Neprocenjiva pomoć sunarodniku u tuđini.
Pokvari vam se auto na letovanju u Grčkoj, zahvati vas strašno nevreme, ne znate šta sa parkingom pri poseti Zejtinliku… Kao da ima magični štapić, u takvim situacijama se pojavi jedan Radmilo i uglavnom reši sve. Ili makar da sve od sebe da pomogne. Čovek za kog kažu da ima ogromno srce, ali i strpljenje, živi u Grčkoj dugo i sada za Nova.rs priča kako je sve pomogao našim ljudima koji se tamo zadese u nevolji, ali i da li nas Grci zaista gledaju kao paradajz turiste.
Sve je počelo zbog kovid mera na početku sezone 2020. godine kada se Radmilo Belić priključio popularnoj Fejsbuk grupi Grčka info.
„Gledajući haos i gomilu dezinformacija u Srbiji, ušao sam u tu grupu i krenuo da obaveštavam ljude o pravom stanju na terenu. Onda sam počeo da mojim sunarodnicima prikazujem Grčku koja većini nije poznata, počevši od manje poznatih mesta kod nas do običaja, tradicije. Pored toga, pokušavao sam da ljudima dajem odgovore na mnoga pitanja koja su postavljali, a i da nađem rešenje za trenutne probleme u kojima su se nalazili.“
I kako to Radmilo uglavnom pomaže?
Najčešće su to kvarovi automobila. Tad da lokacije servisa koji su najbliži mestu gde se kvar dogodio. Tih sitnih pomoći bilo je mnogo, ali je bilo i vrlo ozbiljnih i teških momenata.
„To je bio nestanak našeg sunarodnika Radovana Juračića sa broda kojim je išao na ostrvo Kos. Tu smo se okupili mi Srbi iz Grčke i krenuli smo da oglašavamo Radovanov nestanak. Uspeli smo da ubacimo tu temu u čuvenu emisiju To Fos tou tounel (Svetlo na kraju tunela) koju vodi poznata novinarka Angeliki Nikolouli i koja se bavi nestalim osobama. Nažalost, Radovan nije nađen živ, iako sam ja verovao da ćemo ga živog naći. Ali ako je za utehu, objava u emisiji je pomogla da identifikuju njegovo telo jer bi inače završio u nekoj masovnoj grobnici kao NN lice.“
Takođe, Radmilo je pokazao koliki je čovek i tokom požara i poplava ovog leta.
„Tu sam dobijao mnogo poruka za pomoć od ljudi zarobljenih između vatrene stihije, ali najgore je bilo sa ljudima koji su bili zarobljeni na Pilionu. Tu sam imao i neke lične prijaelje. Moram da priznam da me je to dosta iscrpelo jer sam stalno pratio nove informacije“, kaže Radmilo i napominje da, kada u Grčkoj dobijete poruku sa broja 112, obavezno pratite uputstva jer je to odličan sistem koji je letos spasao mnoge živote.
On sada priča i koliko je pomogao kada se desio udes autobusa sa našim turistima kod mesta Polikastro.
„Tu su povređeni bili smešteni u tri bolnice u tri različita grada, Kilkisu, Janici i u Solunu. Kako su krenule da mi se javljaju porodice povređenih, uspeli smo da se organizujemo mi koji živimo u Grčkoj da obiđemo i pomognemo oko prevođenja pacijentima. Ja sam preuzeo bolnicu Ipokratis u Solunu, a dve druge dame Kilkis i Janicu. Na kraju se sve dobro završilo i niko nije imao teške povrede.“
Nije lako zamisliti koliko je takav angažman značio i pacijentima i njihovim porodicama jer prava informacija u takvim trenucima doslovno zlata vredi.
„Ljudi su zbog moje pomoći beskrajno zahvalni. Saznanje da ste nekome svom sunarodniku rešili problem u tuđini čini me neizmerno ispunjenim. Jako je lep taj osećaj i to ne može da se prepriča, to može samo da se doživi. Prija i što me ljudi nazivaju humanitarcem, kada primete dobre namere. Inače ne smatram da nešto posebno radim, jednostavno ako mogu da pomognem to i učinim. Tako sam vaspitan.“
S druge strane, osim molbi za pomoć zbog kvarova automobila i pitanja gde se nalazi najbliži lekar, Radmilo često dobija i pitanja lepše prirode – srpski turisti ga pitaju gde da idu na letovanje, traže preporuku za plaže, restorane, dobru muziku…
A on je pravi čovek za to jer je u Grčkoj dve decenije.
„Pre 22 godine sam se venčao u Atini sa svojom suprugom koja je Grkinja. U početku smo živeli u Beogradu, a onda u jednom periodu živeli na relaciji Beograd – Solun – Atina. Živeli smo i dve godine na Rodosu. Odskoro smo trajno preseljeni iz Soluna u Atinu.“
I pošto se oženio Grkinjom, njegov dolazak u Grčku nije bio komplikovan. Inače je tu zemlju odlično poznavao i pre i ima mnogo prijatelja i kontakata u celoj zemlji. Zbog toga mu nije bio problem da se privikne na život dole.
Kaže i da su Srbi i Grci mnogo slični.
„Kada čovek govori oba jezika, tek onda shvata koliko imamo zajedničkog. Mnoge izreke su ili identične ili su slične sa istom konotacijom. Što se tiče razlika, ona najprimetnija je da su Grci manje trpeljivi prema svojim vlastima od nas, što je za mene njihova prednost. Sa druge strane, kod njih se porodica više meša u život parova nego kod nas, što je po meni mana.“
Ima samo jedna stvar u Grčkoj na koju ne može da se navikne.
„Na to ne mogu ni Grci da se naviknu, a to je obimna i užasno spora administacija. Što se tiče ostalog, jako mi prija. Srbija je moja zemlja i, koliko god bila nesavršena, ona je moja i uvek sam subjektivan. Ono što mogu da kažem je da je Grčka verovatno jedina zemlja u kojoj se osećam kao kod svoje kuće i nikada se nisam osećao kao stranac.“
A šta kažu Grci o nama kao gostima, da li nas zaista gledaju ako paradajz turiste?
„Iako mnogi misle da nas ne doživljavaju dobro, odgovor je upravo suprotan. Smatraju da smo dobri gosti, ne pravimo probleme, pokazujemo ljubav prema Grčkoj na svakom koraku, a oni to jako cene. Znaju da naše platežne mogućnosti nisu mnogo velike, ali nisu ni njihove i zato još više cene to što mukotrpno skupljene pare za odmor u najvećem broju ostavljamo u njihovoj zemlji. Od svih stranaca mi smo uvek posebno tretirani kao prijateljski narod. Paradajz turizam je besmisica koju lansiraju u našim tabloidima i jedini učinak je svađa među ljudima. Kada bi videli kako idu na plažu grčke porodice kao i drugi turisti, ne bi pisali takve gluposti. Da li neko jede na plaži svoju hranu ili iz barova, nebitno je, ali je veoma važno da ostatke uredno pokupi i baci u kante za đubre“, kaže Radmilo za Nova.rs.
A za one koji možda već sada polako razmišljaju o first minute ponudama za letovanje u Grčkoj, on izdvaja najlepše plaže u toj zemlji po svom ukusu.
„Pošto sam veliki ljubitelj jonske obale i jonskih ostrva, većina plaža koja su na mene ostavile najjači utisak su tamo. To su Voutoumi – Antipaxos, Egremni, Porto Katsiki i Milos Lefkada, Myrthos, Antisamos, Koutsoupia, Fteri – Kefalonija, Gidaki – Itaka, Navajo – Zakinthos.“
Za kraj, Radmilo ima i odgovor na poznatu dilemu koja muči mnoge Srbe kada odu da posete groblje Zejtinlik – šta sa parkingom i kolima.
„Ako idete kolima na Zejtinlik, onda neka uvek neko ostane na smenu da bude kod automobila.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare