Šumadiju zovu srcem Srbije, između ostalog, jer se u naselju Pčelice, kod Kragujevca, nalazi geografski centar naše zemlje. Međutim, ako odlučite da leto provedete u ovoj oblasti, prepoznaćete i mnogo drugih razloga.
Šumadija je ime dobila po nepreglednim, gustim hrastovim i bukovim šumama, koje su nekad prekrivale ovu oblast. Danas su njen glavni turistički potencijal prelepe planine pogodne za sport i rekreaciju, sela koja čuvaju tradiciju i važni kulturno-istorijski spomenici.
Kragujevac
Ako ste za bazu izabrali Kragujevac, iskoristite priliku da obnovite istoriju naše zemlje. Spomen park „21. oktobar“ izgrađen je u sećanje na žrtve streljanja u Drugom svetskom ratu, sa umetnički oblikovanim spomenicima, od kojih su najpoznatiji „Spomenik streljanim đacima i profesorima“ i „Spomenik bola i prkosa“. Prva kragujevačka gimnazija ujedno je i prva gimnazija u Srbiji – osnovana je 1833. godine, a danas se nalazi u zdanju iz 1887, jednoj od najlepših zgrada u gradu. Amidžin konak je jedina preostala zaostavština iz kompleksa dvorskih zdanja iz vremena kneza Miloša Obrenovića. Stara skupština izgrađena je 1859. godine u porti Stare crkve i u njoj su donete veoma značajne odluke koje su trajno uticale na budućnost srpskog naroda.
Ipak ste imali na umu neki lakši letnji provod? Sunčanje, kupanje, zezanje?
Jezero Šumarice je super za kupanje i zabavu, sa uređenom plažom dugom 800 m, šetalištem, terenima za odbojku… Iznad plaže se nalazi i Avantura park za decu, ali i odrasle (cena ulaznice sa opremom i instruktorima je 300 dinara, a poligon za najmlađe je besplatan), sa zip lajnom preko jezera (cena vožnje je 500 dinara). Jezero Bubanj je više za mirniju varijantu, šetnju i ribolov, a na Grošničkom jezeru, kao prvoj zoni sanitarne zaštite, zabranjene su sve aktivnosti kao što su kupanje, pecanje ili kampovanje, ali je jedno od omiljenih mesta izletnika. Plivačima su na raspolaganju i otvoreni (i zatvoreni) bazeni, ulaz je 100-200 dinara, a organizuje se i noćno kupanje.
Čežnju za morem mogao bi da ublaži i akvarijum u Kragujevcu, prvi javni akvarijum u Srbiji, koji u 400 akvarijuma predstavlja živi svet voda iz svih delova planete (ulaz je 100-200 dinara), a u Botaničkoj bašti, koja se prostire na više od 18 hektara, zasađene su biljke Azije, Evrope i Balkana.
Ljubiteljima aktivnog odmora Turistička organizacija Kragujevca preporučuje prvenstveno planinarenje, budući da je Kragujevac, u dolini Lepenice, oivičen obroncima Gledićkih planina, Crnog vrha i Rudnika. Više planinarskih klubova deluje u ovim krajevima i gotovo svakog vikenda organizuju akcije. Konjički sport u Kragujevcu ima dugu tradiciju, a ergele, konjički klub, pa čak i seoska domaćinstva izlaze u susret i početnicima i iskusnim jahačima.
Kad smo kod sela, mnogo ih je u kragujevačkoj opštini koja imaju savršene uslove za seoski turizam, cene su pristupačne, a domaćini pripremaju jela od namirnica sa svog imanja. Uz finu hranu ide i fino vino, a ako znamo da u Kragujevcu deluje i Vinski viteški red Šumadije, vinopije zaista imaju čemu da se raduju.
Jeftiniji smeštaj u Kragujevcu košta oko 20 evra po noći, a cena raste zavisno od usluge.
Smederevo
Letovanje u Smederevu ima nekoliko dobrih strana – Beograd je prilično blizu, ima gde da se brčka, ali ima i šta da se obiđe.
Mada je nekad dužinom obale Dunava u Smederevu bilo nanizano nekoliko zanimljivih plaža, danas nijedna nije uređena, tako da su glavna kupališta Šalinačko jezero, s uređenom plažom, i Gradski bazen (ulaz je 100-200 dinara). Šalinačko jezero se nalazi u selu Šalinac, u „paketu“ sa Šalinačkim lugom, jednim od poslednjih ostataka nekada rasprostranjenih lužnikovo-jasenovih šuma. Blizu je i izletište Jugovo s brojnim sportskim terenima, dečijim igralištima, kao i sportskim bazenom.
Kao glavna turistička atrakcija nameće se velelepna Smederevska tvrđava iz 15. veka, koju je podigao Despot Đurađ Branković i koja je bila sedište srpske Despotovine. Trouglastog je oblika i sastoji se iz Velikog i Malog grada (ulaznice su 60-120 dinara, obilazak s vodičem 500-1.000 dinara). Program obilaska Smedereva uključuje i Muzej Smedereva (ulaz je 100 dinara), glavni gradski trg (Hram sv. Georgija, Spomenik palim borcima, Galerija savremene umetnosti, zgrada Gimnazije…), crkvu „Uspenja Presvete Bogorodice“, letnjikovac dinastije Obrenović, „vinski grad“ i poznate vinarije…
Iz Smedereva ne treba otići bez litra kvalitetne „smederevke“, a u restoranima preporuka ide uz riblje specijalitete (smuđ na smederevski način), sarmice od lista vinove loze, smederevsku štrudlu, savijaču od grožđa… A ako ste već u boemskom treningu, noćenje u nekim od vila s najlepšim pogledom košta od 10 do 35 evra.
Aranđelovac, Topola i Oplenac
Turističke agencije često prave izlete kojima u nizu obilaze Aranđelovac, Topolu i Oplenac, ali u svakom od tih mesta može kvalitetno da se provede i neko duže vreme. Posebno leti.
Aranđelovac, na primer, može da ponudi pravi letnji odmor, uz kupanje u Garaškom jezeru i popularnom bazenu i rekreaciju na terenima za odbojku na pesku i mali fudbal. Letnja atrakcija je i veliki akva park koji se nalazi u sklopu hotelsko-turističkog kompleksa Izvor, sa tri bazena, 12 velikih tobogana, dečijim atrakcijama… One koji su više za planinu, zove Bukulja, planina vulkanskog porekla obrasla bukovom, grabovom i hrastovom šumom, s čijeg vrha pogled puca na Rudnik, Suvobor, Maljen, Ovčar, Kablar, Kosmaj, Avalu, Gružanske planine i Pomoravlje. Penjačke staze su lepo obeležene, tako da vam za tu turu nije neophodan vodič, a u povratku napravite predah u velelepnom Parku Bukovičke banje.
Ne morate da hodate, možete i da jašete (sat vremena terenskog i turističkog jahanja je 2.000 dinara), a Konjički klub Aranđelovac organizuje nekoliko uzbudljivih tura do najpoznatijih turističkih atrakcija u okolini – jezera Garaši, Osmatračnice na Bukulji, Manastira Svetog Arhangela Mihaila u Brezovcu… Od važnih turističkih tačaka Aranđelovca, treba pomenuti i pećinu Risovaču (ulaz je 200 dinara), kao i obližnji Orašac, mesto gde je pala odluka o podizanju Prvog srpskog ustanka, a Karađorđe Petrović proglašen za vrhovnog vožda.
Tragom Karađorđa lako se stiže i do Topole i Oplenca. Ali šta tu još možete da radite osim da obilazite zaostavštinu, spomenike i zadužbine Karađorđevića?
Možete da se uputite putem vina, ovi krajevi su poznati po dobrom vinu, a ima tura kojima pratite proces od vinograda do degustacije. Možete da obiđete i neki od manastira u okolini i usput uživate u prirodi. Na kraju, možete da se priključite nekoj seoskoj porodici i upoznate njen način života – više od 30 okolnih sela mame turiste domaćom kuhinjom, tradicijom, slavnim meštanima… Smeštaj se u tim krajevima može naći i za manje od 10 evra, a iskustvo će sigurno biti nezaboravno.
Rudnik i Gornji Milanovac
Rudnik je najviša planina Šumadije, sa Cvijićevim vrhom visine 1.132 m, a zbog izuzetnih klimatskih uslova proglašen je za vazdušnu banju. Rudnik se istražuje „stazama zdravlja“, a za planinare, osim Cvijićevog vrha, posebno privlači strma vulkanska kupa Ostrvica, na čijem se vrhu nalaze ostaci utvrđenog grada, za koji se pretpostavlja da potiče još iz antičkog perioda. Po legendi je u ovom utvrđenju umrla Jerina, žena despota Đurađa Brankovića, zbog čega se utvrđenje i zove Jerinin grad.
Još mnogo legendi čuva Rudnik, koji je prepoznat kao izvor rudnih bogatstava još u antičko doba, a na njemu su pored starih rudarskih okana, pronađeni i ostaci rimskog hrama posvećenog boginji Majci zemlje. Na samoj planini izvire i mnoštvo reka, a za ovu godinu je najavljena i izgradnja bazena.
U međuvremenu, kupačima je na raspolaganju gradski bazen u Gornjem Milanovcu. Usput možete da obiđete i čuvenu Norvešku kuću, spoj vikinškog broda i tradicionalne srpske brvnare, nastao u znak tradicionalnog prijateljstva između Milanovčana i Norvežana.
Seoski turizam cveta u ovom kraju, a gosti mogu da uživaju u specijalitetima tradicionalne srpske kuhinje, čistom planinskom vazduhu, dugim šetnjama, planinarenju, vožnji bicikla, kao i obilasku kulturno-istorijskih znamenitosti. Jedna od bitnijih je i Takovo, u kojem je Miloš Obrenović podigao Drugi srpski ustanak – „Takovski grm“ je istorijski kompleks na prostoru od nekoliko hektara, sa spomenicima u sećanje na Drugi srpski ustanak.
Noćenje u etno selima ovog kraja može da se obezbedi i za 6 evra, a za 20 možete da iznajmite celu kućicu.
Kraljevo i Vrnjačka banja
Kraljevo se nalazi u centralnom delu Srbije u kotlini između šumadijskih, starovlaških i kopaoničkih planinskih masiva, i na ušću tri reke: Ibar, Zapadna Morava i Ribnica. Osim na rekama, Kraljevčani se leti kupaju i na brojnim bazenima u gradu i okolini – gradski se nalazi neposredno uz gradsku plažu, u selu Samaila radi veliki akva park i kompleks bazena, Meljanički bazen smešten je na obroncima Goča… Za avanturiste su mogućnosti bezbrojne – na planinama i rekama, na divljim terenima, čak i na nebu.
Tamošnja planinarska udruženja povešće vas na Golijsku transferzalu, Žaračku transferzalu, stazama zdravlja na Goču, Gledićkim planinama, Troglavom, Studenom planinom, Stolovima… U poslednje vreme razvijaju se i nove discipline – planinski biciklizam, kanjoning i posebno sky running. Postoji nekoliko idealnih poletišta i terena za paraglajding na planinama Stolovi, Golija, Radočelo i Troglav, a nad Kraljevom možete leteti i sportskim avionima, koji su već dugo deo turističke ponude grada.
Jedan od načina da se uživa u prirodi ove regije je i vožnja terenskim vozilima ili kvadovima, kroz divlje predele, kao i jahanje, vožnja čezama i kočijama. Ibar je sa svojim bukovima i brzacima idealan za rafting, kajak i kanu, a poznata je staza Buk Grmčić, gde se održavaju kajak-takmičenja na divljim vodama. Postoji nekoliko rafting tura, a jedna od najlepših je izlet od Ušća do Magliča dug 30 km.
Ibarsku klisuru zovu i Dolinom vekova, zbog prožimanja istorije, tradicije sa mitovima i legendama, i u njoj ćete naći bisere srpske kulture.
Bajkovito putovanje ide od „okamenjene šume“, preko lekovitih voda Mataruške, Bogutovačke i Jošaničke banje, do čudotvornog izvora Svetog Save u Odmenju i manastira Gradac, jedine zadužbine Jelene Anžujske. Prema legendi, Uroš Prvi ju je toliko voleo da je čitavu dolinu zasadio jorgovanom da bi se osećala kao u rodnoj Provansi – i dalje cvetaju, a Dolinu vekova neki zovu i Dolinom jorgovana. Uroš I je verovatno podigao i tvrđavu Maglič, danas najočuvaniju srednjevekovnu tvrđavu.
Studenica je zadužbina velikog župana Stefana Nemanje, a njegovi sinovi, Sveti Sava i Stefan, podigli su Žiču kao buduće sedište srpske crkve. U ovim krajevima svojevrsne atrakcije su i podzemna crkva, crkve brvnare, Ibarske preletnice – crkve koje su preko noći „preletale“ iz sela u selo ili čak sa jedne na drugu stranu Ibra.
Ljubiteljima seoskog turizma preporučuje se Rudno, nadomak manastira Studenica i Gradac, i Lopatnica, nadomak manastira Žiča i srednjovekovne tvrđave Maglič. Apartmani u tim krajevima koštaju 15-35 evra, a za 50 evra po noćenju možete biti smešteni u kućici s privatnom plažom, doručkom u bašti…
A ljubitelji noćnog života nek se upute u Vrnjačku Banju, parti prestonicu ovog kraja, gde se i ove godine uprkos svemu održava Lovefest. Most ljubavi, Zamak kulture, Japanski vrt, Rimski izvor – samo su neke važne tačke u turističkoj ponudi ovog gradića.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare