0
Spajking.
Na društvenim mrežama se od juče deli skrinšot poruke, u kojoj devojka objašnjava kako su njene drugarice bile žrtve spajkinga u poznatom beogradskom klubu „Ben Akiba“.
OPREZ❗️Slučajevi sipanja droge u piće u Ben Akiba klubu u Beogradu❗️ pic.twitter.com/YK7LxDz6bB
— Ženska solidarnost (@ZSolidarnost) January 3, 2023
Feministički kolektiv „Ženska solidarnost“ je poruku objavio na Tviteru – pojedini su tvrdili da je to uobičajena stvar koja se dešava, dok su neki smatrali da je nekome u interesu da uništi ovaj klub.
Iz „Ben Akibe“ je ubrzo stigao odgovor na optužbe i izneo saopštenje za javnost.
„Želim da se obratim poštovanoj javnosti povodom poruke koja je dospela na društvene mreže i u kojoj anonimna osoba traži pomoć da bi zaustavila i sprečila – navodno – nasilno, nedobrovoljno, drogiranje mladih devojaka ( po spoznaji anonomne informatorke :“…da sam ja čula”- tri devojke ) u klubu Ben Akiba u Savamali, Braće Krsmanović 6, u kojem sam ja odgovorno lice. Poruka je objavljena na stranici “Zenska Solidarnost”.
Ben Akiba je aktivan ugostiteljski brend Beograda 22 godine, žanra noćnog kluba i koktel bara. Obezbeđenje kluba ne čine samo licencirani, obučeni i striktno zaduženi ljudi za bezbednost, sigurnost, mir i neophodnu pomoć, ako se za time ukaže potreba, svakom gostu i zaposlenom tokom boravka u Ben Akiba klubu…za bezbednost u našoj kući zaduženo je i desetine mladih žena i muškaraca, domaćica i domaćina – profesionalnih ugostitelja, koji Ben Akiba klub smatraju svojom kućom, na čelu sa mnom.
Upravo zahvaljujuci požrtvovanju i striktnoj brizi o svakom gostu za poslednjih 10 godina u Savamali, sa ponosom mogu da izjavim da se uvek reagovalo pravovremeno i na adekvatan način u svim konstatovanim spornim situacijama. Naravno mogucnost zloupotrebe gužve i specifičnih uslova u noćnom klubu za različite kriminalne i nemoralne porive uvek postoji, na nama je da takve pokušaje sprečavamo, vinovnike identifikujemo i predamo pravosudnim organima. U tom smislu aktivno pokušavamo da dođemo do autorke poruke u pitanju, kako bismo otklonili mogućnosti svake manipulacije i ukoliko je potrebno pružili svu moguću pomoć i saradnju organima reda u sankcionisanju odvratnih anomalija u ponašanju siledzija za koje je predpostavljeno da su nekada bili i nekoga povredili, a da to niko od nas i ostalih gostiju nije primetio ili nije našao za shodno da povodom toga reaguje. Dodacu da incidente, kojih po vokaciji posla ima više ili manje relativno redovno, uvek proveravamo I analiziramo pomoću video audio sigurnosne opreme koja je raspoređena u prostoru kluba .
Naglasio bih bih na kraju ovog teksta činjenicu da sam otac dve kćeri od 17 i 28, da među zaposlenima ima još 10oro dece raznih godišta i Bogu hvala njih nekoliko na putu, da je u našem redovnom timu više od 10 dama koje se rame uz rame bore sa nama muškarcima za egzistenciju koja je sve samo nije laka, svaka eventualna dalja konotacija nepoštovanja zena i ničeg osim apsolutnog prijateljstva, uvažavanja i ravnopravnog ophođenja prema njima u našoj kuci,bila ona gošća ili koleginica, faktično je deplasirana i toksična.
Sigurnost svih posetilaca i zaposlenih u Ben Akib klubu je apsolutni prioritet, svaka tvrdnja koja govori suprotno, te navodi incidente kao sto je to slucaj sa porukom povodom koje Vam se obraćam ovim putem, biće službeno proverena i predata advokatu, policiji i pravosudnim organima na dalju obradu.
Zoran Trifunović – Trifa“
Ovo nije prvi put da se govori o ovoj pojavi koja je poznata kao spajking. Ona ne uključuje samo sipanje droga u piće već i povećavanje količine alkohola bez znanja žrtve radi seksualnog nasilja.
„Droge za silovanje” se upotrebljavaju kako bi se žrtva seksualno iskoristila. Obično se radi o supstancama sa sedativnim, hipnotičkim i amnestičkim dejstvom, a dodaju se u hranu ili piće bez znanja žrtve.
One deluju tako što onemogućavaju žrtvi da se brani od nasilnika, a mogu da izazovu i privremeni gubitak pamćenja, pa se žrtva ne seća ničega što se događalo u periodu koji je usledio nakon konzumacije.
Pročitajte više
Osobi koja je pod dejstvom ovih droga sva dešavanja deluju kao noćna mora, a nakon povratka svesti jak je osećaj krivice i nemoći.
Ove droge uglavnom nemaju miris ni ukus, i bezbojne su kada se sipaju u piće. Deluju veoma brzo, 15-20 minuta nakon konzumacije, a dejstvo najčešće traje četiri do šest sati.
Ukoliko primetite da je nekoj osobi loše te da ispoljava simptome spajkinga, ne ostavljajte je samu već joj pomozite tako što ćete je izvesti na vazduh i rashladiti je. Ukoliko ta osoba izgubi svest, postavite je u koma položaj (ležeći bočni položaj sa jednom šakom ispod glave za potporu i nogu sa iste strane saviti u koljenu) i pozovite hitnu pomoć. U zdravstvenoj ustanovi zatražite da se uradi toksikološki nalaz kako biste utvrdili da li u krvi ima ovih supstanci što će vam pomoći u daljem oporavku i procesuiranju nasilnika. Ako vi sumnjate da ste žrtva spajkinga, obavestite društvo o tome i uputite ih na ove mehanizme pomoći.
Važno je da na mestima gde je gužva i buka ne ostavljate piće bez nadzora i insitirajte da se ono otvori pred vama.
Ok je da nisi ok.
Desilo ti se nešto traumatično i trebaće ti vreme da to obradiš. Sve emocije koje osećaš su normalne. Ali nisu sve korisne i zdrave. Ok je ako osećaš:
-Otupelost, kao da se događaj nije stvarno odigrao
-Želju da nekoga okriviš i da više puta prolaziš “šta bi bilo kad bi bilo” scenarije u svojoj glavi u pokušaju da uspostaviš bar neku kontrolu nad sobom i situacijom.
-Bes prema počinitelju, bes prema okruženju ili čak bes prema sebi. Bes je normalna reakcija kada nam neko probije granice i javlja se zato što deo nas zna da to što nam se desilo nije u redu. Međutim, važno je da ne okrećeš bes ka sebi, jer to može da doprinese razvoju depresije.
Pročitajte više
-Tugu usled gubitka bezbednosti, gubitka poverenja, gubitka dotadašnje slike sveta, slike sebe, slike druge osobe. Nažalost, zlostavljanje “uzima” deo nas i naš svet i mi nakon takvog iskustva ne možemo biti isti kao pre. Svakako ćemo biti drugačiji. Možemo biti i mnogo jači i bolji, ali nećemo biti isti. Nakon što prebolimo i otplačemo ono što je nepovratno izgubljeno, učimo da živimo sa onim što nam se desilo.
-Anksioznost, strahove, fobije, preokupiranost. Nakon traumatičnih iskustava ljudi često doživljavaju probleme sa anskoznošću, paničnim napadima i najrazličitijim strahovima, počev od preokupiranosti svojim zdravstvenim stanjem do agorafobije i nemogućnosti da se izađe iz kuče. Ovi simptomi mogu ozbiljno da oštešte tvoj kvalitet života i funkcionisanje i neophodno ih je proraditi sa stručnim licem.
-Depresiju, bezvoljnost, sramotu, krivicu, apatiju, nedostatak radosti i umrtvljenost. Sve ovo su česte reakcije na traumu i ujedno i znak da tvoje mentalno zdravlje ozbiljno pati i da ti je potrebna profesionalna podrška – ne ustručavaj se da je potražiš
-Problemi za kompulsivnim i zavisničkim ponašanjem. U želji da anesteziraju bol, ljudi koji su doživeli traumu se nekad okreću alkoholu, supstancama, kockanju, hrani, seksu i drugim oblicima skretanja pažnje i umrtvljivanja sebe. Iako kraktokorčno delotvorne, ove strategije dugoročno ne rešavaju ništa i mogu postati sekundarni problem. Kako do toga ne bi došlo, potraži pomoć stučnjaka.
Nisi kriv/a
Žrtva ne može biti kriva za nasilje. Nije važno šta je žrtva obukla, koliko je prethodno popila, pa čak ni kako se ponašala. Ukoliko osoba nije dala jasan i informisani pristanak da unese nešto u svoje telo, pričamo o nasilju. Osećaj krivice, sramota i bes prema sebi su česte posledice nasilja i traumatičnih iskustava.
“Kako sam mogao/la ovo da dozvolim, kako sam bio/la tako glup/a, nepažljiv/a, naivan/a?”
“Sramota me je zbog onoga što mi se desilo, takve stvari se dešavaju samo lošim/glupim/neodgovornim ljudima.”
“Sam/a sam kriv/a, nije trebalo da…”
Krivica nam često pomaže da zadržimo neki osećaj kontrole nad situacijom. Ako je krivica naša, onda možemo da popravimo stvari. Ako smo nekako “zaslužili” nasilje, onda svet nije tako surovo i nepredvidivo mesto. Međutim, u ovom kontekstu, krivica preti da postane sramota koja nas obezvređuje i čini da sebe vidimo kao bezvredne, nedovoljno dobre, neadekvatne, defektne, loše. Ovaj negativni stav prema sebi prosto nije realan, a nije ni dobar po naše mentalno zdravlje, jer nas vodi u depresiju.
Drugi ljudi su takođe skloni tome da okrive žrtvu, jer im to pomaže da sačuvaju nerealnu sliku sveta kao “lepog i pravednog mesta u kom se svakome događa samo ono što je zaslužio ili sam izazvao”. Ukoliko si bio/la žrtva spajkinga, ne slušaj ovakve komentare i potraži podršku nekoga ko će te razumeti. Ukoliko poznajete nekoga ko je žrtva spajkinga, izbegavajte bilo kakve komentare kojima eksplicitno ili implicitno nabijate krivicu.
Kada je nasilje u pitanju, neki ljudi jesu ranjivije mete, ali to znači da treba da ih osnažimo, a ne da ih krivimo ili posramljujemo. Kada je mentalno zdravlje u pitanju, nema mesta za sramotu, renosi regeneracija.
***
Bonus video: Vanja Ejdus: Do 40-tih godina prošlog veka u zakonu Srbije nije postojao termin silovanje
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
