Letovanje u Šumadiji
Letovanje u Šumadiji; Foto: Slađana Đermanović

Šumadiju zovu srcem Srbije, između ostalog, jer se u naselju Pčelice, kod Kragujevca, nalazi geografski centar naše zemlje. Međutim, ako odlučite da leto provedete u ovoj oblasti, prepoznaćete i mnogo drugih razloga.

Šumadija je ime dobila po nepreglednim, gustim hrastovim i bukovim šumama, koje su nekad prekrivale ovu oblast. Danas su njen glavni turistički potencijal prelepe planine pogodne za sport i rekreaciju, sela koja čuvaju tradiciju i važni kulturno-istorijski spomenici.

Kragujevac

Ako ste za bazu izabrali Kragujevac, iskoristite priliku da obnovite istoriju naše zemlje. Spomen park „21. oktobar“ izgrađen je u sećanje na žrtve streljanja u Drugom svetskom ratu, sa umetnički oblikovanim spomenicima, od kojih su najpoznatiji „Spomenik streljanim đacima i profesorima“ i „Spomenik bola i prkosa“. Prva kragujevačka gimnazija ujedno je i prva gimnazija u Srbiji – osnovana je 1833. godine, a danas se nalazi u zdanju iz 1887, jednoj od najlepših zgrada u gradu. Amidžin konak je jedina preostala zaostavština iz kompleksa dvorskih zdanja iz vremena kneza Miloša Obrenovića. Stara skupština izgrađena je 1859. godine u porti Stare crkve i u njoj su donete  veoma značajne odluke koje su trajno uticale na budućnost srpskog naroda.

Ipak ste imali na umu neki lakši letnji provod? Sunčanje, kupanje, zezanje?

Pročitajte još:

Jezero Šumarice je super za kupanje i zabavu, sa uređenom plažom dugom 800 m, šetalištem, terenima za odbojku… Iznad plaže se nalazi i Avantura park za decu, ali i odrasle (cena ulaznice sa opremom i instruktorima je 300 dinara, a poligon za najmlađe je besplatan), sa zip lajnom preko jezera (cena vožnje je 500 dinara). Jezero Bubanj je više za mirniju varijantu, šetnju i ribolov, a na Grošničkom jezeru, kao prvoj zoni sanitarne zaštite, zabranjene su sve aktivnosti kao što su kupanje, pecanje ili kampovanje, ali je jedno od omiljenih mesta izletnika. Plivačima su na raspolaganju i otvoreni (i zatvoreni) bazeni, ulaz je 100-200 dinara, a organizuje se i noćno kupanje.

Čežnju za morem mogao bi da ublaži i akvarijum u Kragujevcu, prvi javni akvarijum u Srbiji, koji u 400 akvarijuma predstavlja živi svet voda iz svih delova planete (ulaz je 100-200 dinara), a u Botaničkoj bašti, koja se prostire na više od 18 hektara, zasađene su biljke Azije, Evrope i Balkana.

Ljubiteljima aktivnog odmora Turistička organizacija Kragujevca preporučuje prvenstveno planinarenje, budući da je Kragujevac, u dolini Lepenice, oivičen obroncima Gledićkih planina, Crnog vrha i Rudnika. Više planinarskih klubova deluje u ovim krajevima i gotovo svakog vikenda organizuju akcije. Konjički sport u Kragujevcu ima dugu tradiciju, a ergele, konjički klub, pa čak i seoska domaćinstva izlaze u susret i početnicima i iskusnim jahačima.

Kad smo kod sela, mnogo ih je u kragujevačkoj opštini koja imaju savršene uslove za seoski turizam, cene su pristupačne, a domaćini pripremaju jela od namirnica sa svog imanja. Uz finu hranu ide i fino vino, a ako znamo da u Kragujevcu deluje i Vinski viteški red Šumadije, vinopije zaista imaju čemu da se raduju.

Jeftiniji smeštaj u Kragujevcu košta oko 20 evra po noći, a cena raste zavisno od usluge.

Smederevo

Letovanje u Smederevu ima nekoliko dobrih strana – Beograd je prilično blizu, ima gde da se brčka, ali ima i šta da se obiđe.

Mada je nekad dužinom obale Dunava u Smederevu bilo nanizano nekoliko zanimljivih plaža, danas nijedna nije uređena, tako da su glavna kupališta Šalinačko jezero, s uređenom plažom, i Gradski bazen (ulaz je 100-200 dinara). Šalinačko jezero se nalazi u selu Šalinac, u „paketu“ sa Šalinačkim lugom, jednim od poslednjih ostataka nekada rasprostranjenih lužnikovo-jasenovih šuma. Blizu je i izletište Jugovo s brojnim sportskim terenima, dečijim igralištima, kao i sportskim bazenom.

Pročitajte još:

Kao glavna turistička atrakcija nameće se velelepna Smederevska tvrđava iz 15. veka, koju je podigao Despot Đurađ Branković i koja je bila sedište srpske Despotovine. Trouglastog je oblika i sastoji se iz Velikog i Malog grada (ulaznice su 60-120 dinara, obilazak s vodičem 500-1.000 dinara). Program obilaska Smedereva uključuje i Muzej Smedereva (ulaz je 100 dinara), glavni gradski trg (Hram sv. Georgija, Spomenik palim borcima, Galerija savremene umetnosti, zgrada Gimnazije…), crkvu „Uspenja Presvete Bogorodice“, letnjikovac dinastije Obrenović, „vinski grad“ i poznate vinarije…

Iz Smedereva ne treba otići bez litra kvalitetne „smederevke“, a u restoranima preporuka ide uz riblje specijalitete (smuđ na smederevski način), sarmice od lista vinove loze, smederevsku štrudlu, savijaču od grožđa… A ako ste već u boemskom treningu, noćenje u nekim od vila s najlepšim pogledom košta od 10 do 35 evra.

Aranđelovac, Topola i Oplenac

Turističke agencije često prave izlete kojima u nizu obilaze Aranđelovac, Topolu i Oplenac, ali u svakom od tih mesta može kvalitetno da se provede i neko duže vreme. Posebno leti.

Aranđelovac, na primer, može da ponudi pravi letnji odmor, uz kupanje u Garaškom jezeru i popularnom bazenu i rekreaciju na terenima za odbojku na pesku i mali fudbal. Letnja atrakcija je i veliki akva park koji se nalazi u sklopu hotelsko-turističkog kompleksa Izvor, sa tri bazena, 12 velikih tobogana, dečijim atrakcijama… One koji su više za planinu, zove Bukulja, planina vulkanskog porekla obrasla bukovom, grabovom i hrastovom šumom, s čijeg vrha pogled puca na Rudnik, Suvobor, Maljen, Ovčar, Kablar, Kosmaj, Avalu, Gružanske planine i Pomoravlje. Penjačke staze su lepo obeležene, tako da vam za tu turu nije neophodan vodič, a u povratku napravite predah u velelepnom Parku Bukovičke banje.

Ne morate da hodate, možete i da jašete (sat vremena terenskog i turističkog jahanja je 2.000 dinara), a Konjički klub Aranđelovac organizuje nekoliko uzbudljivih tura do najpoznatijih turističkih atrakcija u okolini – jezera Garaši, Osmatračnice na Bukulji, Manastira Svetog Arhangela Mihaila u Brezovcu… Od važnih turističkih tačaka Aranđelovca, treba pomenuti i pećinu Risovaču (ulaz je 200 dinara), kao i obližnji Orašac, mesto gde je pala odluka o podizanju Prvog srpskog ustanka, a Karađorđe Petrović proglašen za vrhovnog vožda.

Tragom Karađorđa lako se stiže i do Topole i Oplenca. Ali šta tu još možete da radite osim da obilazite zaostavštinu, spomenike i zadužbine Karađorđevića?

Možete da se uputite putem vina, ovi krajevi su poznati po dobrom vinu, a ima tura kojima pratite proces od vinograda do degustacije. Možete da obiđete i neki od manastira u okolini i usput uživate u prirodi. Na kraju, možete da se priključite nekoj seoskoj porodici i upoznate njen način života – više od 30 okolnih sela mame turiste domaćom kuhinjom, tradicijom, slavnim meštanima… Smeštaj se u tim krajevima može naći i za manje od 10 evra, a iskustvo će sigurno biti nezaboravno.

Rudnik i Gornji Milanovac

Rudnik je najviša planina Šumadije, sa Cvijićevim vrhom visine 1.132 m, a zbog izuzetnih klimatskih uslova proglašen je za vazdušnu banju. Rudnik se istražuje „stazama zdravlja“, a za planinare, osim Cvijićevog vrha, posebno privlači strma vulkanska kupa Ostrvica, na čijem se vrhu nalaze ostaci utvrđenog grada, za koji se pretpostavlja da potiče još iz antičkog perioda. Po legendi je u ovom utvrđenju umrla Jerina, žena despota Đurađa Brankovića, zbog čega se utvrđenje i zove Jerinin grad.

Još mnogo legendi čuva Rudnik, koji je prepoznat kao izvor rudnih bogatstava još u antičko doba, a na njemu su pored starih rudarskih okana, pronađeni i ostaci rimskog hrama posvećenog boginji Majci zemlje. Na samoj planini izvire i mnoštvo reka, a za ovu godinu je najavljena i izgradnja bazena.

U međuvremenu, kupačima je na raspolaganju gradski bazen u Gornjem Milanovcu. Usput možete da obiđete i čuvenu Norvešku kuću, spoj vikinškog broda i tradicionalne srpske brvnare, nastao u znak tradicionalnog prijateljstva između Milanovčana i Norvežana.

Seoski turizam cveta u ovom kraju, a gosti mogu da uživaju u specijalitetima tradicionalne srpske kuhinje, čistom planinskom vazduhu, dugim šetnjama, planinarenju, vožnji bicikla, kao i obilasku kulturno-istorijskih znamenitosti. Jedna od bitnijih je i Takovo, u kojem je Miloš Obrenović podigao Drugi srpski ustanak – „Takovski grm“ je istorijski kompleks na prostoru od nekoliko hektara, sa spomenicima u sećanje na Drugi srpski ustanak.

Noćenje u etno selima ovog kraja može da se obezbedi i za 6 evra, a za 20 možete da iznajmite celu kućicu.

Kraljevo i Vrnjačka banja

Kraljevo se nalazi u centralnom delu Srbije u kotlini između šumadijskih, starovlaških i kopaoničkih planinskih masiva, i na ušću tri reke: Ibar, Zapadna Morava i Ribnica. Osim na rekama, Kraljevčani se leti kupaju i na brojnim bazenima u gradu i okolini – gradski se nalazi neposredno uz gradsku plažu, u selu Samaila radi veliki akva park i kompleks bazena, Meljanički bazen smešten je na obroncima Goča… Za avanturiste su mogućnosti bezbrojne – na planinama i rekama, na divljim terenima, čak i na nebu.

Tamošnja planinarska udruženja povešće vas na Golijsku transferzalu, Žaračku transferzalu, stazama zdravlja na Goču, Gledićkim planinama, Troglavom, Studenom planinom, Stolovima… U poslednje vreme razvijaju se i nove discipline – planinski biciklizam, kanjoning i posebno sky running. Postoji nekoliko idealnih poletišta i terena za paraglajding na planinama Stolovi, Golija, Radočelo i Troglav, a nad Kraljevom možete leteti i sportskim avionima, koji su već dugo deo turističke ponude grada.

Jedan od načina da se uživa u prirodi ove regije je i vožnja terenskim vozilima ili kvadovima, kroz divlje predele, kao i jahanje, vožnja čezama i kočijama. Ibar je sa svojim bukovima i brzacima idealan za rafting, kajak i kanu, a poznata je staza Buk Grmčić, gde se održavaju kajak-takmičenja na divljim vodama. Postoji nekoliko rafting tura, a jedna od najlepših je izlet od Ušća do Magliča dug 30 km.

Ibarsku klisuru zovu i Dolinom vekova, zbog prožimanja istorije, tradicije sa mitovima i legendama, i u njoj ćete naći bisere srpske kulture.

Bajkovito putovanje ide od „okamenjene šume“, preko lekovitih voda Mataruške, Bogutovačke i Jošaničke banje, do čudotvornog izvora Svetog Save u Odmenju i manastira Gradac, jedine zadužbine Jelene Anžujske. Prema legendi, Uroš Prvi ju je toliko voleo da je čitavu dolinu zasadio jorgovanom da bi se osećala kao u rodnoj Provansi – i dalje cvetaju, a Dolinu vekova neki zovu i Dolinom jorgovana. Uroš I je verovatno podigao i tvrđavu Maglič, danas najočuvaniju srednjevekovnu tvrđavu.

Studenica je zadužbina velikog župana Stefana Nemanje, a njegovi sinovi, Sveti Sava i Stefan, podigli su Žiču kao buduće sedište srpske crkve. U ovim krajevima svojevrsne atrakcije su i podzemna crkva, crkve brvnare, Ibarske preletnice – crkve koje su preko noći „preletale“ iz sela u selo ili čak sa jedne na drugu stranu Ibra.

Ljubiteljima seoskog turizma preporučuje se Rudno, nadomak manastira Studenica i Gradac, i Lopatnica, nadomak manastira Žiča i srednjovekovne tvrđave Maglič. Apartmani u tim krajevima koštaju 15-35 evra, a za 50 evra po noćenju možete biti smešteni u kućici s privatnom plažom, doručkom u bašti…

A ljubitelji noćnog života nek se upute u Vrnjačku Banju, parti prestonicu ovog kraja, gde se i ove godine uprkos svemu održava Lovefest. Most ljubavi, Zamak kulture, Japanski vrt, Rimski izvor – samo su neke važne tačke u turističkoj ponudi ovog gradića.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare