1
Knjigu "Putovanje zvano igra" Marko Babić počeo je da piše nakon dobijanja dijagnoze. Od retkog oblika raka kostiju preminuo je prošle godine.
Bestseler „Putovanje zvano igra“ Marka Babića konačno je stigao i u srpske knjižare i trenutno je jedna od najtraženijih knjiga. Hrvatski influenser, koji je u 31. godini preminuo od raka kostiju, u svojoj knjizi ispričao je priču o životu, o nadi, nepokolebljivosti i hrabrosti tokom borbe sa opakom bolešću.
Marko Babić bio je arhitekta, autor bestselera, marketinški stručnjak, ali i osoba koja je pomogla mnogima koji su se susreli s ozbiljnom dijagnozom – njegova je bila Ewingov sarkom, a svoju bolest je pretvorio u putovanje na koje je pozvao sve ljude, prvo kroz Instagram objave, a zatim i kroz redove svoje knjige. Borbu s opakom bolešću ipak nije izdržao, preminuo je prošle godine (imao je 31) a tužna vest odjeknula je mrežama.
„Putuj, dječače naš. Slomljeni, ali ponosni što smo bili s tobom na ovom putovanju“, pisalo je uz njegovu fotografiju na Instagramu.
Nekoliko meseci pre smrti, Marko je bio svestan da je u Zagrebu iscrpeo sve mogućnosti liječenja. Ipak, nikada nije klonuo. „Ja znam da ću na kraju biti zdrav. Ja znam da ću na kraju biti bolja verzija sebe. Ja znam da ću na kraju biti beskonačno bogatiji zbog iskustva koje ću proživjeti“, govorio je, a prenosi Diva.
Upravo zbog tog optimizma je i postao tako omiljen.
Krajem oktobra 2021. godine Markova „Instagram-porodica“ povećala se za nekoliko hiljada članova zbog fotografije na kojoj stoji ispred natpisa „Nisam više bolestan“.
Kako je i sam tad rekao, fotografija nastala na putu do vrtića u koji ide njegova ćerka Tonka, činila se kao dobar početak putovanja u kojem je želeo i s virtualnom publikom da podeli šta mu se u životu događa. Osim toga, rekao je Marko, ovu je fotografiju odabrao jer neće morati da razmišlja koju fotografiju da objavi onog dana kad borba sa sarkomom bude iza njega.
Kako su mediji prenosili, Marko je u početku kvržicu na grudima i bol u leđima pripisivao nedovoljnom kretanju, ali dijagnoza je bila Ewingov sarkom, maligni tip tumora koji se stvara od kancerogenih ćelija u kostima ili mekom tkivu. Ono što je specifično u celoj priči bila je Markova pozitivna energija kojom je inspirisao, podsticao i oduševljavao svoje pratioce.
„Ljudi misle da sam rođen pozitivan. Meni je to glupost, ja sam se istrenirao da budem takav…. Skužio sam da nemam ništa od negativnog razmišljanja“, pričao je.
Pročitajte još:
„Ne znam kako me ljudi percipiraju, ali nisam sretan i pozitivan 0-24. Ali, nije poanta da nema ružnih i loših trenutaka, ali je poanta da ih skužim. Recimo, svaki put kad završim s kemoterapijom, taj tjedan mi bude užasno mentalno težak. Skužio sam to nakon prve kemoterapije i sad budem spreman na to. To znaju i svi ljudi iz moje okoline, ja o tom pričam i kažem „Malo mi je teško ovih dana“, i znam da moram doći na neku svoju razinu. Čim pričam i osvijestim, postane manje stvarno, koliko god zvuči kontra logike, onda radim na tome da se dignem do neke svoje razine. Nije uvijek lako, nekad traje danima, nekad se pitam kako da dođem do toga, ali hvataš se za male stvari i dođem malo po malo“, objasnio je Marko.
Jako mu je značila podrška i poruke ljudi koji su tvrdili da ih je inspirisao na promenu.
„Stvarno sam uvjeren da s glavom možeš svašta, a ljudima koji me prate moram pokazati da ta pozitiva nije samo nešto kao „sretan sam“, nego može jako puno doprinijeti, da sam sebi možeš donijeti čuda s tim“ poručio je Marko.
Svi njegovi pratioci na Instagramu znali su malu Tonku koja je često bila i glavna zvezda Markovih objava.
„Rekli smo joj da je tata bolestan, zna gdje mi je rana. Pričamo s njom jako transparentno, ne zna ona što je rak, što su metastaze, ali otvoreno pričamo do razine do koje može shvatiti. Ona meni donosi moje smoothieje, pita me jesam li popio lijekove, brine se. Zna da idem u bolnicu nekad, ne kuži koliko je to ozbiljno, ali mislim da je dobar pristup da joj ne lažemo. Glupo bi bilo da govorimo svaka tri tjedna „Tata ide na putovanje“, pa djeca su jako pametna stvorenja“, ispričao je Marko.
Inače, kad je saznao da je bolestan, Marko je rešio da „udari sa svih strana“, pa je promenio i prehrambene navike prešavši na biljnu ishranu baziranu isključivo na voću i povrću. Takođe, veliku pažnju stavio je na mentalno zdravlje.
„Uvijek sam razmišljao o životu, sebi, gledao u sebe… Kad krene karijera, posao, nemaš vremena za razmišljanje o sebi, a kad je sve ovo počelo, shvatio sam da imam puno vremena za razmišljanje i to mi je bilo top. Htio sam iz svega ovoga izvući neke zaključke. Sa svima pričam o tome, full sam otvoren, jer skužiš da možeš puno dobiti od drugih i da drugi mogu puno dobiti od tebe“, ispričao je Marko i dodao da se tu najviše povezao sa sestrom s kojom je puno pričao o svemu, a zajednička im je i „filozofska“ crta.
U knjizi „Putovanje zvano igra“ sabrao je svoje iskustvo.
„Nekoliko dana nakon dobivanja dijagnoze počeo sam zapisivati stvari koje se događaju i one o kojima razmišljam. Pisao sam prvenstveno zbog sebe. Bilo me strah da ću zaboraviti sve životne zaključke do kojih sam došao čim ozdravim. Brzo nakon toga, kada su doktori došli do nekih ne baš tako bajnih rezultata pretraga. Tada sam shvatio da osim za sebe, pišem i za svoje cure, a ako želim da moje riječi prežive dovoljno da ih dočekaju u zrelim godinama, morao sam se pobrinuti da ih s hard diska nekako dovučem do police za knjige – rekao je Marko prilikom promovisanja knjige.
„Putovanje zvano igra“ sabira pedesetak priča koje prate hronologiju događanja, ali i Markova razmišljanja o njima, svetu i životu uopšte.
„Bilo mi je važno da se u svakom poglavlju pronađe mjesto za dozu humora. Pokušao sam na neki način doći do odgovora na pitanje ‘Kako je moguće da sve što mi se događa podnosim tako dobro?’. Naravno, ima tu i teških trenutaka, poglavlja kojih se teško i prisjećati, ali moj je zaključak da su upravo takvi trenuci ono što nas najviše oblikuje kao ljude. Sarkom je možda mislio da će biti glavni glumac ovog filma. Ja sam se pobrinuo za to da njegova uloga bude dobro dozirana. Iz moje perspektive glavne role ovog putovanja odigrale su: sreća, nada, optimizam, humor i vjera u sebe samoga.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
