0
Ostrvo Kipar je, nakon turske invazije 1974. godine podeljeno na Republiku Kipar i samoproglašenu Tursku Republiku Severni Kipar. Grad Nikozija je prestonica obe.
Zelena linija Kipra „iscrtana“ je 1974. godine i prolazi baš kroz glavni grad, Nikoziju. Grad je podeljen na severni, turski i južni, grčki deo, a odnosi su još prilično zategnuti. Zato sam prvo pomislila da sam pogrešno čula kad je vodičica Miria najavila da ćemo „sada prošetati ovom ulicom do granice sa okupiranim delom Kipra“. „Granica između suprotstavljenih strana u centru grada?“, pitala sam se zbunjeno posmatrajući sve one ljude, lokalce i turiste, koji su oko nas opušteno cirkulisali, ulazili u radnje, pili kafe za okruglim stilovima postavljenim na samoj ulici…
Obišli smo grčku stranu Nikozije i još sam bila pod utiskom modernog Trga slobode (delo slavne arhitektkinje Zahe Hadid), kad smo ušli u ulicu koja se zove Lidra. Izgledala je kao bilo koja manja šoping ulica u bilo kojem evropskom gradu, u kojoj se poznati modni brendovi bore za pažnju prolaznika specijalnim popustima. Međutim, od momenta kad sam čula šta je na njenom kraju osećala sam neku uznemirenost približavajući se tom mestu.
Plavo-belu nastrešnicu primetila sam tek kad smo se skroz približili i to više zbog ljudi koji su se tu zaustavljali. Tek nekoliko njih je prošlo „ogradu“.
„Ovo je jedino mesto na Kipru na kojem se u okupirani deo može proći peške“, objasnila nam je vodičica Miria. „Ranije je tu bio zid. Bio je rat, bilo je vojske s obe strane. Onda su se strane dogovorile da u centru grada ne bude vojske, da ljudi nemaju taj osećaj da su u militarnoj zoni. A severni deo Kipra je vrlo militaran, više od 40.000 turskih vojnika koje možeš da vidiš svuda. Ako idete preko ne dobijate pečat u pasošu, ali vas beleže u kompjuteru. Kad izlazite, morate da ponovo pokažete pasoš da znaju da ste otišli. U suprotnom bi vas tražili“, objasnila je sa smeškom i u trenutku nam smanjila radoznalost da vidimo šta je iza granice.
Foto: Ana Kalaba/Nova.rs“Prvo ide kontrolni punkt naše policije, iza je tampon zona, neutralni deo, a onda – vidite tursku zastavu – tu je kontrolni punkt severnog dela. Iza toga je takođe šoping ulica, doduše ona više izgleda kao orijentalni bazar“, otkrila nam je ponovivši da su dve strane zapravo organizovane kao u nekom čudnom ogledalu, sve što se nalazi s grčke strane ima svoju paralelu s turske.
Zgrade u tampon zoni su prazne, kao i mnoge zgrade koje se nalaze u blizini zelene linije. Pred samom granicom nalazi se upečatljiv spomenik.
„To je spomenik ljudskim pravima. Ova slova govore da svaka osoba ima pravo da živi bezbedno, u zemlji u kojoj želi, u svojoj kući. Ta prava na Kipru nisu poštovana. Ja imam kuću na severnoj strani, ali nemam prava da živim tamo“, rekla je Miria Stasuli, trudeći se da ne zasuzi.
To joj nije uspelo kad nam je prvi put pričala o kući iz koje je porodica njenog supruga bila prinuđena da ode.
Sve do 2003. su granice između severnog i južnog dela bile potpuno zatvorene.
„Onda su dozvolili Grcima da uđu, ali s ograničenjima, kao turisti. Možete da zamislite šta je to značilo za ljude koji su napustili svoje domove, hiljade ljudi želeli su da se vrate i vide šta se desilo s kućama koje su morali da ostave. I mi smo otišli da vidimo porodičnu kuću mog supruga. Ranije je to bio kraj poznat po pomorandžama, sad je ostala samo kuća na pustari. Turčin koji sad tamo živi je bio ljubazan, pozvao nas je da uđemo, u kući je i dalje bio isti nameštaj. Svi smo plakali, bilo je to jedno od najtežih iskustava u mom životu“, ispričala je Miria.
Pročitajte još:
Nekoliko turista sa selfi stikerima i podignutim pasošima spremalo se da pređe zelenu liniju s potpuno drugim motivima. Osvrnula sam se – s desne strane je bio mali lokal sa samo jednim gostom koji je nostalgično gledao ka prelazu.
S druge je bila postavljena klupa s natpisom „Peace“ (Mir) i pogledom na granicu. Na nju sam sela, bez ikakve želje da je pređem.
***
Bonus video: Srbija – ruski Kipar?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
