Cenkanje u restoranima, puštanje muzike na plaži “sa peškira”, bacanje đubreta “đe se stigne”, paradajz, pečeno pile i paštete u cegerima, šetnja gradskim ulicama i po prodavnicama u kupaćim kostimima, neke su od najčešćih “sitnih grešaka”, na kojima lokalno stanovništvo crnogorskog primorja zamera turistima, ne samo iz Srbije i regiona, već iz čitave Evrope i sveta.

“Najbolji gosti su Amerikanci, a najgori su Turci”, kaže za Nova.rs Mladen, menadžer restorana u Starom gradu u Kotoru.

Tokom cele godine ovaj primorski grad vrvi od turista sa svih strana sveta, koji pristižu luksuznim kruzerima, a tokom letnje sezone traže mesto više u skupim restoranima.

Crna Gora
Foto: EPA/KOCA SULEJMANOVIC

“Amerikanci su najbolji jer nikad ne izvoljevaju kod porudžbina, ne traže da menjaju sto po dva, tri puta. Uvek pitaju za savet za večeru i ono što im konobar preporuči, uglavnom usvoje. I, naravno, daju dobar bakšiš”, sa osmehom priča Mladen.

Foto:Ana Marković/Nova.rs

Turcima, sa druge strane, uvek nešto smeta.

“Bila nam je nedavno porodica iz Turske, dva puta su menjali sto jer traže bolji pogled, pa deo gde nema komaraca, ni mušica i nikad kraja. Kad im stigne račun, obavezno se cenkaju, kao da smo na pijaci i kao da nisu videli meni u kojem jasno pišu cene. Ljudi sednu u ozbiljan restoran u Starom gradu, a ponašaju se kao da su u birtiji pod mostom ili u plažnom baru”, priča naš sagovornik, koji već dve decenije organizuje rad u nekoliko ugostiteljskih objekata na primorju.

Foto:Ana Marković/Nova.rs

Važno je da se gost raspita o restoranu u kojem planira da večera, ističe on, da uvek pogleda cene pre porudžbine, ako je limitiran sa novcem, i da naravno proveri treba li pristojno da se obuče.

Pročitajte još:

“Dođu u elitni restoran i sednu za sto u šortsu za kupanje i bez majice, sa devojkama u kupaćim kostimima, po mogućstvu onim ‘tanga’. Naruče kod konobara, a ja onda priđem i ljubazno saopštim: ‘Imate taman toliko vremena da pođete da se obučete i vratite, dok vam obrok ne bude spreman, jer tako goli nećete seđet!’. Učimo ljude pristojnosti, ali njih jednostavno nije briga. Neka pravila moraju da se poštuju, pa i po cenu gubitka gostiju i para”, priča naš sagovornik iz Kotora.

Foto: Anton Kudelin/ Shutterstock

Za Crnu Goru vole da kažu da je “ekološka država”. Ipak, jek sezone, jul i avgust, najposećenije gradske plaže u Budvi, Baru, Sutomoru, Ulcinju pretvara u deponije. I more se guši u smeću, koje talasi izbacuju na obalu braneći se od prljavštine.

Foto:Ana Marković

Kesice grickalica, limenke sokova i piva, pikavci cigareta, hanzaplasti, sve vrste plastike, pa čak i higijenski ulošci, plutaju površinom Jadrana, a kad se bura razbesni, svo ovo đubre nam “vrati”, nanese na obalu i njime zatrpa plaže.

Foto: Ana Marković/Nova.rs

“Baš njih briga, bacaju đubre đe stignu, kao da kante ne postoje! Dođu na plažu ujutru, donesu hranu i piće za cijeli dan u onim frižiderčićima, izležavaju se na suncu, bacaju đubre svuda oko sebe, ne smeta im. Samo što se ne opruže po kesama i flašama. Uveče se pokupe i odu doma, a ostave taj glib da ga more spere. Sve gradske plaže su deponija, ne može da se diše. Ima ih kojima je skupo da plate 50 centi ili euro da odu u javni toalet, pa umesto toga čučnu iza žbuna. To što se ovde vidi nigde nema. Šta sve ne trpimo, samo da uspe sezona”, priča Vesna, menadžerka kafića na Slovenskoj plaži u Budvi.

Foto:Ana Marković/Nova.rs

Nagomilano đubre je, kaže ona, posledica “hranjenja po plažama”.

Foto:Ana Marković/Nova.rs

“To je samo jedan od razloga. Ljudi dođu na sedam ili 10 do 15 dana na more i svaki dan spremaju ručak u smeštaju, pa nose na plažu. Kakav je to odmor? Pola dana provedu za šporetom, a deo u kupovini namirnica, samo da ne bi trošili novac u restoranu. To su naši ljudi, Srbi, Bosanci, Makedonci, bude i Poljaka, ovi ostali iz Evrope, ali ni iz ostatka sveta, to ne rade, ne pada im na pamet. E onda ovi naši ‘paradajz’ gosti, kad završe gozbu, lepo sve ostave onako rasuto, jer se valjda podrazumeva da će neko za njima da čisti. Posle se ljute kad na privatnoj plaži vlasnik ne dozvoljava unos hrane, čak ni flašice vode, a oni su krivi za to”, ljutito kaže Vesna.

Foto:Ana Marković/Nova.rs

Osim brojnih kafića, iz kojih glasna muzika ne dozvoljava odmor i spavanje na suncu, na svakom drugom peškiru upaljen je po jedan mini zvučnik, jer svako društvo pravi svoju žurku, a muzički izbor vrišti upomoć!

Foto:Ana Marković/Nova.rs

“Svi su tu, od Sinana, Jece, Cece do ovih novih zvukova koje ne razumem, a onda ‘udare’ stranci sa onim njihovim tuc-tuc i nastane totalni haos. Za vikend sam, prvi put posle mesc dana, otišao sa porodicom na kupanje, na gradsku plažu, što inače nikad ne radim pre septembra. Zujalo mi je u ušima tri dana kasnije. Zabranio bih muziku na plaži! Neka stave slušalice, pa ko šta voli. Zašto ja moram da slušam kafanske pesme u podne ili one nerazgovetne klince kojima je cela pesma jedna velika psovka?!”, naglašava Goran, koji u Bečićima izdaje apartmane.

Foto:Ana Marković/Nova.rs

Ono u čemu se svi meštani sa crnogorskog primorja slažu, a u tome ih podržava i određeni broj turista, je da bi šetanje ulicama, prodavnicama, glavnim saobraćajnicama, i u svim delovima grada, koji nisu uz samu plažu, u kupaćem kostimu – trebalo kažnjavati.

Crna Gora Ploče Foto:Ana Marković

“Đevojke ulaze u prodavnicu koja je na raskrsnici, u centru Budve, udaljena više stotina metara od plaže, u tanga kostimima i vijaju onim g******a između rafova i pored kase, plaše narod. Majke đeci pokrivaju oči, a starice se krste. Na šta to liči?! Svuda u svetu kažnjivo je da se u kupaćem šetate kroz grad, to je dozvoljeno samo na plaži i u njenoj neposrednoj blizini. Kada bi im jednom naplatili 500 eura, znate kako im ne bi bilo teško da se obuku ili pokriju”, besno priča Radoje, vlasnik piljarnice u Budvi.

Foto:Ana Marković/Nova.rs

Razmere grešaka koje turisti iz godine u godinu ponavljaju, sve su veće, jer, smatraju meštani, nema kažnjavanja.

“Ako bismo turiste, sa po par stotina eura kaznili za šetanje gradom u kupaćem, za bacanje smeća, pikavaca, ostataka hrane, bilo gde osim u kantu za đubre, pokazali bismo onima iz Evrope da i našu zemlju moraju da poštuju, a komšijama iz regiona, da ovo nije deponija, ni bordel Balkana. Ako mogu da paze u Hrvatskoj i Sloveniji, ne vidim zašto ne bi mogli i u Crnoj Gori”, jednoglasni su ovog leta, meštani sa crnogorskog primorja.

***

BONUS VIDEO: Skriveni dragulj hrvatske obale – Plaža Pasjača

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare