na posao i krenuli sa čeprkanjem oko točka. Njihove žene su nas pozvale na rakijicu i meze, a takav poziv se naravno ne odbija. Kada se guma zamenila, umesto da ekspresno krenemo dalje, proveli smo ceo dan kod domaćice koja nas je ugostila. Jednostavno nam nije dozvoljavala da krenemo govoreći kako se nismo ugrejali i kako moramo da jedemo još, jer „dug je to put“.
E to je pravi Zlatibor.
U poslednje vreme primetan je sve veći broj ljudi koji se snebivaju nad fotografijama CENTRA Zlatibora i govore kako je postao prava urbanistička rupa. Namerno sam naglasila centar Zlatibora, zato što taj deo već odavno ne predstavlja ono što Zlatibor jeste.
Ova planina je mnogo više od mesta za pravljenje dobrih fotki za Instagram, ali izgleda da je nekima teško da izađu iz kafane, u kojoj espreso naplaćuju kao da si na Menhetnu, i otkriju istinske lepote zlatiborskih obronaka.
Zlatibor mi je, kao i mnogima, oduvek bio nezaobilazna stanica na putu do crnogorskog primorja. Sećam se još kad sam bila mala da me roditelji nikada nisu vodili u centar na šetalište – uvek bismo obilazili okolna sela, jeli komplet lepinje u malim krčmama i šetali šumom.
Za mene se od tada ništa nije promenilo jer ja te stvari radim i dalje. Nisam baš tolika mazohistkinja da idem do centra Zlatibora i da gledam zgradurine koje imam i u Beogradu. Takođe ne želim da moj novčanik pati zbog bahatosti pojedinih vlasnika lokala, koji imaju bezobrazno visoke cene.
Pročitajte više
Neosporno je da centar Zlatibora zaista postaje jedno veliko betonsko ruglo, sa neplanski izgrađenim objektima, ali to ne znači da je i ostatak planine takav, i dalje tu ima prelepe prirode i ljudi koji neće samo gledati kako da vam uzmu novac.
Ako malo odmaknete od tog centra, imaćete priliku da odsedate u slatkim brvnarama po ceni dosta nižoj nego da ste u našminkanim apartmanima iz kojih se pruža divan pogled na druge našminkane apartmane.
Na pravom, neinstagramskom Zlatiboru, ujutru će vas buditi mukanje krava, a ne automobili, kranovi, mešalice… Ješćete u lokalnim kafanicama najukusniju hranu, a ne ono što vam u popularnim restoranima u centru prodaju kao domaće.
Ne razumem i dalje šta je u glavama ljudi koji pobegnu iz grada u centar Zlatibora i to nazivaju idealnim odmorom? Nisu mi jasni ni roditelji koji umesto da puste decu da trčkaraju po livadama na (čistom?) vazduhu, oni ih odvedu u luna park, koji je isti kao onaj iz Černobila.
Iako Zlatibor nije popularno skijalište, postao je jedna od omiljenih turističkih destinacija naše zemlje zbog svoje lepote koju očigledno mnogi odbijaju da vide, jer šta će im? Želeli su da prenesu vašarsku atmosferu budvanske rivijere na planinu i nažalost im je uspelo.
Pročitajte više
To apsolutno ne znači da od Zlatibora treba odustati – on i dalje nudi neku posebnu magiju koju druga mesta ne poseduju, samo je treba potražiti. Prave ljubitelje Zlatibora neće oterati miris betona i glasna muzika jer mi znamo da je Zlatibor ima i drugu stranu. Možda ne mogu da spustim cene u lokalima i da sprečim investitore u pravljenju rogobatnih zdanja, ali mogu da odbijam da ih posećujem.
Draže mi je da svoj novac ostavim skromnim seoskim domaćinima, koji mi svaki boravak na Zlatiboru ulepšaju.
***
Bonus video: Na Zlatiboru nema snega, ali ima betona
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
