0
Tajanstven i prelep prostor između Tare, Zlatibora i Šargana na kom vazdušne struje miluju umorne ljude predstavlja najčudnovatije selo Srbije.
Ukoliko se, kojim slučajem, zateknete u okolini Tare ili rešite da se čuvenom Šarganskom osmicom provozate do Mokre Gore, nikako nemojte da zaobiđete Kremna, malo mesto za koje ste mnogo puta čuli, ali možda niste znali da se i ono nalazi u tom zelenom delu zapadne Srbije.
Zbog idealne nadmorske visine, vetrova koji ne prestaju da se sudaraju, prostranih livada i planinskih vrhova obraslih gustim četinarskim šumama, selo Kremna je još u 20. veku nazvano “slatkom malom vazdušnom banjom”.
Prirodne lepote, zdrav vazduh, odlična domaća kuhinja i rakija, blizina Tare i Zlatibora, ali i ono za šta niko nije sasvim siguran da li je mit ili stvarnost, učinili su Kremnu jednim od najpopularnijih turističkih destinacija tog kraja.
Vizionarsku reputaciju selo je steklo još u doba dinastije Nemanjić. Ostala je priča da su još Nemanjići ovde imali svoje kuće za odmor i preko celog leta tamo boravili, da je turskim agama i begovima pravi merak bio da dođu u sredinu Kremanskog polja, da su još pre Zlatibora Kremna privlačila prve turiste, sve do 20. veka bila glavno turističko mesto zapadne Srbije.
Članovima vladarske dinastije meštani su u ta davna vremena otkrili kakav uticaj klima ima na zdravlje, pa su tamo sagradili letnjikovce.
Prema lokalnoj legendi, Kremanska kotlina nastala je u ranoj fazi formiranja Zemlje, kada je u nju udarilo drugo nebesko telo. Naučnici su u međuvremenu dokazali da tamošnje stene sadrže neobične elemente, neku vrstu poludragog kamenja za koje Kremanci veruju da se pomno ispituje u svetskim laboratorijama – a odatle su stigli dokazi da zemljište zahvaljujući sastavu ima moć biogenog zračenja koje blagotvorno deluje na organizam.
I zaista, stanovnici tih predela dugo žive, a vitalni su i u poznim godinama.
Možda su baš iz tog kamena i zbog sveprisutne energije iz tog kraja potekli „mnogi vidoviti ljudi“, među njima i “srpski Nostradamusi” – Miloš i Mitar Tarabić. A stric i sinovac nisu bili pismeni, pa je njihov kum, prota Zaharije, njihove vizije preneo Radovanu Kazimiroviću, a ovaj ih objavio u knjizi “Kremansko proročanstvo”, koja je i te kako doprinela fenomenu.
U zaseoku Tarabići pored puta prema Tari, nedaleko od rodne kuće čuvenih vizionara, poglede danas privlači svratište nazvano Dom proroka, u kojem posetioci svakog dana mogu čuti priče o srpskom najznačajnijem mitu. Tu su Miloševa drvena statua, dokumenti i isečci iz novina, amajlije, suveniri, dok pred kućom stoji skulptura Mitra i prote Zaharija.
U tom spomen-domu nekad je bila i “kosmička kugla”, glatka kamena lopta prečnika jednog metra, koja je “svojevremeno pala sa neba”. Ipak, u kući je izbio požar, te je „kugla izgorela“, iako vatra ne bi trebalo da naškodi jednoj steni.
Vlasnik neobičnog muzeja kasnije je parče koje je od nje ostalo uzidalo u trem ispred kuće. Turisti često zastanu ispred sivog kamena kako bi zamislili želju, jer veruju da ima neku moć. Kremna je uvek privlačila pažnju turista, pa je ne treba zaobići u obilasku ovog dela Srbije. Selo je jednom davno posetila i glumica Semka Sokolović, koja je tvrdila „da mesto zaista zrači posebnom energijom i da se u jednom trenutku našla u čudnoj ljubičastoj magli“…, piše antistresvodic.rs.
Ali ne dolaze turisti u Kremnu samo zbog proročanstva. Sve je više onih koji žele danima da uživaju u lepotama sela, blagodetima prirode, gostoprimstvu domaćina.
Zato su mnogi Kremanci rešili da se bave seoskim turizmom i to s uspehom. Objekti za smeštaj su im lepo opremljeni i dvorišta uređena, hranu spremaju s ljubavlju, njihova pažnja prema gostu je iskrena. Tamo se gostu ugađa, priprema mu se jelo koje voli.
Svaka domaćica nudi vruću gibanicu, proju, pršutu, kuvana jela iz zemljanog posuđa izuzetnih ukusa, pečeno prase i jagnje, domaće sokove od maline, najbolju rakiju, raznovrsne kolače, hranu koja i starom i mladom godi. Pravo bogatstvo prizora i ukusa, a sve začinjeno dozom mistike.
BONUS VIDEO:
