Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Prošlo je tačno mesec dana od masakra u "Ribnikaru".

Mesec dana nakon masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“, niko se nije oporavio. Sve što se dešavalo posle toga dodatno je otežalo suočavanje sa stvarnošću. Otac jedne devojčice sedmog razreda škole u kojoj je 3. maja 2023. ubijeno 10 osoba je svoje misli i emocije u ovom trenutku provukao kroz stihove pesme „Dva sprata iznad“ koju vam prenosimo u celosti.

Dva sprata iznad

(Mesec dana od tragedije u “Ribnikaru”)

Dva sprata iznad gubilišta, one su urlale.

I smejale se.

Pa opet urlale.

Borile se protiv pijeteta. Protiv etike. Protiv Boga.

Neke ledene, većina manična.

Uronjene u zajednički pakleni oblak mržnje prema žrtvama. Prema malim dušama koje su otišle na onaj svet, a koje od njih traže da promene svoje navike.

Umesto ležerne šetnje jednom ulicom, moraće drugom ulicom.

Umesto jednog imena, moraće da izgovaraju drugo.

Umesto „elitnog mesta“, usudom tragedije u kojoj su neki drugi ljudi izgubili decu, sina, brata, ujaka… sad je to „njihovo mesto“ najgore, najtragičnije, najnotornije u zemlji. To ih čini besnim. Zverski.

Satima, kao u groznici hranjenja divljih životinja, one su govorile.

Urlale.

Uglas.

Na svakoga.

A kad su se umorile od groznice hranjenja, skovale su zao plan.

Tek tada, kao zveri čija se krzna puše u svežoj noći posle orgijaške potere celog čopora za plenom, krvavih očiju, ali zadovoljne sobom, sišle su dva sprata i izašle pored crno-belih ikona još nekanonizovanih svetitelja.

Sutra je novi dan. One imaju “pravo na život”.

U istoj ulici. Sa istim imenom.

Na osušenoj krvi mrtvih.“

Aleksandar Fatić

(Autor je otac sedmakinje koja je preživela masakr u „Ribnikaru“, naučni savetnik u Institutu za praktičnu humanistiku)

Pročitajte još:

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare