Teška priča vodila ju je u ostvarenje sna.
Vile i zmajevi ovih dana pohode Medieval festival u letovalištu Aja Napa na Kipru, ali u tom šarenilu ne može da vam promakne lepotica duge srebrne kose u bajkovitoj beloj haljini.
Ljubazno se smeška svakom ko joj priđe, međutim ako progovorite na srpskom – posebno će vam se iskreno obradovati, jer, kaže, uvek voli da vidi i popriča s ljudima iz svoje zemlje.
„Ja sam iz Gruže, to je kod Kragujevca, ali ovde živim već 25 godina“, objašnjava nam Jelena Pavlović Koyioni, koja zajedno s mužem drži štand na Srednjevekovnom festivalu, mameći pažnju u marokanskoj nošnji.
„Moj dever je bio kolekcionar, skupljao je stare narodne nošnje i stari nakit, godinama je putovao po raznim zemljama. Nažalost, preminuo je, ima već pet godina, ali mi svake godine učestvujemo na srednjevekovnom festivalu, bez obzira na to što on nije sa nama, u našim je srcima zauvek i pokušavamo da održimo sećanje na njega. Cela porodica se skupila i nastavljamo sve ono što je on voleo i što je gajio toliko godina“, objašnjava nam pokazujući na uramljene porodične fotografije.
Jelenin suprug je Kipranin, imaju dvoje dece – sin će uskoro 21 godinu, ćerka ima 19. Imaju porodičnu cvećaru, koja saražuje s luksuznim hotelima, radi aranžmane za venčanja i druge proslave… Sin je, kaže, već u poslu, radi s njima i paralelno studira, dok je ćerka zasad okrenuta drugim interesovanjima.
Ta idilična porodična slika uokvirena cvetnim aranžmanom i lepotom srednjovekovnih bajki zvuči nam kao ostvarenje sna, ali kako je Jelena iz Gruže uopšte stigla na Kipar?
„To je duga priča, sticaj okolnosti, teška situacija u Srbiji devedesetih… Otac mi je preminuo kad sam imala 17 i po. Sestra koja mi je bila i najbolja drugarica, bile smo nerazdvojne, samo je godinu dana razlike između nas – ona se udaje, a ja jednostavno gubim svo tlo pod nogama. Posle toga, sa 20 i nešto sam došla na Kipar i tu kreće druga priča“, priseća se Jelena.
Na Kipar je došla bez plana, bez ičega. „Čuvala sam decu u početku. Bilo je mnogo teško što se tiče jezika, nema nikakve sličnosti sa našim. U školi smo učili ruski, a engleski sam naučila preko dve kasete, nisam mogla da idem na časove u to vreme. Srećom, imam talenat da brzo učim jezike, tako da danas mogu dobro da pričam četiri jezika i razumem pet“.
S mužem, doduše, priča na srpskom.
„Možda se malo gađa padežima, ali priča dosta dobro srpski, pa često i ne osećam da sam udata za stranca“, smeje se. I deca joj pričaju srpski i osećaju da imaju dva doma – Srbiju i Kipar.
Pročitajte još:
„Kipar je lepo mesto, narod je dosta topao. A i vreme – ima skoro 365 toplih dana, malo je mesto, verujem da nije teško nekom iz Srbije ko dođe da se privikne na Kipar. To su slične kulture. Kiprani su isto hrišćani kao mi, bez obzira na to što postoji razlika između starog i novog kalendara, u suštini je sve isto. Verujte mi da je Kipar prelepa zemlja za život“, kaže nam Jelena.
Priznaje, ipak, da joj je nešto teže palo na startu.
„Jeste, njihova hrana. Limun je zastupljen svuda, što kod nas nije baš tako uobičajeno. Mediteranska kuhinja je prelepa, ali to s limunom mi je baš teško palo u početku. Sad sam se već navikla“, objašnjava nam „kraljica“ Medieval festivala.
***
BONUS VIDEO: Srbija – ruski Kipar? – gosti Katarina Lazarević i Milan Parivodić
