Ovi umovi su stvorili svet u kojem živimo, a veruje se da su imali autizam: Među njima je i srpski genije

Ograničeno interesovanje

Jedna od osobina koju dele osobe s autizmom se zove ograničena interesovanja. To je vrsta restriktivnog ponašanja - ograničeno interesovanje se odnosi na intenzivnu strast osobe sa ASD (Autism spectrum disorder - poremećaj autističnog spektra) prema određenoj temi. Naime, dok ljudi obično imaju niz interesovanja i mogu lako da prebace fokus sa jedne teme ili aktivnosti na drugu i možda se ne obavezuju da će se istaći u jednoj određenoj stvari, ljudi sa autizmom mogu imati ograničen i uzak opseg interesovanja. Fokusirani su na "svoju stvar", u stanju su da održe jedno osnovno interesovanje godinama ili čak tokom većeg dela svog života, što može doprineti njihovom uspehu u određenim oblastima.

Društveni život

Pored toga, i način na koji osoba sa autizmom doživljava društvene interakcije i njeno društveno ponašanje takođe mogu doprineti uspehu. Iako se društvene veštine uveliko razlikuju od jedne do druge osobe sa ASD-om, generalno, društvene veštine za osobe sa ASD uključuju malo (ako ih ima) prijatelja, pritisak od previše društvenih interakcija i ograničenu tendenciju da se dele interesovanja, misli i osećanja sa drugima.

Način na koji osoba sa autizmom pristupa društvenim iskustvima može podržati njen uspeh u životu. Na primer, samo nekoliko bliskih prijatelja mogu biti velika podrška. To što imaju potrebu da dosta vremena provode sami i distanca od drugih mogu im pomoći da imaju jasniji i fokusiraniji um. Ne troše toliko vremena na druženje i ćaskanje, što im može pomoći da ostanu usredsređeni na svoje ciljeve i dođu do sledećeg koraka. Ovakav način života može doprineti ne samo uspehu osobe već i njenom ukupnom zadovoljstvu životom.

Poznati ljudi sa poremećajem autističnog spektra

Neki od ljudi pomenutih na listi Behavioral innovations imaju zvaničnu dijagnozu poremećaja iz autističnog spektra ili onoga što je ranije bilo poznato kao Aspergerov poremećaj. Drugi nemaju zvaničnu dijagnozu, ili su možda sami sebi postavili dijagnozu kao autisti. A za neke od njih stručnjaci spekulišu da bi se verovatno kvalifikovali kao osobe sa poremećajem iz autističnog spektra, iako u njihovo vreme to nije bilo moguće.

U svakom slučaju, delili su neke od karakterističnih osobina - i ostavili značajan trag u svetu koji danas znamo.

Albert Ajnštajn – naučnik i matematičar

Ne postoji način da se sa sigurnošću zna, ali mnogi veruju da bi Albert Ajnštajn danas bio kvalifikovan kao osoba sa poremećajem iz autističnog spektra.

Entoni Hopkins – glumac

Entoniju Hopkinsu je kao detetu dijagnostikovan Aspergerov sindrom. Neke od njegovih osobina ASD uključuju opsesivno razmišljanje, poteškoće u održavanju prijateljstva i gledanje na ljude sa jedinstvenom perspektivom.

Henri Kevendiš – naučnik

Kevendiš je rođen 1731. a preminuo 1810. Najpoznatiji je po otkriću vodonika. Osobine ASD koje je iskusio Kevendiš uključivale su izbegavanje društva i poteškoće u kontaktu očima. Sa svojim slugama bi komunicirao pismeno umesto usmeno - na primer, obroke bi naručivao ostavljajući poruke na stolu, a izgradio je privatno stepenište na zadnjoj strani kuće kako bi mogao da izbegne i kućnu pomoćnicu.

Čarls Darvin – prirodnjak, geolog i biolog

Veruje se da je Čarls Darvin imao poremećaj autističnog spektra. Darvin je bio veoma tiha osoba koja je izbegavala društvene interakcije. Takođe je više voleo da komunicira pismenim putem nego verbalno i bio je veoma fokusiran na svoj rad.

Emili Dikinson – pesnikinja

Mnogi veruju da bi i Emili Dikinson, pesnikinja (1830-1886), mogla da se kvalifikuje kao osoba sa autizmom. Bila je rezervisana oko ljudi, imala je dosledan način oblačenja i bila je bolja u interakciji sa decom nego sa odraslima.

Bobi Fišer – šahovski velemajstor

Fišer je poznat kao šahovski velemajstor i svetski šampion u šahu. Nije voleo nestrukturirana iskustva i nije dobro komunicirao sa drugima.

Bil Gejts – suosnivač korporacije Microsoft

Smatra se da Bil Gejts ima autizam. Pokazuje ljuljanje, monoton govorni obrazac i izbegava kontakt očima sa drugima.

Tim Barton – filmski režiser

Još se spekuliše da li Tim Barton ima autizam; međutim, njegova dugogodišnja partnerka Helena Bonam Karter veruje da ima. Slavni reditelj ima jedinstvenu perspektivu i ponekad se intenzivno fokusira na svoj posao do te mere da više ne čuje šta se dešava oko njega.

Barbara MekKlintok – naučnica i citogenetičaka

MekKlintok je imala važna otkrića u proučavanju hromozoma i kako se oni menjaju tokom procesa reprodukcije. Bila je u stanju da se dugo fokusira na svoja interesovanja, posebno na svoj rad, i smatrala je da je društvena pažnja veoma averzna, toliko da je zamalo odbila Nobelovu nagradu.

Mikelanđelo – vajar, slikar, arhitekta, pesnik

Mikelanđelo, poznati umetnik, rođen je 1475. Smatra se da je bio izuzetno fiksiran na svoj rad. Imao je poteškoća sa emocionalnom regulacijom, imao je problema sa društvenim interakcijama i uspevao je u strogim rutinama.

Sir Isak Njutn – matematičar, astronom i fizičar

Njutn je još jedan primer istorijske ličnosti koja je pokušala da se što više izoluje od drugih. Nije uživao u društvenim interakcijama i smatralo se da je nezgodan u razgovorima sa drugima.

Džeri Sajnfeld – komičar

Džeri Sajnfeld se smatra jednim od najpopularnijih komičara svih vremena. On otvoreno prepoznaje kod sebe poremećaj autističnog spektra zbog svoje istorije društvenih izazova i jedinstvenog načina razmišljanja.

Nikola Tesla – naučnik, pronalazač

Veruje se da je Nikola Tesla imao mnogo fobija i da je bio veoma osetljiv na svetlost i zvuk. Takođe je više voleo da bude sam i smatra se da je bio opsednut brojem tri.

Ilon Mask – preduzetnik

Ilon Mask je objavio da je bio "prva osoba sa Aspergerom" koja je vodila emisiju "Saturday Night Live". Mask je jedan od najbogatijih ljudi na svetu sa neto vrednošću većom od 150 milijardi dolara.

Dr Vernon Smit – profesor ekonomije

Smit je profesor ekonomije na Univerzitetu Čapman. Smatra se da je u osnovi izmislio polje eksperimentalne ekonomije što je dovelo do osvajanja Nobelove nagrade. Oseća da mu je njegov ASD pomogao, jer ne oseća društveni pritisak da radi stvari na način na koji to rade drugi ljudi, pa je u stanju da pristupi svom poslu na drugačiji način tako što će biti otvoreniji i osmišljavati nove ideje.

Satoši Tadžiri – tvorac Pokemona

Tadžiri je bio fasciniran bubama kao dete i proširio je svoje interesovanje u odraslom dobu stvaranjem Pokemona.

Deril Hana – glumica i aktivistkinja za zaštitu životne sredine

Deril Hana je poznata po svojim ulogama u filmovima kao što su Splash, Blade Runner i Steel Magnolias. Kao dete dobila je dijagnozu autizma. Bila je izuzetno stidljiva sa drugima i nastavila je da se plaši reflektora kao odrasla osoba. Jedno od njenih posebnih interesovanja bilo je gledanje filmova koji su podržali njenu karijeru glumice.

I još...

Leonardo da Vinči – umetnik

Vinsent van Gog – umetnik

Stiven Spilberg - režiser

Alfred Hičkok – reditelj

Tomas Edison – pronalazač

Aleksandar Grejem Bel – pronalazač

Bendžamin Frenklin – pronalazač

Henri Ford - pronalazač

Ludvig van Betoven – muzičar

Volfgang Amadeus Mocart – muzičar

Bob Dilan - muzičar

Džejms Tejlor – kantautor i gitarista

Džon Denver – kantautor i producent ploča

Čarls Darvin – prirodnjak i geolog

Karl Jung – psihijatar i psihoterapeut

Lionel Mesi - fudbaler

Semjuel Klemens – pisac

Džordž Orvel – pisac

Džejn Ostin - pisac

Čarls M. Šulc – crtač...