U severnom delu Jadranskog mora ih ima sve više.
Jadransko more preplavile su meduze – takve informacije poslednjih dana pristižu s raznih delova hrvatske obale i ostrva. Meduze nisu novost u Jadranskom moru, one su njegovi stalni stanovnici.
Ove godine, međutim, njihova je pojava izuzetno masovna i – traje mesecima, kako piše Novi list.
Među više vrsta meduza koje žive u Jadranskom moru ima i onih čiji dodir žari, izaziva jače „opekotine“ na koži. One su uglavnom retke, a u dodiru s njima svaka koža nije jednako osetljiva. Kod nekih reakcija je bolna, crvenilo biva jako vidljivo i dugotrajno, stvaraju se vodeni mehurići… pa ponekad treba potražiti i lekarsku pomoć.
Kod drugih se to opet manifestuje u blažem crvenilu s malo svrbeža. Branko Šuljić, autor teksta, podseća se malih, ali vatrenih meduza, od kojih su pre nekoliko godina stradali mnogi kupači.
Meduze se ne kreću samostalno, već plutaju, nose ih morske struje. U Jadranskom moru najučestalije meduze su uhati klobuk (mesečeva meduza), morska mesečina, morska pluća i mediteranska meduza. Za njih se u stručnoj literaturi navodi da su autohtone vrste.
Dodir morske mesečine čoveku može prirediti najviše neprijatnosti. Ona je ta mala, ali vatrena! „zvono“ joj naraste u razmeru do šest, a pipci su dugački do 20 centimetara. Boja je ružičasta posuta ljubičastim tačkicama.
Za čoveka je opasna iz razloga što boravi neposredno ispod površine, ne dublje od 10 metara. Životni joj je prostor na pučini, ali je morske struje često donesu do obale. U kontaktu s njom čovek oseti jaku bol, a na koži nastanu rane slične opekotinama koje teško zarastaju. Ponekad na koži ostanu trajni ožiljci. Nezgodno je i to što se ta meduza pojavljuje u velikim jatima, a utešno što se ne pojavljuje često.
Uhati klobuk (mesečeva meduza) najučestalija je jadranska meduza. Telo, odnosno „zvono“, deluje prozirno, i naraste do razmera 20 centimetara. S donje strane nalazi se 16 većih pipaka i mnoštvo sitnih, tankih na ivici „zvona“. Lako je prepoznatljiva. Na gornjoj strani zvona ima četiri žlezde koje izgledaju poput nacrtanog cveta. Ove meduze kupači ne treba da se plaše, dodir njenih pipaka ne žari. Uz to, u Jadranskom je moru najviše prisutna u prolećnim mesecima. Ali, lako se može videti i sada, blizu površine.
Najveća jadranska meduza ima naziv morska pluća. Najveća, ali ne previše rasprostranjena. Ima oblik svojevrsne kugle kojoj razmera može iznositi do 60 centimetara, a težina 10 kilograma. Boja je bela s plavičastim odsjajem, posebno izraženim na ivicama „zvona“. Umesto karakterističnih dugih pipaka, ima sedam – osam kratkih, debljine palca. Ispod zvona gotovo redovno plivaju manje ribe, tu nalaze zaštitu. Dodir te velike meduze potpuno je bezopasan, eventualno može rezultirati lakšim osipom kože. Ona se pojavljuje pojedinačno.
U poslednje vreme najviše se govori o kompas meduzi, retkoj jadranskoj vrsti. Više je stanovnik Atlantskog okeana i Sredozemnog mora. Ove godine beleži se puno češće pojavljivanje, što se može smatrati neuobičajenim za Jadransko more. Upravo početak leta vreme je kada se češće viđa blizu obale. Njeno zvono naraste do 30 centimetara, a pipke do jedan metar u dužinu. Za čoveka je opasna, ne baš poput morske mesečine, ali nakon dodira s njenim pipcima nastaju plikovi slični opeklinama. Zato, prilikom kupanja potreban je oprez. Prepoznatljiva je po žutosmeđem uzorku na površini zvona, koji liči na kompas.
Prilikom kupanja najčešće ih ne vidimo, dok odjednom ne osetimo jaku bol, pečenje i svrbež. Tada je kasno za preduzimanje bilo kakve preventive, piše Branko Šuljić. Najgore je kad plivač uleti u masu malih, ali opako vatrenih meduza. Nema načina da ispliva netaknut! Preterano mlataranje rukama, u pokušaju da se oteraju od sebe, rezultovaće će još većim opekotinama.
Pročitajte još:
Otrov meduze na čovekovoj koži izaziva crvenilo, plikove, osip i otekline, bol je slična bolu od opekotine. Nastale promene, pa čak i ožiljci mogu se zadržati mesecima. Nakon susreta s meduzom većina ljudi reaguje instinktivno i čine ono što ne sme – mesto dodira počne da trlja, nastojeći da ukloni pipke. Time, međutim, čine suprotno, još više ih utrljavaju u kožu.
Opečeno mesto treba isprati morskom vodom, nikako slatkom. Tim postupkom odstranjuju se pipci. Da bi se do kraja uklonili i neutralizovali, opekotina se polije sirćetom, ili se na nju stavi sirćana obloga, da ne bi došlo do infekcije. Umesto sirćeta, može poslužiti i limunov sok, ili farmaceutski alkohol.
Moguće je i stvaranje vodenih mehura, kao kod opekotina. Ne smeju se istiskivati ili bušiti. U nepovoljnijim situacijama treba što pre potražiti pomoć lekara, piše Novi list.
***
Bonus video: Odjeci napada ajkula: Da li treba ići u Egipat? – gost Aleksandar Seničić
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar