Ah, društvene mreže. Prošle nedelje debatovalo se o bajci tri praseta i od čega je drugo prase napravilo kuću (ne, nije šala, zaista se desilo), pa smo došli i do velike polemike o rol viršli.
Sve je počelo pričom o Srpkinji koja je u Hrvatskoj u pekari tražila rol viršlu. Prodavačica ju je pitala da li je mislila na „hrenovku u tijestu“. „Jezička barijera“ u pekari završila je na X-u (ex Tviteru) i po ko zna koji put se potegla rasprava o srpskom i hrvatskom jeziku, kao da pre nekoliko decenija nije postojao srpskohrvatski jezik i književnost kao obavezan predmet u školama.
Naime, rasprava je počela tvitom u kojoj je korisnica napisala: „Hrvati i njihove izmišljene reči, da im slučajno ne liče na maternji jezik“. Očekivano, dobila je veliki broj komentara ispod objave zbog čega je obrisala inicijalni tvit.
„Ostaće upamćena kao gospođa rol viršla“, „Kako ljude ne mrzi da se natežu da li je rol viršla ili hrenovka u testu ili nešto treće“, „Ništa je ne razumem, koji je to jezik“.
Komentar koji je dolio ulje na vatru glasio je: „Pa, naš jezik i jeste maternji, vi sa druge strane (srpski jezik), maternji ni nemate. Pričate iskriveljni hrvatski jezik sa tuđicama na bugarskom naglasku“.
Rasprava u kojoj je bilo i teških reči tekla je u nedogled – čiji jezik je jedinstven, čiji izmišljen, šta je hrenovka, a šta je viršla i da li je drugo prase napravilo kuću od drveta.
Hrvatski jezik je standardni južnoslovenski jezik. Sličan je standardnom srpskom jeziku (srpski, hrvatski, bošnjački i crnogorski jezik standardizovani su na istom dijalektu — istočnohercegovačkom), a kao standardni jezik se izdvojio 1991. iz srpskohrvatskog jezičkog standarda.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare