Otišla sam u bioskop da vidim da li je taj crtać toliko nemoguć za gledanje i da proverim da li ljudi zaista napuštaju salu.
Ljudi uglavnom izlaze iz bioskopske sale kada je film dosadan, strašan ili jednostavno loš ali publiku u Srbiji je ovih dana na taj potez naterao najnoviji Diznijev crtani film, jer je jedan od glavnih junaka gej. U pitanju je animirani film „Čudesni svet“ (Strange World) i otišla sam na jednu od projekcija u centru Beograda da vidim o čemu se radi i kakve su reakcije.
Prvo sam razgovarala sa devojkom koja prodaje karte i priznala mi je da ljudi izlaze često sa projekcije i da su uglavnom neprijatno iznenađeni. Takođe je rekla da se osećaju prevareno, jer ih niko nije upozorio da je u pitanju „gej crtani“.
Već na početku sam videla da zainteresovanost nije velika jer je na projekciji bilo oko desetak roditelja od kojih mnogi, što ću kasnije saznati, nisu znali o čemu se radi u filmu.
Generičan naslov kao što je „Čudesan svet“, je u potpunosti opravdan, jer svet u filmu zaista jeste čudesan i vizuelno dopadljiv ali zbog ispraznih dijaloga i loše dizajniranih likova, sasvim je jasno zašto je ovaj film jedan od većih Diznijevih promašaja.
Već nakon desetak minuta, dečak po imenu Itan, otvoreno iskazuje simapatije ka dečaku po imenu Diazo. Iako se ni u jednom trenutku ne pominje reč gej, Dizni jasno stavlja do znanja da je dečak homoseksualac.
U tom trenutku sam pažljivo posmatrala posetioce i sem šuškanja i šaputanja, nije bilo nikakavih većih reakcija, a ni izlaženja iz sale.
Od početka filma je bilo jasno da Dizni ovim filmom poručuje kako slavi različitost.
Radnja prati porodicu Klejd – oca istraživača, njegovu tamnoputu ženu, njihovog sina meleza koji je gej i njihog psa koji nema jednu nogu.
Iako su se tokom filma u pojedinim scenama u fokus stavljale dečakove simpatije prema drugom dečaku bilo je očigledno da to nikome u bioskopskoj sali nije smetalo.
Nakon projekcije sam razgovarala sa nekoliko roditelja i mišljenja su bila podeljena.
Jedna mama mi je rekla da nije očekivala da će biti toga i da joj je bilo pomalo neprijatno. Takođe je navela kako jedva čeka da priča sa sinom, i da čuje kako je on to doživeo.
„Nama nije smetalo, zašto da ne, i treba da se prikažu stvari onakvima kakve jesu“, dodala je druga mama.
Pojedini roditelji su se složili da deca uopšte nisu ni primetila niti razumela da je dečak u filmu gej.
Ispostavilo se da je to donekle tačno jer kada sam pričala sa decom, skoro niko nije pomenuo glavne likove, svi su pričali o nekim neobičnim bićima koja su im ostavila najveći utisak.
Baka koja je dovela unuku na projekciju tvrdi da uvek moramo pratiti svetske aktuelnosti ako želimo da ostanemo relevantni.
„Ovaj film je jako bitan jer pokazuje da idemo u korak sa svetom, to je sada popularno, društvo se menja i mi ne smemo bežati od toga“, kaže mi ona.
Jednom paru je bilo drago što je u filmu prikazan pas sa invaliditetom pa samim tim nisu imali ništa protiv i da se prikaže homoseksualnost tinejdžera.
Na kraju svega sam shvatila da ljudi možda izlaze iz sale zato što je film loš, a ne zato što se u filmu simpatišu dva dečaka. Divno je što Dizni provlači inkluziju kroz svoja nova ostvarenja ali nažalost kada se to radi na usiljen i ne toliko kreativan način, gubi se na priči.
Da sam majka koja je dovela dete da pogleda ovaj film, izašla bih iz sale zbog zamršenog odnosa između oca i sina koji je prikazan, a koji deca ne mogu najbolje da razumeju, izašla bih jer je scenario dosta tanak i nema nikakve spontanosti ali sigurno nikada ne bih izašla zato što je dečak zaljubljen u dečaka.
***
Bonus video: Volt Dizni – Život ispunjen maštom i misterijama
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare