184
Oluja je napravila totalni haos u Beogradu podsetivši nas koliko smo slabi i nemoćni pred prirodom - čupala je drveće iz korena, poplavila glavne ulice i napravila blatne vodopade usred grada, padao je grad veličine jajeta, požari su izbijali pod udarima groma, neka naselja su ostala i bez struje... Nažalost, danas ne možemo da odahnemo. Klimatolog Vladimir Đurđević kaže da sada svaka oluja ima potencijal da se pretvori u ono što smo ovih dana videli.
„Imali smo razornu konvektivnu oluju i posledice koje su očekivane u smislu snage“, kaže Đurđević i podseća da konvektivne oluje nastaju kad imamo puno toplog i vlažnog vazduha koji se podiže pod dejstvom neke sile, u ovom slučaju prodora hladnog vazduha.
I to možda ne bi bilo neobično, ni tako dramatično da nije klimatskih promena koje su ovu pojavu podigle na nov nivo. Naime, oluja koja je pogodila Beograd posledica je globalnog zagrevanja koje dovodi do toga da su padavine ekstremnije i da se stvaraju jača olujna nevremena.
„Kad je atmosfera toplija može da primi više vodene pare. Temperatura je u proseku porasla za stepen, što znači da prima 7% više vodene pare nego ranije. A vodena para je izvor iz kojeg oluje crpe snagu. Kad olujni sistem ima na raspolaganju više vodene pare onda on može da razvije jače, razorne vetrove u svojoj okolini, može da produkuje veću količinu padavina za kraće vreme, veći grad i tako dalje“, kaže Đurđević.
Zato, dodaje, svaka oluja u budućnosti ima veće šanse da bude razornija.
„Svaki put kad postoji šansa da dođe do olujnog vremena, ono će potencijalno biti razornije. To ne iznenađuje, očekivano je da ovakvi događaji postanu intenzivniji. Pitaju me da li će biti češće, možda i neće, možemo imati jedan ili dva takva događaja tokom godine, ali snaga je svaki put jača“, ističe Đurđević.
Dakle, može da se desi i da već sledeće nevreme koje bude najavljeno preraste u razornu superćelijsku oluju.
„Teško ih je prognozirati unapred, a tačnu lokaciju moguće je dati tek kad nastane i krene da se približava. Ali, možemo reći da smo u permanentnom riziku da imamo ovakve događaje ovog leta, i sledećeg, i onog tamo…“
Pročitajte još:
„Očigledno da naša infrastruktura nije spremna za takve oluje“, konstatuje Đurđević i ističe da je neophodna infrastruktura otpornija na novu klimu.
„Poplave koje su napravile haos po gradu su nastale zbog loše održavanog kanalizacionog sistema, ali čak i da je on idealno očišćen, nije dovoljan da odvede tu količinu vode. On je pravljen po standardima koji odgovaraju klimi od pre 30 godina, a sad je klima mnogo ekstremnija. Dakle, standardi moraju da se menjaju. A mi sve pogrešno radimo, betoniramo, sečemo drveće…“, kaže Đurđević.
U tome, možemo očekivati još gora nevremena, zbog čega se prilagođavanje klimatskim promenama nameće kao imperativ. Za to, kaže Đurđević, ima mnogo pametnih rešenja.
Pročitajte još:
„Za plavljenje ulica – da se prestane s devastiranjem zelenih površina, da se sačuva što više zelenila; velike infrastrukturne intervencije na slivnicima, odvodnim cevima, rešenje bi bili podzemni kolektori vode… Iako je rešenje vrlo logično, vrlo je teško pokrenuti mehanizam za sistemsko prilagođavanje klimatskim promenama“, objašnjava Đurđević, dodajući da je za to potreban i budžet.
Nažalost, čini se da nadležni u Srbiji imaju druge prioritete.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
