Skoro 80 odsto studenata na Beogradskom univerzitetu izdržavaju roditelji, a svaki treći koji je zaposlen nailazi na nerazumevanje profesora.
Većina ih zbog knjige odustaje od sporta, dok im najčešće probleme stvaraju visoke školarine i jednako visoke cene stanovanja u Beogradu, neki su od zaključaka istraživanja studenata druge godine Fakulteta političkih nauka.
Istraživanje pod nazivom „Stavovi studenta o studiranju na Beogradskom Univerzitetu“ bilo je usmereno na probleme sa kojima se akademci danas sve češće suočavaju, a koji se odnose na finansije, smeštaj, školovanje, zaposlenje…
Studija je pokazala da su najveći broj studenata na Beogradskom univerzitetu izdržavaju roditelji ili staratelji – njih čak 78.4%, prenosi N1.
Većina ih ne radi, jer im je teško da usklade posao i obaveze na fakultetu. Od onih koji rade ili idu na praksu, svaki treći se je naišao na nerazumevanje svojih profesora.
Ukoliko žive u Studentskom domu ili kod roditelja, uglavnom troše manje od 30.000 dinara mesečno.
Najveći procenat ispitanika, više od 1/3, kao odgovor je naveo da koriste usluge u studentskim domovima, odmah zatim oko 29,3 odsto je reklo da živi s roditeljima ili starateljima, a oko 3.2 odsto ispitanika živi kod rodbine ili prijatelja. Više od četvrtine studenata žive kao podstanari, od toga 14 odsto sa „cimerom“ ili „cimerkom“, dok je oko 13 odsto retaklo da žive sami kao podstanari.
Ipak, većina je odgovorila da kroz studiranje doživljava neki stepen finansijskog opterećenja, tj. mnogima je potrebno više novca od onog koji trenutno imaju na raspolaganju.
Oko tri četvrtine ispitanika smatra da u Srbiji trenutno nema dovoljno kredita i stipendija koje su namenjene studentima.
Najveći procenat ispitanika živi u studentskim domovima i njima su uglavnom ili delimično zadovoljno.
Oko 75 odsto njih je pozitivno je ocenilo hranu i uslugu u studentskim menzama, ali još ih je više mišljenja da je neophodno da menze pojeftine za samofinansirajuće studente, koji ih plaćaju po većoj ceni.
Iako većina nije koristila (ili nije imala potrebu da koristi) Studentsku polikliniku, više od polovine se zalaže za neki vid uvećanja trenutnih zdravstvenih kapaciteta namenjenih za studente.
Stavovi studenata su u velikoj meri podeljeni oko toga da li će im prakse za vreme školovanja olakšati zaposlenje. Sa jedne strane, blizu 2/5 ispitanika smatra da je na neki način angažovanost važna, dok sa druge, veliki broj je i onih koji smatraju da angažovanost nije presudna.
Primetan je i stav onih koji smatraju da je angažovanost danas u velikoj meri obesmišljenja i da ikako može pomoći prilikom kasnijeg zaposlenja.
Podaci pokazuju visok procenat onih koji nisu radili, što s jedne strane ne čudi, jer je reč o osobama na osnovnim studijama, dok je sa druge povezano sa njihovim odnosom prema praksi.
Procenti pokazuju da je mnogo studenata koji se nikada nisu bavili sportom ili nekim vidom sportskih aktivnosti. Takođe, veliki broj njih se suočio sa izazovima usklađivanja bavljenja sportom i studiranja, što je kod značajnog broja njih dovelo do odustajanja od daljeg bavljenja sportom.
Na pitanje koji je najveći problem za studente na Beogradskom univerzitetu, mišljenja se veoma razlikuju. Ipak, najčešći odgovori vezani su za nedovoljno smeštaja u studentskim domovima, nepovoljne cene stanovanja, a onda i visoke školarine.
Prosečna ocena u odgovorima studenata na rad Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogredu iznosi 2.79. Ovo dovodi do zaključka da su studenti u svojim ocenama između stava da uglavnom nisu zadovoljni ili su delimično zadovoljni radom Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu u domenu zaštite njihovih interesa i prava.