0
Tijana Prodanović je astrofizičarka na društvenim mrežama poznata kao @Drcosmicray.
Tijana Prodanović, astrofizičarka iz Novog Sada, nakon doktorskih studija u SAD se vratila u Srbiju kako bi popularizovala nauku među mladima. Sad radi kao vanredna profesorka na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a na mrežama je poznata kao @Drcosmicray, dostupna, a vrlo relevantna kad su u pitanju velike teme koje danas intrigiraju čak i „običan svet“ u Srbiji.
„Teme koje su uvek popularne su naravno život van Zemlje i čudne pojave na nebu. Ali dok god me ljudi pitaju to mi je dobar znak – kad nismo sigurni u nešto najbolje je konsultovati se sa ekspertima pre no što donesemo zaključke. Svemirska istraživanja su generalno dobila na popularnosti u poslednje vreme a tu su i uvek popularne teme crnih rupa, nastanka svemira itd. I da, naravno, tu je i meni najmanje omiljeno pitanje da li verujem u horoskop“, kaže Tijana Prodanović za Nova.rs.
Odgovor na poslednje pitanje verovatno pretpostavljate, a mi smo je pitali za stvari o kojima ona misli da je bitno pričati u nauci trenutno.
„Mislim da je danas generalno jako bitno da pričamo o nauci, o tome šta ona jeste, šta nije, kako dolazimo do zaključaka i otkrića, kao prikupljanjem podataka iz okruženja proveravamo hipoteze i kako one postaju teorije u koje smo manje ili više sigurni. Sve ovo je jako bitno jer je ključno da razvijamo kritičko razmišljanje, upoznajemo naučni metod i kako dolazimo do saznanja, da bismo mogli nekako plivati u moru informacija kojima smo okruženi, a koje su sve češće nepouzdane i čak lažne. Ovo možemo postići pričajući baš o tome, ali generalno kroz svaku priču o nauci i vestima iz nauke se možemo dotaći ovih tema kako dolazimo do otkrića.“
Sve to bitno je i u kontekstu teorija zavere koje se gomilaju i u svetu, i u Srbiji.
„Porast broja ljudi koji veruju u teorije zavere je verovatno posledica te savršene oluje između gubitka poverenja u nauku i generalno autoritete, porasta količine informacija koje su nam na dohvat ruke, i naravno razvoja interneta i društvenih mreža koje su između ostaloga i idealna platforma za pobornike teorija zavera koji se na njema udružuju, međusobno osnažuju i postaju sve glasniji“, smatra dr Prodanović, a otkriva nam i koja joj je „omiljena“ teorija zavere.
„“Omiljena“ teorija zavere mi je verovatno ravna Zemlja jer mi je jako teško da razumem kako smo dovde došli, da u 21. veku sumnjamo u nešto što su još stari Grci znali. A teorije zavere koje me plaše su teorija vezana za farmaceutsku industriju i posebno vakcine jer nikada niži procenat nije bio vakcinisane dece i sada imamo epidemije bolesti koje je trebalo da budu iskorenjene što onda ugrožava celo društvo.“
A mislili ste da ni Dr Cosmic Ray ne razmišlja o tome po ceo dan?
„Dan jednog naučnika nije nimalo tako glamurozan kao što to Holivud predstavlja“, objašnjava nam.
„Ljudi zamišljaju astronome i astrofizičare kako gledaju kroz teleskop u svojim opservatorijama, a činjenica je da najviše vremena provedemo za kompjuterom programirajući, analizirajući podatke, pišući radove. Ono što izdvaja naučnike od većine, ovo govorim naravno iz svog iskustva, je što je naša „kancelarija“ u našoj glavi. Mi stalno razmišljamo o nauci, o problemima na kojima radimo, kako da nešto rešimo… Tako da naše radno vreme nikada ne prestaje, ni vikendom, ni noću, ni na odmoru. Samo je to teško prikazati da bude fotogenično“, kaže uz osmeh.
„A ono što ja lično radim verovatno drugačije od većine je što i puno razmišljam o tome kako to neko otkriće, taj neki problem koji istražijemo, da predstavim nekome ko ništa ne zna o tome, tako da stalno smišljam neke slikovite primere, analogije i slično“, dodaje.
Nismo propustili ni priliku da je pitamo o predrasudama s kojima se susreću žene u nauci.
Pročitajte još:
„Ima dosta predrasuda s kojima se sreću žene u nauci. Ali jedna od najvećih je ta da žene nisu sposobne kao muškarci. Ovo se naravno ne izgovori eksplicitno ali se vidi po tome koliko žene treba da ulože truda i rada da bi bile jednako vrednovane kao svoje muške kolege. Žene u nauci su stalno u položaju da se dokazuju da su sposobne dok se za muškarce u nauci često odmah pretpostavlja da su sposobni dok se ne dokaže suprotno. Ovo se vidi najviše po tome koliko naučnica imate na nekim ključnim pozicijama ili, na primer, u SANU“, kaže Prodanović.
Druga velika predrasuda je, ističe, vezana za izgled.
„Ne možeš biti i lepa i pametna ili sređena i pametna. Ako si lepa onda nisi sama sve zaslužila, ako si sređena onda odakle ti vremena da se baviš naukom.“
U svojoj stalnoj misiji osnaživanja devojaka u nauci, Dr Cosmic Ray se tako nedavno udružila i sa ekipom MOBA Botanical Skincare u akciji za stipendije za devojcice u informaciono-komunikacionim tehnologijama.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
